Прочитај ми чланак

Милован Бркић: Да ли ће Вучићев картел да замени његов пословни партнер Ђилас?

0

Ђилас је копија пројекта званог Александар Вучић. И док се Вучићу ближи крај политичке каријере, Ђилас жури да му помогне, терајући своје следбенике да подржавају Вучићеве идеје и програме. Да подсетим: Драган Ђилас, као ни Вучић, нема ни дана радног стажа. Стотине милиона долара зарадио је на пљачки, као министар без портфеља и градоначелник Београда. Поред сурове казне недужним навијачима Партизана да би се додворио француском амбасадору, Ђилас је одговоран за најцрњу реформу правосуђа, за пљачку РТС-а... Тужан сам што грађани Београда немају велики избор. Ђилас им не улива наду. Њега занима нестанак Србије. Брзо ће се он, после избора, ослободити оних које је привукао у коалицију, наводним обећањима службеника амбасаде САД-е у Београду, да је Вучић готов, а да ће њих поставити. Па не гласају на изборима службеници Амбасаде, већ грађани који знају како је зло Ђилас као Вучићев тројанац, нанео Србији

Србија је у нестајању. Никола Пашић је, као председник српске Владе, на питање шта ће бити са Србијом, након што је Аустроугарска напала нашу државу, одговорио: Спаса нам нема, пропасти нећемо.

Садашња стварност могла би се описати стиховима Рајка Петра Нога: Јоште код Србаља нека туга веје, није све пропало, кад пропало све је. Али… Нажалост, све је извесније да нам спаса нема. Да ли ће Курту заменити Мурта?

Исписујем ове редове хемијском оловком из кућног притвора, након што је 13. септембра веће Апелационог суда у Београду укинуло пресуду Вишег суда у Београду, који ме је лишио слободе 8. маја, а судија Душан Агатоновић осудио на 14 месеци затвора, због кривичног дела „позивање на насилно обарање уставног поретка“. Истог дана, исто вече укинуло ми је притвор и заменило га забраном напуштања стана, уз услове који у историји српског правосуђа нису забележени, а под претњом да ми се може одредити притвор. Судија који ме је осудио унапређен је за судију Апелационог суда, на чијем је челу његов кум Душко Миленковић, већ 11 година! Од новог суђења нема најаве, важно је да ми је одузета слобода.

Лист Нова, један од ретких који је отворен за другачија мишљења, објавио је 16. новембра на насловној страници текст под насловом: Миодраг Мајић, судија и писац – „Нико не сме сада да се завуче у подрум и ћути“. Овај „судија и писац“, занимања које не постоји, уништио је и мени живот. Познајем га 30 година. Магазин Таблоид га је предлагао за председника Врховног суда. Сећам се да је новинарка Магазина Таблоид, док је господин Мајић био председник Првог општинског суда, пренела његову изјаву – Многе судије и тужиоци дали би целу плату само да их Милован Бркић не помене у својим текстовима. Господин Мајић није веровао да сам објавио његову изјаву. Када смо се пре две године срели на улици, он је био резигниран. Није веровао да се у Србији нешто може променити, нарочито у правосуђу. На седници већа Апелационог суда 13. септембра на којој се одлучивало о мојој жалби, судија Мајић се није појавио. Заменио га је судија Марко Јоцић, чији отац је као судија Врховног касационог суда био председник Апелационог суда у Нишу. Судија известилац Снежана Јовановић саопштила је промену већа, речима – „Господине Бркићу, предмет сам добила 30. августа истог дана заказала сам седницу већа за 13. септембар. Колега Мајић ме је питао за датум седнице, а потом је кратко одбрусио – од данас сам, онда, на одмору, до 15. септембра! Тако сам био препуштен судији Мирјани Поповић, председници већа, која је и написала образложење решења о замени притвора – кућним притвором. Судија Мајић, који позива да се не кријемо у подрумима, одбио је да врши судијску дужност у мом случају. Он зна зашто. Да се сачува од оних који покушавају мене да убију.

