Прочитај ми чланак

Млађан Ђорђевић: СНС мафијашка организација, Вучић пљачка Србију

0

“Вучић води исту политику као Мило Ђукановић. Често упозоравам руску страну да ће са њим доживети судбину као са црногорским председником. Вучићево бирачко тело је радикалско, односно русофилско, а њему је потребно да код њих створи привид како је он “брат” са Путином. За мене Српска напредна странка није партија, већ мафијашка организација, на чијем челу се налази човек који осам година пљачка ову државу”, рекао је у интервју за Нова.рс бивши саветник Бориса Тадића, Млађан Ђорђевић.

За Ђорђевића важи мишљење да је “руски човек” унутар опозиције, те да је заслужан за то што је званичан Кремљ упознат са њеним радом. Како наводи, његове везе у Москви су пре свега су базиране на хуманитарном раду. Говорећи о бојкоту избора, Ђорђевић истиче да је он испунио циљ, те да странке, које не прихвате учешће у опозиционом фронту око Савеза за Србију, ризикују политичко самоубиство.

Foto: Screenshot/YouTube

Иза нас је месец изборне и бојкот кампање. И сами сте се залагали за бојкот, да ли вам се чини да је успео?

Више пута сам рекао да је бојкот испунио циљ. Он је оголио ову власт и добили смо једнопартијску Скупштину Србије. Једина партија која је ушла у парламент је СПС. Реч је о странци која је наследник Савеза комуниста. С друге стране, за мене Српска напредна странка није партија, већ мафијашка организација, док је за Шапићеву странку познато да је ушла у Скупштину узблагослов напредњака. Такође, показало се да ни овакве изборе овдашња власт није у стању даорганизује, а да их не покраде. Овога пута су покрали сами себе, што је незабележено. Уједно, морам да кажем да ми је драго што су они који су претходно били за бојкот, а потом га издали, остали испод цензуса.

Шта након бојкота преостаје опозицији да ради, имајући у виду да је ванинституционална борба далеко тежа од оне која се води унутар институција?

Српска опозиција, која није учествовала на изборима, стекла је велики капитал који је за политику свуда важан – одржали су реч. Осим медијске сатанизације и чињенице да се власт више бавила њима, а не “политичким противницима” који су учестовали на изборима, они су трпели притиске од амбасадора највећих западних земаља да уђу у изборну трку. Упркос томе, они су испоштовали вољу народа и одржали реч. На њима је сада направе ширу организацију од Савеза за Србију и да избегну све идеолошке разлике. У земљи где влада мафија и криминал смешно је говорити о таквим разликама. Ово је ситуација као кад гори кућа, а наша Србија сада “гори”. Ми морамо да пронађемо начин да угасимо ту ватру, а не да се свађамо да ли је канта са водом црвена, плава или бела. Сваки човек који жели добро Србији је дужан да се одупре овој власти.

Како коментаришете гласине да је Савез за Србију пред распадањем услед незадовољства појединих политичких групација унутар њега?

Савез за Србију, колико ја знам није пред распадом, већ се реорганизује у ширу политичку групацију која се зове српска опозиција и у којој су сви они покрети и странке и угледне личности мимо Савеза, који су бојкотовали изборе. У том смислу, свака странка или покрет која због сопственог интереса не буде део овог најширег опозиционог окупљања ризукује своју маргинализацију и политичко самобуство.

Дакле, верујете ли да ће уједињење допринети јачању опозиционог фронта?

Мислим да хоће. Сада се показало ко је опозиција. Што се мене тиче, става сам да ниједан од лидера који је учествовао и позивао на излазак на изборе не би смео да буде део тог блока.

Међу поменуте лидере сврставате и Небојшу Зеленовића и Сашу Пауновића?

И Бориса Тадића, Сергеја Трифуновића, Зорана Живковића, Милоша Јовановића, Вељу Илића, Сашу Радуловића… На све мислим. То се посебно односи на оне који су издали претходно потписан Споразум са народом.

Појавиле су се спекулације да су захладнели односи између вас и вашег дугогодишњег кума и сарадника Драгана Ђиласа. Има ли истине у томе? Какав је ваш однос данас?

