На питање посланика одговорали су премијер Србије Ивица Дачић и 13 од укупно 21 члана владе.

Говорећи о Косову и Метохији и изборима 3. новембра Дачић је рекао да постоји политички притисак на Србе да се ти избори бојкотују и поручио да се „данас за српско Косово не гине, већ гласа“.

Он је и овога пута позвао Србе са Косова и Метохије да не слушају политичаре који гледају да на тај начин добију политичке поене, већ да мисле о себи и својој судбини.

Премијер је указао и да се улазак на Косово и Метохију не забрањује онима који позивају на бојкот избора, већ онима који позивају да се на изборе изађе, зато што Хашиму Тачију одговара да што мањи број Срба на те изборе изађу како би могли да победе они који би радије да сарађују са Приштином него са Београдом.

Премијер је одговорио и на забринутост појединих посланика што се, како су рекли, оптужени за привредни криминал третирају као тешки криминалци па се хапсе пред камерама и тако бивају осуђени и пре него што се пресуда донесе.

Самостални посланик Захарије Трнавчевић рекао је да је власник индустрије меса „Матијевић“ Петар Матијевић приведен на такав начин и да му је објављивањем снимка угрожено људско достојанство.

Дачић је навео да такви проблеми постоје и да се они морају системски решити, да правила морају важити за све пођеднако и у вези са тим указао да нико није на такав начин реаговао када су стизале претње његовој деци.

 Ја сам то чинио кад год се некоме другом то дешавало или када је некоме ускраћено било какво право“, рекао је Дачић.

Премијер се такође није сложио са примедбама опозиције да је у држави катастрофално стање и у прилог томе рекао да грађани дају убедљиву предност двема странкама које су на власти. 

„У међународној заједници нисам чуо ни вапај, а камоли кукњаву за вама. Како је стање у држави катастрофално, а грађани дају убедљиву предност двема странкама које су на власти. По вашим истраживачима (Борис) Тадић је још председник, то су они који су изјавили да има 16 одсто више подршке од Николића“, рекао је Дачић током полемике са посланицима ДС.

На питања је одговарао министар одбране, а поред стандардних питања о припадницима Војске Србије, министру Небојши Родићу је стигло питање из СПО о судбини ратног аустроугарског брода „Бодрог“, са којег су 1914. године испаљене прве топовске гранате на Београд, и који је током дуге историје три пута био потопљен.

Министар је рекао да би брод требало би да буде преуређен у музејски простор који би се налазио на ушћу Саве у Дунав, који се сада налази на Ади хуји и служи као пристан.

Подсећајући на његову бурну историју, министар је указао да је корито брода направљено 1904. године, а да је 10 година касније кориштен за испаљивање првих граната на Београд, да би 1918. године први пут био потопљен од стране Аустријанаца, а да је након три године извађен из Дунава.

Иста судбина брод, који носи име по реци Бодрог која извире у Словачкој, а увире у Мађарској, затекла је и 1941. године када је поново потопљен, али овај пут га је потопила војска краљевине Југославије, да би га 1944. године потопили домобрани Хрватске.

 Посланике из СВМ, који су тврдили да је крађом споменика „Птица сломљених крила“ у Суботици упућена порука мађарској национаоној заједници која може да наруши односе мађарског и српског народа, покушао је да разувери Дачић, који је рекао да нема индиција које упућују да тај догађај има неку међунационалну или политичку позадину.

„Украдено је 400 килограма бронзе, али су остале плоче на којима су имена стрељаних. Полицијска управа Суботица формирала је посебну групу за расветљавање овог кривичног дела, и наравно да би били веома задовољни уколико би се открили починиоци“, рекао је Дачић, који је и министар унутрашњих послова. 

Премијер се сложио са опозицијом да је тешка ситуација у друштву и као пример „лоше слике и прилике државе“ навео крађу ордења Јованке Броз из куће цвећа након њене сахране.

„Видели сте шта се десило са Јованком Броз и са крађом која се десила. То је слика и прилика државе у којој смо, једног несређеног стања. Зоран Ђинђић као да је писао о садашњој држави, када је својевремено писао књигу Југославија, недовршена држава“, рекао је Дачић.

