Прочитај ми чланакТоком Пете седнице Другог редовног заседања Народне Скупштине Србије, народни посланик из редова Српске радикалне странке (СРС) Александар Шешељ, указао је на погубност уласка Србије у ЕУ.
Између осталог, том приликом је рекао:
„Даме и господо народни посланици, погодила нас је, као гром из ведра неба једна вест и једна најава председника републике, а то је да ће у будуће Србија да инсистира на оснивању нечега што се зове балканска унија, мали Шенген, или Шенген за сиромашне. То је ово што је први пут најављено у Новом Саду, а видели смо и на Охриду.
Дакле, нуди се алтернатива нечему што је до сада био процес евроинтеграција, тј. приступање Србије ЕУ, нуди се алтернатива у тзв. балканској унији, па се као позитивне околности за Србију наводе да ћемо ми сада моћи да путујемо са личним картама у те земље такозваног западног Балкана, шта год то значило, а то је један еуфемизам за ове земље балканске за које је суђено и предодређено да заувек остану на европској периферији, да никада не постану чланови ЕУ, али зато да се од њихових влада захтева да безпоговорно испуњавају све захтеве које долазе од стране ЕУ у тим земљама.”
Онда смо видели и ограничавање нашег потенцијалног извоза у Руску Федерацију, па смо видели и коментаре када Србија и српска војска треба да се наоружавају по повољним условима оружјем и борбеним системима који се производе у Руској Федерацији, а за узврат ми од тога немамо ништа, ми имамо само вечну причу о чланству која траје од 2000. године.
Имали смо изјаве председника Вучића који је рекао чак у једном моменту да Србија хоће да потпише тзв. правно-обавезујући споразум са Косовом, али да се Србији гарантује чланству у ЕУ до 2025. године. Толико смо били спремни да идемо због тог имагинарног пута у ЕУ.
Шта се десило у међувремену? У међувремену Грчка и Бивша југословенска Република Македонија потписале су споразум из Преспе којим је Македонији промењено име из Бивша југословенска Република у Северна Македонија и то је требало да отвори преговоре, да отвори врата потенцијалним преговорима између Македоније и ЕУ о чланству.
Има још један, наравно, велики проблем и скандал који се десио прошле године на КиМ када је тзв. косовска влада увела царине од 100% на робу који долази из Централне Србије и БиХ. Сада ми правимо балканску унију, правимо мали Шенген иако имамо уговор ЦЕФТА који има неке механизме којима смо могли да се супротставимо тим таксама. Дакле, ништа то нисмо искористили. Кукали смо, није нам се свидело што су они ставили царине. Јесте, царине су усмерене на српску заједницу која живи на КиМ. Царине су усмерене на то да се отежа опстанак српске заједнице и српског народа који живи на КиМ. Влада Републике Србије поводом тога није предузела ништа, осим што се жалила на то неким од европских бирократа који су већ били усмерени да Србија што пре заокружи косовску државност, а сада правимо балканску унију.
Која је логика? Добићемо то да путујемо без пасоша. Ми у Бих и Црну Гору можемо и сада без пасоша. Један припадник бившег режима, уколико се не варам, 2011. године је потписао споразум као члан Владе, претходни господин министар Ивица Дачић, да и у Македонију можемо од 2011. године са личном картом. Шта смо сада добили?
Добили смо то да ћемо да омогућимо пласман албанским пољопривредним производима на српско тржиште. Шта то значи? После немачког стандарда, после швајцарских пензија, после тога да смо лидери у региону по свим економским параметрима од ДУИНГ бизнис листе до листе издавања грађевинских дозвола до овога, до онога, ми смо сада толико јаки да треба да помогнемо и нашем комшилуку да и они мало ојачају.
Ваљда треба да гледамо шта ћемо ми да радимо са нашим пољопривредним производима, где ћемо да их пласирамо, а не да се старамо о томе шта ће бити са било којом суседном државом? А имајући у виду да је још један пут премијер Албаније Еди Рама позвао Србију да призна независност Косова, дакле прво је осрамотио Србију када је то урадио у Београду, са тим не стаје и говори о перспективи наших међу балканских односа само кроз признавање Косова од стране Србије, а ми сада правимо мали Шенген.
Није било никакве најаве о томе. То није било ни једно од предизборних обећања, већ само искључиво тада када смо видели да не постоји перспектива чланства Србије у ЕУ, е, тада смо добили мали Шенген, Балканску унију и све те интеграционе процесе за западни Балкан.
Дакле, једина стратешка одлука Србије може да буде у том смеру одустајање од чланства у ЕУ, од процеса интеграција и окретање што је могуће ближој сарадњи Србије са Руском Федерацијом, са нашим традиционалним историјским и најважнијим савезником на међународном плану, са којима ми имамо ту срећу да сарађујемо без политичких условљавања кроз интеграцију Србије у Евро-азијску економску заједницу и у ОДКБ.
