Прочитај ми чланак

„Милошевић издао Крајину, уговорио Олују с Туђманом; Аркан војску није служио“

0

Раде Чубрило, некадашњи припадник Легије странаца и командант Српске војске Крајине, тврди да је Слободан Милошевић одговоран за пад Книна, као и да су, како каже, у "опструкцији одбране" Републике Српске Крајине учествовали и вође босанских Срба Радован Караџић и Ратко Младић.

„Један број људи из Грахова и Купреса је покупљен и одвучен у Сребреницу. Ту су оставили неке трећепозивце, старце. То је Младић урадио. Отишао је на Сребреницу, која је била безначајна у сваком смислу. Њему је нешто значила, не знам шта. Ваљда му је требала једна војничка победа, пошто пре тога није имао ниједну битну. Тако је отворио тај простор и хрватске снаге су већ трећи–четврти дан биле у Црном лугу, попели се горе на Бат, дошли до Црвене земље и тад је било јасно да је Книн готов. Ту нема дискусије. Они су покушавали да то замагле и маскирају. И Караџић и Младић.

А они су били тамо дан пре него што су хрватске снаге ушле у Грахово; држали су митинг. Тада су причали како нема проблема, све ће бити океј и како приче о издаји шире непријатељски медији… Сутрадан – Хрвати у Грахову! Ти људи немају образ! Не знам како се осећају кад стану пред огледало. Данас причаш, лажеш до неба, сутра те демантују, јер ево – десило се.

То је та болна истина. Она је најболнија за нас, људе са тих простора, који смо свим силама настојали да то задржимо и сачувамо, јер смо ми одатле. Ови што су долазили, викенд-ратници, официри који јуре каријеру, дневнице, стан, виши чин… Ма, боли њих брига за Босну, за Грахово, Бањалуку, Книн“, испричао је Чубрило у интервјуу за канал Балкан инфо, а затим казао да је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, како је казао, издао Српску крајину.

„Милошевић је издао Српску крајину. Оружје јесте повучено… Милошевић је био на челу свега тога. Постоје документи о свему томе у којима се провлаче Слободан Милошевић, Социјалистичка партија, Мира Марковић… То су документа КОС-а и ДБ-а“, казао је Чубрило, тврдећи да је прибавио документа која „све откривају“.

Гишка није убијен с леђа

Чубрило је одговорио и на оптужбе да је умешан у убиство команданта Српске гарде Ђорђа Божовића Гишке, за којег се причало да је „ликвидиран с леђа од стране неког из свог окружења, а по налогу из Београда“.

„И даље тврдим да Гишку није нико убио с леђа. Та рана није ни постојала, тако да није могао бити убијен с леђа. Гишку су убили с предње стране, тамо, са неког силоса. Е, да ли је на том силосу, међу тим усташама, био и нечији агент, то ја не знам. То ми је испричао његов сестрић Милован, који је био са њим кад је погођен.

Ја нисам био на месту где Гишка убијен, већ неких 50–60 метара даље. После се појавило њих 300 који су тврдили да су били поред Гишке, а нису били. Био је само тај његов сестрић Милован, који нажалост више није међу живима. Тако да, српски речено – лажу!“

Аркан није ни војску служио

Говорећи о учешћу Жељка Ражнатовића Аркана и његове Српске добровољачке гарде у рату у Крајини и Босни, Чубрило каже да је њихов допринос био минималан, јер Аркан није имао ратног искуства, али ни велики број људи на располагању, међутим наводи да се Милорад Улемек Легија, како је рекао, „борио као лав“.

„Аркан није имао војно знање. Колико знам, он није ни војску служио. Ако и јесте, уз то му је требало још пар месеци обуке да би био спреман за рат. Његова јединица је имала премало људи, стотињак њих, горе-доле. С таквом јединицом не могу да се планирају неке озбиљне приче. За то је потребно неколико хиљада људи.

Он јесте допринео, Легија се код Бањалуке борио као лав, ту нема дискусије, али није то било пресудно. Не може бити пресудна јединица од педесет или сто људи у односу на противника који је имао војску од 50.000 или 100.000 људи“, констатовао је Чубрило.

Он је у својој исповести још рекао да га је, као бившег легионара, хрватска страна, на почетку рата, звала да буде на челу њених јединица и да су му рекли да им не смета што је Србин јер је „квалитетан кадар“, али је, како каже, одмах то одбио. Истакао је да је Капетан Драган био „врхунски борац“ и да је, како рече, срамота какав је третман касније имао, јер је, према Чубриловим речима, провео више од десет година у затвору „ни крив, ни дужан“.

Чубрило тврди и да су оперативци КОС-а, како каже, који су били блиски са лидерима ЈУЛ-а и врхом Генералштаба ЈНА хтели да убију Анта Готовину још 1991. године јер „није био комуниста“, али је, захваљујући дојави, успео да избегне атентат који му је био спреман пошто није био у колима која су изрешетана.