Прочитај ми чланак

Милове лажи: Борим се против вишеструких удара изнутра и споља

0

Црна Гора се суочава са вишеструким ударима, изнутра и извана, кроз отворену спрегу цркве с националистичким вансистемским дјеловањем, усмјереним на урушавање правног поретка и негирање грађанског и мултиетничког карактера црногорске државе, што би у крајњем значило повратак на средњовјековни систем у којем је црква била изнад државе и грађана

Предсјеник Црне Горе Мило Ђукановић ових дана обилази друге државе са циљем да искористи сваки тренутак да у негативном контексту говори о свом народу.

PRINTSCREEN

Тако је данас одржао говор на 43. сесији Савјета за људска права која се одржава у Палати нација у Женеви изнио низ неистина. Наиме, он је говорио о томе колико је Црна Гора његује демократске вриједности а „заборавља“ да више од 250 000 њених становника мирно протестује због усвојеног Закона о слободи вјероисповијести, који је све – само не демократски.

„Црна Гора се суочава са вишеструким ударима, изнутра и извана, кроз отворену спрегу цркве с националистичким вансистемским дјеловањем, усмјереним на урушавање правног поретка и негирање грађанског и мултиетничког карактера црногорске државе, што би у крајњем значило повратак на средњовјековни систем у којем је црква била изнад државе и грађана“, казао је Ђукановић.

Он је рекао да користи прилику да укаже на једно важно унутрашње питање за Црну Гору, а које тиче се новоусвојеног „Закона о вјерским слободама“, којим се, како тврди Ђукановић, на либералан начин, у складу са најсавременијим легислативним стандардима, учврћује слобода вјероисповјести, уређује правни положај вјерских заједница и гарантује уставни принцип одвојености цркве од државе.

Даље, наставља свјесно да обмањује Ђукановић и каже следеће:

„Поступак израде закона трајао је пет година, уз инклузиван дијалог са свим заинтересованим странама, укључујући све вјерске заједнице у земљи и релевантне међународне организације, у првом реду Венецијанску комисију чије су препоруке у потпуности прихваћене. Овим законом је замијењен закон из 1977. године из периода комунистичке Југославије. Међутим, већ у припреми, а посебно након његовог усвајања Црна Гора се суочила са оптужбама од стране само једне вјерске заједнице, и са бруталном медијском кампањом доминантно из ближег окружења, с вјештим манипулацијама и покушајима да се држава оптужи да намјерава да отима црквену имовину и мијења њихову вишевјековну намјену. Уз то, у међународним форумима, укључујући и овај дом, могле су се чути оптужбе да Црна Гора спроводи политику дискриминације и крши вјерске слободе“, поручио је Ђукановић.

„Стабилност земље није угрожена“

Казао је и да све ово има своју „типично балканску предисторију“, о чему нажалост нема времена да их упозна.

„Зато данас и у Савјету за људска права, желим да потврдим да је усвајањем овог закона Црна Гора потврдила да је грађанска држава, мултиетничка демократија и друштво које жели да кроз реформе и модернизацију буде саставни дио савремене европске цивилизације. Због тога се суочавамо са вишеструким ударима, изнутра и извана, кроз отворену спрегу цркве с националистичким вансистемским дјеловањем, усмјереним на урушавање правног поретка и негирање грађанског и мултиетничког карактера црногорске државе, што би у крајњем значило повратак на средњовјековни систем у којем је црква била изнад државе и грађана“, саопштио је Ђукановић.

Предсједник Црне Горе је, поручио је да стабилност земље није угрожена.

„Црна Гора ће, као и 2006. када је демократским референдумом, што није баш уобичајено на Балкану, обновила државу, и ово унутрашње питање ријешити на миран начин, и тако одбранити концепт у којем сви грађани, и све вјерске заједнице, имају иста права и равноправан положај. Овим ми чинимо добро не само за себе и своје грађане, већ шире потврђујемо да је концепт грађанске, мултиетничке демократије на Западном Балкану могућ и одржив; да је једини гарант стабилности овог рањивог региона. Једнако тако, указујемо колико је опасно пренебрегавати реалност, играти се осјећањима вјерника и бити објекат или оруђе у реализацији опасних великодржавних пројеката, што би све заједно требало да нас забрињава. Црна Гора остаје опредијељена да даље изграђује свој кредибилитет поштоваоца и заштитника људских права. Вјерујем да ћемо тиме на најбољи начин задобити ваше повјерење и подршку за кандидатуру за чланство у Савјету за период 2022-2024″, закључио је Ђукановић.

Ђукановић је казао да му част да се обрати у име Црне Горе у Савјету за људска права по први пут на нивоу предсједника државе.

„И да тиме потврдим нашу снажну приврженост заштити, унапређењу и испуњавању људских права и слобода. Као и подршку дјеловању и мандату Савјета. Исто тако и раду, интегритету и независности Канцеларије Високог комесара. Дубоко вјерујемо и у допринос невладиних организација и бранитеља људских права, и одлучно подржавамо њихову партиципацију и простор за дијалог и интеракцију“, истакао је Ђукановић.

Он је додао да је Црна Гора посвећена универзалним вриједностима на којима почивају модерне демократије.

„Наша континуирана политика да будемо актер мира и безбједности и сарадње у региону, и као лидер у процесу европских интеграција промотер највиших европских вриједности, произилази из вишевјековне традиције његовања мултикултуралности и суживота. У временима када се свијет суочава са комплексним изазовима, нужно је радити одговорно, правовремено и солидарно. Наша искуства у Савјету говоре у прилог неопходности јачања истинског дијалога, разумијевања и толеранције. Увјерени смо да свака идеологизација људских права нужно води ограничавању дијалога, конфронтацијама и оштрим поларизацијама, које угрожавају сарадњу, ефикасност и дјелотворност. Ми препознајемо домете Савјета и његов потенцијал, нарочито у систему раног упозоравања и превенцији. Па ипак, чини се да га не користимо на најдјелотворнији начин. Видљиве су политички мотивисане активности у ограничавању његовог функционисања, што доводи до понављања грешака и продубљавања неповјерења. На нама је одговорност да штитимо права наших грађана, њихову универзалност, да јачамо борбу против дискриминације, расизма, антисемитизма и свих облика нетолеранције; да прихватамо највише стандарде и унапређујемо услове за имплементацију. На нашим владама је одговорност за борбу против некажњивости, а на демократској култури сваког појединца да коришћењем својих права и актима не угрожава и ограничава права другог“, казао је Ђукановић.

Он је рекао и да Црна Гора континирано дјелује у правцу заштите, унапређења и испуњавања људских права.

„То чини, између осталог, као земља која редовно извјештава уговорна тијела, отворено сарађује са системом специјалних процедура, јача дјелотворност Општег периодичног прегледа, оснажује инклузивност и сарадњу са цивилним друштвом и међународним партнерима. Поред интензивног рада на нормативном аспекту и снажењу демократских институција, радимо на утврђивању оквира за праћење напретка. Због тога изузетно цијенимо подршку Канцеларије, кроз коју Црна Гора као пилот земља развија нови механизам. У том контексту, захваљујем комесарки Башеле на упућивању експерта у Црну Гору“, казао је Ђукановић.