Поменута судија Мирјана Поповић је позната као „девојка за све“. Она је у пријатељским односима са бившом председницом Врховног суда Србије Натом Месаровић, која је, као председница Високог савета судства изабрала свог сина Владимира, станичног педера, за судију Вишег суда у Београду, који суди у већу Одељења за организовани криминал. Да је млађа, госпођа Поповић би могла да рачуна да је Ђиласова Влада постави за министарку правде. Она је учествовала у већу Апелационог суда, које је потврдило кривицу навијачима Партизана, оптуженим да су убили француског навијача Бриса Татона у Београду. Ђилас је јавно тражио и обећавао француском Амбасадору у Београду да ће сви пунолетни навијачи бити осуђени на најтежу казну. Виши суд у Београду, судија Мирјана Илић, осудила је навијаче на 240 година затвора. По жалби је одлучивало веће којим је председавала судија Савка Гогић, а судија известилац је била Снежана Димитријевић, рођака тадашње министарке правде Снежане Маловић! Веће је укинуло пресуду, али је судија Мирјана Поповић гласала да се пресуда преиначи и преполови им казне затвора, које су оптужени већ издржали. Адвокати су, потом прибавили доказе који необориво указују да је покојни Татон сам скочио преко жардињере. О томе је посведочио истог дана увиђајној екипи чувар паркинг сервиса који је позвао полицију, који је и сам био полицајац. Дежурна служба СУП-а Београда забележила је и позив фризерке која је обавестила полицију да је младић скочио преко жардињере.

Да подсетимо, тадашњи градоначелник Београда Драган Ђилас је тражио смрт навијача, који нису дотакли покојног Татона, који је у Француској познат као наркоман, коме су забрањени уласци на стадионе. На крају Татон је усмрћен у Клиничком центру Србије. Патолог са ВМА, који је судски вештак, потврдио је да би Татон преживео повреде задобијене приликом лоше процене при скоку преко жардињере, да хирург Давидовић није одлучио да га оперише од анеуризме. Сви захтеви за понављањем поступка, одбијени су – јер је Ђилас имао подршку новоустоличеног Александра Вучића. Ђиласова мафија је немилосрдна.

Министарка правде Снежана Маловић је, са својим љубавником, тадашњим специјалним тужиоцем за организовани криминал Миљком Радосављевићем, покрила криминал мафије из ДС-а и Г17 Плус. Магазин Таблоид је објавио писмо једног од Миљкових заменика под насловом „Затирање трагова“, о начину уништавања доказа о пљачки преко 50 милијарди долара које је у првих 10 година ДОС-ове власти изнето из Србије. Ђилас је кумовао одлуци министарке Снежане Маловић, (која је са тужиоцем Миљком Радосављевићем добила 5 милиона долара, које је изнела у иностранство) да се не (ре) изабере неколико стотина судија и тужиоца. Овај злочин Ђиласове мафије спречио је Уставни суд који је као незаконите поништио ове одлуке судије и тужиоци су враћени на посао, неки су умрли од стида и срама, а неки су отишли са Бироа рада у пензију.

Сменом са места градоначелника Ђилас је наставио сарадњу са Вучићем, коју је имао од раније, финансирајући његов дневни лист Правда. Наставио је сарадњу са Вучићевим полубратом у улагању новца у трговину наркотицима и многим прљавим пословима. Прошле године Европска комисија је објавила да је Ђилас Вучићев тројански коњ? Ђилас и Вучић имају много заједничких особина. Насилни су према женама. Милица Делевић, Ђиласова прва жена, јадала се америчком амбасадору Камерону Мантеру, са којим је остваривала емотивну везу, да је Драган често тукао и њу и децу. Касније је то чинио и другој жени и њеним родитељима, па се развео.

Након саопштења Европске комисије да је Ђилас Вучићев тројански коњ, многи интелектуалци су остали у шоку. Драган Ђилас је наставио да опонаша Вучића. Понудио се да буде замена за диктатора Вучића. Заједно са Мариником Тепић и Борком Стефановићем платио је америчком конгресмену да лобира за њега и његову странку. ФБИ је пратила овај контакт и поменути конгресмен је ухапшен због примања мита. Главни Ђиласов задатак, који је примио од Вучићевог полубрата је разбијање опозиције, што је он учинио парама нарко картела. На мети Ђиласових сплетки, као Вучићевог тројанског коња, нашао се Вук Јеремић, човек који има преко хиљаду визит карти светских моћника. Ђилас се интригама и лажним обећањима, одвојио прво Николу Јовановића, потом генерала Здравка Поноша, затим Мирослава Алексића. Увек се позивајући да иза њега стоји Америка, Ђилас је створио коалицију презрених људи.

Да не бих угрозио Вучићеву власт, Ђилас тера кандидата за градоначелника извесног Добрицу Веселиновића, да обећава да ће као градоначелник Београда истаћи геј заставу на градску скупштину. Тако изазива презир Београђана, јер су сви хомосексуалци већ позиционирани у СНС-у. Поред стотине професора, Ђилас кандидује појавни облик живота – Радомира Лазовића за премијера. Он се, уствари, као тројански коњ, спрда са коалиционим партнерима. Наравно, у ДС-у има честитих људи, попут Зорана Лутовца, Срђана Миливојевића…

Ђилас гура старлету Маринику Тепић, да представља српске интересе! Недавно је Мариника изјавила да ја нисам новинар! Исту причу понавља и старлета Оља Бећковић! Дакле, треба ме убити! И све то чине док сам ја у затвору. Захваљујем господину Лутовцу, Срђану Миливојевићу, Вуку Јеремићу, посланику Александру Јерковићу, што су осудили терор Вучићеве мафије према мени. Нарочито се захваљујем колегама Стевану Дојчиновићу, уреднику истраживачке мреже КРИК, Жељку Бодрожићу, председнику Независног удружења новинара Србије, колеги Слободану Георгијеву и колегама из Агенција Бета и листу Нова, који су пратили покушај моје ликвидације и осудили Вучићеве злочинце и злочине!