Нас двојица смо пријатељи од почетка деведесетих година и не постоји никакво захлађење. Заједно смо много тога прошли и један другом смо били ослонац, стога не верујем да било каква политичка ситуација може да утиче на наш однос. У српској традицији је нормално да кум изда кума, посебно у политици је то присутно, али то овде није случај. С друге стране, ја мислим да је прецењена моја улога и да је то режим циљано урадио како би компромитовао Драган Ђиласа. Ја сам представљен као “контроверзни кум” који има утицај на њега. Морам да кажем да ни на један начин не утичем да одлуке странке коју води Ђилас, као и да нисам члан његове Странке слободе и правде. Јесам један од оснивача Савеза за Србију, али не учествујем у његовом раду. Кад разговарам са Ђиласом, ја му отворено говорим оно што мислим, а оно што је за мене важно јесте то да се ми око најважнијих националних питања не разликујемо. Имамо исти став кад је реч о Косову и Метохији, будућности Србије и војној неутралности наше земље. А сад да ли је он више либералан, а ја конзервативан, то су разлике које апсолутно не утичу на наш однос.

А верујете ли да се те паралеле вас као Ђиласовог кума праве због односа Александра Вучића са његовим кумом Николом Петровићем?

Наравно. Али, то није његов једини контроверзни кум. Њихова намера је да створе слику у јавности како и Ђилас има таквог кума, а ја сам се ту нашао на мети ни крив ни дужан. Уопште нисам толико значајан како они мене представљају. Реч је о удару на Ђиласа, а не на мене. Они су нашли начин да, компромитујући мене, компромитују њега и у томе не бирају средства. То не треба да чуди, јер живимо у земљи где се свако различито мишљење сматра непријатељским, било да га искаже професор неког универзитета или обичан човек попут мене.

Важите за руског човека у српској опозицији, захављујући коме је Кремљ чуо за Савез за Србију. Откуд везе са Русијом?

Моје везе са Русијом датирају од 2013. године, кад сам боравио у Москви због склапања сарадње око неких хуманитарних пројеката. Од тада сам много пута био тамо. Имам личне контакте и пријатеље, али нисам ни на један начин до 2018. године политички наступао. Имам одличне контакте у различитим институцијама руске државе и друштва, али понављам – реч је о личним контактима. Моја прва изјава за тамошње медије о Савезу за Србију је била током гостовања у емисији Јевгенија Примакова, где сам говорио о Косову и Метохији и тада навео какав је став ове опозиционе групације кад је реч о статусу јужне српске покрајине. То је први пут да је неко из српске опозиције гостовао на тамошњој државној телевизији и тада сам имао прилике да кажем за шта се залаже Савез за Србију – да се мора поштовати Резолуција УН 1244 и Устав Србије, да нема поделе Косова, разграничења, признања, али да мора бити разговора са Албанцима на тему помирења и уређивања живота. Том приликом сам споменуо да је Тони Блер саветник Александра Вучића и да ми не знамо шта је политика председника Србије према Косову и Метохији. Могуће да је одатле потекла прича како сам упознао званичну Москву са Савезом за Србију.

У ком својству путујете у Москву? Да ли обављате неку функцију?

Од 2017. сам члан Председништва Скупштине народа Евроазије, међународног савеза невладиних организација, који се бави поспешивањем друштвене, хуманитарне, научне и омладинске сарадње на нивоу читавог евроазијског континента. Тренутно је у Скупштини представљено преко 70 земаља и одзив расте из месеца у месец. Генерални секретар организације, чији сам званично и заменик, је Андреј Бељанинов, извршни директор Евроазијске банке за развој, а чланови су појединци и организације из различитих друштвених сфера.

С обзиром да знамо званичан, какав је незванични став Кремља о СЗС?

Русија не сарађује са опозицијом у страним земљама. Њена спољна политика је таква да она апсолутно поштује власт у другим државама и строго се држи принципа да сарађује искључиво са званичним државним органима. Дакле, Русија не помаже, нити саветује Савез за Србију или било кога у опозицији. Спекулације да су се протести финансирали из Русије су глупости и свако ко познаје начин функционисања њихове политике ће вам исто рећи.

