Predsednik Nove demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović poručio je da doći na protest zbog iskopavanja litijuma 10. avgusta u Beogradu i naglasio da će pozvati i građane da to urade. U intervjuu za Novu podvukao je da će tek od jeseni krenuti manifestacije nezadovoljstva zbog "sveukupnog srozavanja i poniženja". Prema njegovim rečima, postoji saradnja među opozicionim strankama i dodao je da će za naredne izbore celokupna opozicija morati zajednički da ispostavi uslove koji će se ticati njenog učešća u organizaciji izbora.
Очекујете ли да овог пута власт дефинитивно одустане од намере да се копа у долини Јадра?
Није Александар Вучић одустао ни први пут, само је манипулисао и маневрисао илити једноставно речено, преварио је тада свој народ и грађане ове земље. Како није одустао први пут, тако неће ни сада. Иначе је превара нешто што му је до сада успевало и што му очигледно природно иде од руке. О томе најбоље сведочи његова противуставна и антидржавна косовска политика којом је успео да сецесионистима из Приштине препусти и север наше покрајине коме Албанци до 2012. године нису ни смели, ни могли да приђу, а камоли да преузму контролу над њиме. И све је то Вучић успео да уради уз покличе „Ацо Србине“…
Неко би с правом приметио да ни сам ђаво не би тако нешто са толико успеха и бескрупулозности могао да изведе. Али свему дође крај јер колико год неко био вешт шибицар на крају мора да пукне истина да је ипак само обичан шибицар. Тада његова реч неповратно губи тежину и нема те режимске телевизије нити тог ванредног обраћања који могу ствари да промене.
Чини ми се да смо са овом Вучићевом идејом да се у Србији мора копати литијум због спашавања немачке аутомобилске индустрије управо ушли у тај процес демистификације. А тај процес је увек само једносмеран.
Постоји ли бојазан да се до јесени изгуби енергија која је сада на улицама?
Напротив. Мислим да од јесени тек креће манифестација незадовољства због свеукупног срозавања и понижења.
Да ли ћете изаћи на протест 10. август у Београду?
Хоћемо и позиваћемо грађане да учине исто.
Како посматрате предлог Странке слободе и правде (ССП) да је потребно ићи на ванредне парламентарне изборе?
Не мислим да је могуће да режим Александра Вучића организује поштене изборе. За наредне изборе ће целокупна опозиција морати заједнички да испостави услове који ће се тицати њеног учешћа у самој организацији избора. Мислим да би све друго било неозбиљно у ситуацији када је власт неповратно изгубила кредибилитет за спровођење избора. Дакле није спорно да избора у неком тренутку мора бити, али мислим да је подједнако неспорно да опозиција мора да узме непосредног учешћа у организацији и спровођењу избора. Верујем да је свима дозлогрдило да се све увек одвија по оној народној – кадија те тужи, кадија ти суди.
Може ли уопште да се дође до побољшања изборних услова, да ли је власт спремна да то учини?
Власт не поима плурализам и демократију. То су за њих и њихов ментални склоп посве стране и неразумљиве речи. Тако да је потпуно јасно да се ништа неће моћи урадити без притиска – а тај притисак се у ситуацији када је држава приватизована и институције урушене може по дефиницији испољити само на улици. Улица ће, обрни-окрени, свакако представљати први корак. И ово није никаква претња већ логичан закључак да, када забравите све институције, борба природно поприми ванинституционалне облике. То вам је просто као што је два и два једнако четири.
Са ким комуницирате од колега из опозиције? Да ли постоји сарадња са њима?
Постоји сарадња. Са Александром Павићем сам комуницирао у вези са предлогом Декларације о Сребреници за коју смо као странка – ми из Новог ДСС – сматрали да је неопходно усвојити је у НСРС. И они су дали потписе за наведену декларацију на чему им јавно захваљујем. И њима и њиховим дојучерашњим колегама који су сада у одвојеном посланичком клубу и који су већином такође дали потписе. Разговарам и са људима из проевропске опозиције када је реч о јадариту, барем са оним странкама које су поштовале своју реч дату поводом јунске изборне лакрдије. Дакле комуницирамо. Било би неодговорно то не чинити у оваквој ситуацији.
Да ли бисте могли да замислите да уђете у коалицију са остатком деснице и проевропским партијама уколико се буде правио широки фронт против ископавања литијума?
Ја дајем врло прецизно значење термину коалиција. Као што знате, термин се везује за изборе и коалиције могу бити предизборне – оне подразумевају заједнички наступ више странака на једној изборној листи и постизборне – које подразумевају стварање заједничке већине у представничким органима и преузимање одговорности у извршној власти. Борба против ископавања јадарита не потпада ни под један од ова два случаја. Та борба може подразумевати координацију или чак заједништво у њој. Лично мислим да ће бити потребна и координација и заједништво. И мислим да политички актери ту борбу и треба да поведу уз јасно дефинисан циљ.
Верујете ли и даље да је била добра одлука што нисте изашли на београдске изборе, након којих је власт у свим београдским општинама остала у рукама СНС?
Потпуно очигледно јесте. Све што се догодило само је потврдило оно што смо говорили – да избори у Београду нису избори јер на правим изборима може доћи до промене власти. У Вучићевој фарси од избора је то немогуће. Помислити да би учествовање свих политичких актера у тој фарси могло нешто да промени не представља више само логичку грешку, већ чисту глупост. Одговорност оних који су прихватили да учествују у тој лакрдији је заиста голема. Питања о томе можете упућивати само њима, не мени.
Шта очекујете да буде епилог постиборне драме у Нишу?
Не очекујем ништа. Чини се да се ствари у земљи неће, нити могу, решити на локалном нивоу. Напросто, отишло се предалеко у свему : моралној и материјалној корупцији, медијском простаклуку и примитивизму, косовској издаји, бахаћењу власти, потпуном урушавању правне државе и нестанку идеје и осећања за јавно добро и општи интерес. Недопустиво смо се срозали као држава, нација, народ, грађани… И заправо то је једини истински и темељни резултат дванаестогодишње Вучићеве владавине – свеопште срозавање. И зато већ радимо у оквиру Новог ДСС-а на решењима за период који ће уследити након одласка Вучића који се неминовно приближава.
Та решења се тичу како одговорности овог режима тако и неопходних промена политичког система у Србији јер посао креће тек након одласка Вучића са власти. А за тај озбиљан и мукотрпан посао је исувише мало морално и интелектуално квалитетних људи на политичкој сцени. Зато ће бити важно поставити оквире и процедуре и за тај озбиљан и тежак подухват ћу тражити поверење грађана. Овог пута се, зарад будућности и опстанка, промена која следи мора у сваком смислу извршити како треба.