Премијер ни овог пута није пропустио прилику да посланицима поручи да воли да долази у парламент да полемише са њима и да је „полемика мајка политике“.

 

Посланици почињу нову седницу на којој их чека укупно 43 законска предлога и међународних споразума, а међу којима је сет закона из области правосуђа.

Тако ће се, између осталог, дебатовати о седиштима и подручијима судова и јавних тужилаштава, који ће се примењивати од 1. јануара 2014. године. 

Нови закон предвиђа повећаје броја основних судова са 34 на 66 и редуковање броја судских јединица будући да су се оне, како је наведено у образложењу закона, показале као нерационално решење. 

Такође, извршена је и измена територијалне организације основних јавних тужилаштава која прати територијалну организацију основних судова.

Новом територијалном организацијом основних судова и јавних тужилаштава биће, како верују надлежни, омогућен лакши приступ правди свим грађанима с једне стране, као и ефикасније обављање послова основних јавних тужилаштава који се пре свега односе на гоњење учиниоца кривичних дела. 

Према важећем Закону, у Србији тренутно постоје само 34 основна суда, у оквиру којих постоји велики број судских јединица, а имајући у виду чињеницу да су се кривични поступци и већина парничних поступака водила у седишту суда то је стварало велике проблеме и трошкове како странкама, тако и другим учесницима у поступку, а нарочито адвокатима, везаним за долазак на суђење. 

При том, како се наводи у образложењу, треба имати у виду да је по важећем закону већи број места у Србији остао без свог суда, што свакако није оправдано, имајући у виду број становника у тим местима, као и традицију будући да су та места увек имала суд.

Завршена једномесечна седница парламента

Претходно су данас усвајањем 25 закона и других аката посланици завршили седницу Скупштине Србије која је са прекидима трајала месец дана, што је чини једном од најдужних у овом сазиву.

Ту седницу посланици су почели 1. октобра чиме су “отворили” јесење заседање парламента, али она је три пута била прекинута како би били усвојени други “хитнији” закони.

Тако је први пут била прекинута већ после неколико дана због потребе да се што пре усвоји Закон о јавној својини како би за још годину дана био продужен рок у којем јавна предузећа, друштва капитала и њихова зависна друштва могу поднети захтев за упис права својине.

Потом је била прекинута због потребе усвајања измена Закона о високом образовању који је студентима омогућио да имају шест испитних рокова и како би услов за буџет био 48 бодова, а затим и због обраћања председника Хрватске Ива Јосиповића посланицима Скупштине Србије 16. октобра.

Парламентарци су данас усвојили нови Закон о легализаицији, којим је предвиђено да ће грађани моћи да легализују објекте који су изграђени и после 2009. године, а имају рок од 90 дана да поднесу захтеве за легализацију.

Сви објекти који су изграђени до дана ступања на снагу закона могу бити легализовани, а Закон ступа на снагу дан после објављивања у Службеном гласнику.

Усвојене су и Измене Закона о електронској трговини које би требало да донесу правну заштиту у трговини електронским путем. Новина у том закону јесте да се даје могућност тржишном инспектору да забрани пружање услуга када је повређен закон, а обухвата и оне који пружају услуге у Србији, а немају седиште у земљи.

Посланици су усвојили и Закон о посредовању у промету и закупу непокретности који, поред осталог, предвиђа увођење стручног испита за предузетника и пословање искључиво оних који су уписани у регистар посредника.

Усвајањем Закона биће обезбеђена правна сигурност за грађане и правна лица, пошто та област посредовања у промету и закупу непокретности до сада није била правно уређена, а укупна вредност тржишта непокретности износи око 110 милијарди динара годишње, од чега две трећине отпада на нелегални промет или промет који није регистрован.

Измене Закона о заштити конкуренције, које се усклађују са европским, предвиђају продужење рока застарелости и вођење поступка пред Комисијом за заштиту конкуренције са три на пет година.

Пошто се у пракси показало да је рок од три године често недовољан због вођења сложених поступака, прибављања често обимне документације, као и због чињенице да су поједини предмети били изузетно комплексни, одлучено је да се иде на продужење рока и тиме су ти проблем отклоњени.

