Дакле што се тиче политичких формалности, почеле су консултације о мандатару за састав нове Владе и све је наизглед нормално. Ван тога, скоро па ништа није нормално. Друштвена криза свеприсутна, прати је и политички оквир - а одговора на питање "шта ће ово да реши" и даље нема. Има само неких предлога. И о њима и о тренутној ситуацији на политичкој сцени у емисији "Међу нама" разговарали смо са Мирославом Алексићем, председником Народног покрета Србије и народним послаником.
Он је на почетку открио да ли његову странку занимају консултације код председника Србије и опција да оду код Вучића и лично му кажу план око Владе народног поверења, макар да кажу да су урадили оно што је до њих. Алексић додаје и шта је са остатком опозиције И да ли је и њхов одговор исти.
План о Влади народног поверења представљен је прев 14 дана, те Алексић сада коментарише да ли је остао само слово на папиру или он остаје реална опција у неком тренутку, као и да ли је тај предлог опозиције – највише што опозиција у политичком смислу може у овом тренутку.
Алексић појашњава да ли на то гледа као допринос за излазак из кризе и пребацивање лопте на страну власти, шта са тиме што иза овога није цела опозиција, као и да ли разуме колеге попут Александра Јовановића Ћуте и Срђана Миливојевића који имају неко своје виђење.
Председник Народног покрета Србије открива како тумачи позиве на формирање и обједињавање некаквог политичког фронта који би чинили студенти, представници универзитета и опозиција и шта би ту била улога опозиције по њему, као и да ли у једном таквом условно речено, савезу, има спремних да се у неку руку, одрекну партијских интереса. Он појашњава и шта ако неко из тог блока, у перспективи дође на идеју експертске владе, без политичара у њој.
Од Ане Брнабић смо чули да ће СНС предложити нова лица за мандатара и било би добро да након тога добијемо позитивнији одговор од блокадера, да ли желе дијалог или не. Алексић на ове тврдње истиче да ли мисли да власт има капацитета да оваквим обртом и некаквом својом, прикривеном верзијом ексертске Владе – допринесе спуштању тезнија.
Ако власт преокрене курс па крене пут избора до тог 18. априла, Алексић додаје да ли мисли да у некаквом обједињеном фронту студената, универзитета и опозиције – треба изаћи и на такве изборе.