Ђилас зна да истражни органи ЕУРОПОЛ-а располажу са чврстим доказима о тешким пљачкама које је Ђилас учинио из кредитних линија, донација и пара из предприступних фондова. Ђилас је копија пројекта званог Александар Вучић. И док се Вучићу ближи крај политичке каријере, Ђилас жури да му помогне, терајући своје следбенике да подржавају Вучићеве идеје и програме. Да подсетим: Драган Ђилас, као ни Вучић, нема ни дана радног стажа. Стотине милиона долара зарадио је на пљачки, као министар без портфеља и градоначелник Београда. Поред сурове казне недужним навијачима Партизана да би се додворио француском амбасадору, Ђилас је одговоран за најцрњу реформу правосуђа, за пљачку РТС-а…

Подсећам старлете Маринику Тепић, Ољу Бећковић и Ђиласа лично, да сам још 1984. године имао изложбе забрањених текстова, да је Ле Монд објавио два текста под насловом „Новинар који диже буру“, а да је Либерасион писао да се у Београду родио новинар који има срце и знања да оштро критикује југословенску стварност. Страним новинама, агенцијама, радио и ТВ станицама дао сам стотине интервјуа. Нешто од тога може се прочитати и на мом сајту www.milovanbrkic.com. Задовољан сам што сам раскринкао Вучићеву мафију.

Време је да признам да сам прибавио доказе о Ђиласовим пљачкама и криминалу, због чега је проглашен за Вучићевог тројанског коња. Тужан сам што грађани Београда немају велики избор. Ђилас им не улива наду. Њега занима нестанак Србије. Брзо ће се он, после избора, ослободити оних које је привукао у коалицију, наводним обећањима службеника амбасаде САД-е у Београду, да је Вучић готов, а да ће њих поставити. Па не гласају на изборима службеници Амбасаде, већ грађани који знају како је зло Ђилас као Вучићев тројанац, нанео Србији. Ђиласови следбеници су скромног образовања, а жељни власти. Спремни су да слепо слушају Ђиласа, као што Вучића слуша његова камарила. Ђилас је припремио план да опљачка Вучићев картел, који располаже милијардама долара. Ценовник за амнестију већ је сачињен. Шта очекивати од човека који је осудио недужне навијаче Партизана, који је сурово опљачкао Београд, РТС, који је направио геноцид у правосуђу, отпуштајући судије и тужиоце који нису чланови ДС-а.

Србија се може спасити, ако пред суд изведе Вучићев картел и Ђиласове следбенике из криминалних послова. Штета што ће поштени људи из његове коалиције касно схватити како су преварени. Времена су се променила, а и околности, које не иду на руку Вучићу и Ђиласовој мафији. Једини адут Драгана Ђиласа, којим држи на узди коалиционе партнере је реченица – Нас подржава америчка Амбасада. Не помиње да су ДЕА и ФБИ његов досије предали ЕУРОПОЛ-у.

Ја остајем у притвору, на неодређено време. Верујем да ће ускоро правди бити приведени сви они који су покушали да ме убију. „Јоште код Србаља нека туга веје, није све пропало, кад пропало све је“ – записао је Рајко Петров Ного.

Мени се чини да нам нема спаса, ако се сами не ослободимо окова.

Похлепни скот

Покојни Миодраг Ракић, бивши шеф Кабинета тадашњег председника Србије, у својим извештајима Москви, описао је Ђиласа као похлепног скота.

Ракић је два пута оштро упозорио Ђиласа да његове антируске изјаве могу да Србији нанесу штету. За Ђиласов пут у криминал најзаслужнији је Борис Тадић. Демократска странка је за градоначелника била предложила тадашњег вршиоца дужности градоначелника Београда Зорана Алимпића, који је ту функцију вршио након смрти Ненада Богдановића. Ракић је потез Бориса Тадића да уместо поштеног човека Зорана Алимпића постави Ђиласа, описао као неразуман потез, који он није могао да спречи. Ђилас је данас преварио Тадића и преотео му чланове партије.