А како гледате на тврдње да је поменути Јевгениј Примаков наговарао Вучића да формира власт са Савезом за Србију и на чињеницу да председник Србије није са одушевљењем прихватио вест о његовом именовању на чело организације “Руска сарадња” ?

Примаков, иако млад, поседује изузетно политичко искуство. Добра је ствар за Србију што је постављен на ту функцију. Он је човек који одлично познаје ситуацију на Балкану и реч је пријатељу Србије, који преко своје организације “Руска хуманитарна мисија“ помаже српском народу не само на Косову и Метохији, већ и широм Србије и Републике Српске. Апсолутна је лаж да је он у неком разговору саветовао Вучића да прави владу са опозицијом. Ја сам то сазнао од њега лично. Вучић је то урадио зато што је Примаков претходно на руској државној телевизији говорио о афери “Крушик” и то пред сам долазак председника Србије у Сочи. У тој је емисији гостовао и Никита Бондарев, који је врхунски познавалац Балкана. Они су том приликом отворено говорили да мине за Сирију и Украјину, којима се убијају руски војници и руски народ у Донбасу, долазе из Крушика, преко фирме оца министра полиције Небојше Стефановића. Наравно да Вучићу то није било по вољи, посебно кад узмемо у обзир да он стално покушава да представи себе као великог пријатеља Москве. Због тога је он измислио причу о Примакову.

Кад смо код тога, председник Србије често истиче број сусрета са Владимиром Путином као знак поштовања које руски председник гаји према њему. Како ви видите Путинов однос према Вучићу?

Сви председници Србије су имали добре односе са Русијом. То није ништа спектакуларно и чудно.

На то би вам председник Вучић одговорио да се нико осим њега није сусрео 17 пута са Путином?

Да, али он је слагао да се нико пре њега није сусрео са председником Русије. Путин је био раније гост председника Тадића. Није слагао за број сусрета, али то ништа не значи. Председник Русије познаје ситуацију на Балкану и зна шта се дешава у нашој земљи. Многи од тих сусрета нису били државни, већ су се виђали на неким форумима или, на пример, поводом одржавања Војне параде. С друге стране, Вучић се упорно издаје за тумача Путинових мисли и планова за Балкан, али ја знам да то није истина. Русија је озбиљна сила и није јој потребно да је Вучић информише о томе шта се овде дешава.

А због чега онда председник Србије непосредно пре или после избора одлази у Москву на састанак са Путином?

Вучић води исту политику као Мило Ђукановић. Често упозоравам руску страну да ће са њим доживети судбину као са црногорским председником. Вучићево бирачко тело је радикалско, односно русофилско, а њему је потребно да код њих створи привид како је он “брат” са Путином. Кад би Вучић изашао са правом политиком коју води пред своје гласаче, а то је Србија у НАТО пакту и издаја српских национални интереса, мислим да не би добио ни половину гласова које добија на русофилској, лажној причи. Зато је њему потребан одлазак код Путина или телефонски разговор, након којег лаже да му је руски председник пожелео успех на изборима. То потврђује чињеница да у званичном саопштењу Кремља нигде нема те реченице.

А зашто то Путин дозвољава, уколико све зна?

Русија има своје интересе и зна до које границе може некоме да верује. Можда она са Вучићем њих остварује. Свакако да они знају зашто то раде.

Након избора, уследио је низ састанака председника Србије са међународним актерима, где су главна тема били преговори о статусу Косова. Како ви видите позицију Србије?

Као што је много тога у овој земљи привид и лаж, тако и та прича око Косова и Метохије служи Александру Вучићу да осам година пљачка и уништава Србију. Ми до данас немамо резолуцију или платформу на основу које се преговара са Албанцима. Ми не знамо са које позиције Вучић наступа приликом разговора, као ни с ким преговара и шта договара. Од њега и његових сатрапа само слушамо како Резолуција 1244 није добра за Србију, да смо све изгубили и да морамо да тражимо компромисно решење. Реализацијом Бриселског споразума, Србија је де фацто признала Косово, а остаје само да Вучић својим потписом то фомализује. Ја мислим да се сада ближи тај тренутак кад њему стиже на наплату све оно што је раније обећавао. У томе јесте и трагичност читаве ситуације, јер ми не знамо шта је он договорио.

