Никола Петровић, кум председника Александра Вучића, и Мирослав Мишковић, први човек Делте, постали су и званично пословни партнери. Наиме, Мишковићева компанија Airstar постала је сувласник фирме Flyus, која је основана за ваздушни превоз путника и у власништву је Петровића. Негде у исто време та компанија добија и оперативну дозволу за летење, упркос скандалу у који је Петровић био умешан.
Авиони компаније „Star Fly Wings“, која је у власништву Николе Петровића, приземљени су крајем фебруара ове године због фалсификовања дужине летења и превоза сумњивог терета, због чега су им практично одузете дозволе за летење! Међутим, Петровић убрзо оснива нову фирму „Flyus“ коју је пре месец дана Директорат цивилног ваздухопловства ставио на списак овлашћених оператера, а ових дана добио је и оперативну дозволу.
Баш у то време његов партнер постаје режимски тајкун Мирослав Мишковић. Наиме, компанија „Airstar“, чија је делатност изнајмљивање и лизинг опреме за ваздушни транспорт, 10. октобра постала је сувласник фирме „Flyus“ у којој има удео од 50 одсто. Прошле године била је у губитку за око 7,7 милиона динара.
Како пише на сајту Агенције за привредне регистре, формално власништво у компанији „Флајстар“ деле два правна лица – 10 одсто има Делта холдинг, а 90 одсто кипарска фирма „Hemslade holding limited“. Како пише у бази стварних власника, у њој удео имају чланови породице Мишковић – Мирослав, Љиљана, Ивана, Марко, а ту су и Татјана Леронyмидес и Елиас Неоклеус, који је кипарски држављанин.
Да би овај „спој“ Николе Петровића и Мишковића могао да се догоди најавио је Форбс крајем августа, који је објавио да је покренут поступак у северномакедонској антимоноплоској комисији, на чије одобрење се између осталог чекало.
Подсећамо, како је писао Радар, због сумњи да озбиљно крше правила ЕУ о ваздушном саобраћају, надлежна Европска агенција за безбедност ваздушног саобраћаја покренула је истрагу, тачније ревизију дозвола за три српске приватне авио-компаније, чији су власници блиски врху власти у Србији. Представници ЕАСА су на састанку са надлежнима у Директорату цивилног ваздухопловства изнели сумње да су фирме Жељка Митровића и Николе Петровића фалсификовале дужину летења и тиме избегавале редовне сервисе, смањивале трошкове и тако зарађивале милионе евра. Јер, обавезни сервиси и замена делова авиона су веома скупи, а њихово избегавање и одлагање може трошкове за флоту од 19 авиона на годишњем нивоу да смањи и за више милиона евра.
Олигарси са потерница као сумњив терет
Такође, сумња се да су те авио-компаније превозиле сумњив терет, пребогате олигархе од којих се, како се претпоставља, један налази и на међународној потерници. У ЕАСА су сумњали да су и посаде авиона, пре свега пилоти у ове три компаније, управљали авионима дуже него што је то дозвољено.
Наводно је провера ЕАСА иницирана пре око годину дана због пријаве једне француске авио-компаније да су ове три српске фирме дампинг ценама стварале нелојалну конкуренцију.
И тек након истраге надлежног европског тела, реаговао је српски Директорат, који би по дефиницији требало да контролише авио-компаније са своје територије. Међутим, само дан пре него што је то тело планирало да им одузме лиценце, Петровић и Митровић су их сами „добровољно“ вратили и тако избегли теже последице.
У међувремену, Петровић је променио име спорној компанији и назвао је „Soft White“, док је Жељко Митровић формално изашао из власништва, а авио фирма променила име у “Imperialjet”, али је међу власницима директор који је у најмање четири Митровићеве фирме.