Посланици Скупштине Србије усвојили су и Закон о извозу и увозу роба двоструке намене, чија је суштина хармонизација са европским стандардима, обезбеђивање чврсте контроле и елиминисање нежељеног извоза и трговине тим производима.

Контролисаном робом двоструке намене сматра се роба која поред цивилне може да има и војну намену. Закон уводи појам свеобухватне клаузуле, што значи да се проширује листа роба које могу да служе двострукој намени и за коју се мора тражити дозвола надлежних институција.

Усвојено је и више међународних конвенција и споразума, као и одлука да скупштина убудуће има шест, уместо досадашњих пет потпредседника.

Позиви на изборе и на бојкот

 

Посланици владајуће већине у Скупштини Србије, као и опозиционе Демократске странке, позвали су данас грађане Србије на Косову и Метохији да изађу на предстојеће локалне изборе, док је опозициона Демократска странка Србије позвала на њихов бојкот.

Шеф посланичке групе ДС Борислав Стефановић је новинарима у Скупштини Србије рекао да ДС подржава излазак Срба на косовске изборе и позвао их да изађу и гласају за листу ДС – Грађанска иницијатива демократија, јер, како је оценио, ДС никад није лагала људе на Косову. И поред свих тешкоћа и несавршености изборног процеса, фаворизовање само једне листе је подела Срба на добре и лоше, императив је изаћи на изборе у што већем броју и формирати општинске власти и касније Заједницу српских општина, поручио је Стефановић.

Посланик Социјалистичке партије Србије Ђорђе Милићевић је је указао да је излазак Срба на изборе од изузетног значаја. Важно је да Срби јединствено и масовно изађу на зборе 3. новембра и да јединствено подрже политичке снаге које ће водити јединствену политику са Владом Србије, јер ћемо само тако имати кспацитет да заштитимо наше националне интересе, оценио је он.

Посланица ДСС Санда Рашковић Ивић поручила је потенцијалним гласачима да 3. новембра не излазе на изборе, јер ће то бити „задушнице за државу Србију“. Било би трагично, посебно у општинама северно од Ибра, територији драгоценој за неке будуће преговоре, да Србија буде истерана вољом српског народа, оценила је Ивић.

Посланик Социјалдемократске партије Србије Милорад Мијатовић позвао је све Србе, и остале који Србију осећају својом државом, да изађу на изборе, јер је у њиховом интересу да институције Србије функционишу на Косову и да се на тај начин доследно спроводи Бриселски споразум.

„Позивамо Србе са Косова и Метохије да изађу на изборе, јер је недопустиво да тамо где су већина, право на одлучивање препусте Албанцима или неком другом, рекла је новинарима посланица Нове Србије Дубравка Филиповски.

Посланик Партије уједињених пензионера Србије Момо Чолаковић је рекао да је ПУПС сагласна са утврђеним ставом Владе Србије да би сви Срби требало да гласају и освоје власт у свим општинама у којима су већина.

Шест потпредседника

Скупштина Србије убудуће ће уместо пет имати шест потпредседника будући да су посланици републичког парламента усвојили данас Одлуку која то предвиђа. Такву одлуку предложио је председник Скупштине Србије Небојша Стефановић, а у образложењу се наводи да је разлог за повећање броја потпредседника повећан интензитет рада, посебно због процеса евроинтеграција Србије, као и све активнија делатност скупштинских одбора.

“Сматрам да ће ово допринети квалитетнијем раду Народне скупштине”, написао је Стефановић у образложењу.

Одлука о повећаном броју потпредседника парламента ступа на снагу даном доношења и биће објављена у “Службеном гласнику”.

Скупштина Србије до сада је имала пет потпредседника и то су Гордана Чомић (ДС), Весна Ковач (УРС), Константин Арсеновић (ПУПС), Жарко Кораћ (ЛДП) и Ненад Поповић (ДСС), а за сада није познато ко ће бити нови потпредседник републичког парламента. Иначе, и у претходном сазиву, од 2008. до 2012. године Скупштина је имала шест потпредседника.

 

(Танјуг, Фонет)