Како би по вашем мишљењу требало решавати статус Косова?

Прича о решавању статуса Косова и Метохије служи за покривање криминала. У њему учествују и Александар Вучић, Мило Ђукановић, Еди Рама и Хашим Тачи. Управо је то суштина проблема на целом Балкану. Што се мене тиче, решење за Косово и Метохију мора да се нађе у оквиру Устава Србије, а то подразумева да су Албанци равноправни грађани наше земље, са свим правима и обавезама. По мом мишљењу, Албанац са Косова, наш држављанин, може да има било коју функцију у Србији, од премијера до председника, ако га народ изабере. Зашто то може да буде Мађар из Војводине, Бошњак, Горанац или Хрват, а не може косовски Албанац? Сматрам да је једино прича о помирењу и решавању животних проблема реална тема за разговоре, а не питање статуса. Он је решен Уставом Србије и Резолуцијом 1244.

Може ли најављени дијалог у Белој кући да донесе резултате?

А ко је овластио Америку да буде преговарач? Колико сам упознат, Европска унија је та која води преговоре, одлуком Генералне скупштине Уједињених нација. Америка је саму себе прогласила за преговарача. Реч је о земљи која је спонзор такозване независности Косова. Они су били најактивнији у бомбардовању наше земље и у том смислу не верујем да оно зашта се они залажу није у интересу Албанаца и на штету Србије. Добро је што се није догодио раније најављени састанак у Белој кући. Обелоданило се оно што смо сви одавно знали – Вучић све време преговара са ратним злочинцима – Тачијем, Харадинајем и Весељијем. Он је правио планове са таквим људима. С друге стране, у Америци постоји јавност која би итекако била згранута уколико би Гренел примио једног ратног злочинца на преговоре. Улога Сједињених Америчких Држава јесте важна, али не битнија од оне коју имају Русија, Кина и остале сталне чланице Савета безбедности.

У Србију је након избора поново наступила криза са епидемијом коронавируса. Како гледате на тренутно атмосферу у друштву? Ко је крив за овакво стање?

Криви су Александар Вучић и такозвани Кризни штаб. Вучић је прво због расписивања избора закаснио са мерама читавих 15 дана, а онда је прерано укинуо све мере, фингирајући да је све у реду како би брже боље одржао изборе. У свему томе учествују и људи у Кризном штабу, који су своју струку ставили у корист погубне политике Александра Вучића. Тако су дозволили одржавање фудбалских утакмица, отварање ноћних клубова и, коначно, одржавање тзв. избора током којих је око 180.000 људи било у затвореном простору читав дан. Зато сада имамо катастрофалне последице, а здравствени систем нам је, према речима имунолога Срђе Јанковића, пред распадом. Оно што је најгоре, поред трагедије која је погодила цео свет, ми имамо и трагедију на власти.

“Вучића би свако победио на поштеним изборима”

У јавности се често помињали као могући противкандидат Александру Вучићу на председничким изборима. Да ли бисте прихватили тај изазов?

Рано је говорити о томе. Они се одржавају тек 2022. Године. Вучића на изборима, које он расписује и организује под оваквим условима, не би могао да победи ни Новак Ђоковић. Али, уколико би он расписао праве изборе, њега бисте победили и ви, и ја и било ко. Његов противкандидат мора да има јасан став по питању Косова и Метохије, добре односе са Црквом, Русијом и Западом. Такође, важно је да тај кандидат буде прихватљив и за либерално и за конзервативно гласачко тело. Верујем да само човек таквог политичког профила може да победи Вућића на изборима.

Кажете да је прерано говорити о томе, а шта уколико би сутра Вучић рекао да следе председнички избори и да ће бити поштени? Одбацујете ли могућност да будете његов противкандидат?

Свакако не бих био противкандидат сам за себе. То се може бити само у склопу неке шире политичке приче. Данас је стварно прерано говорити о томе, а верујем да у Србији постоји на стотину бољих противкандидата од мене. На ту тему нисам тако конкретно размишљао.