Pročitaj mi članakKolumnista portala Cetinje info Nikola Krivokapić u najnovijem tekstu osvrnuo se na situaciju u Crnoj Gori, za koju kao najodgovornije vidi predsednike Srbije i Crne Gore Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića, kao i njihovog zajedničkog saradnika Bebu Popovića.
“Александар Вучић, Мило Ђукановић и њихов заједнички црни маг за слуђивање народа, Беба Поповић, одлучили су да врате своје планове на фабричка подешавања.
ФОТО: Влада Црне Горе
Подсјетимо, прави разлог бахатог и убрзаног усвајања Закона о слободи вјероисповијести није, искључиво, воља Мила Ђукановића да, у потпуности, подреди епархије СПЦ у Црној Гори. То је поступак за који је Ђукановић и те како свјестан да је ствар дугорочног процеса. Прави разлог је био спашавање Ђукановића од немалог броја људи из властите партије, код којих је, како тврде упућени извори, већ дуже вријеме омражена личност.
План Бебе Поповића је био изазивање хаоса, чијим би исходом сви били задовољни. Мило би „одбранио“ државу, његови и Вучићеви сарадници, у виду Вучићеве опозиције, би добили нешто више популарности, док би Вучић, у улози божићног измиритеља стекао вишеструку корист. Преко тиранског закона свога политичког брата добио би полугу за уцјењивање Митрополије црногорско-приморске и њено подређивање патријаршији коју потпуно контролише, а ради што лакшег признања Косова. Ђукановић би такође вишеструко профитирао. Политички би преживио у савезу са српским странкама, које стварају привид побуне, а заправо контролишу ситуацију на терену за обојицу великих вођа, добио би и назнаке некакве „конструктивне православне цркве“ о чему је јавно и говорио, која би конструктивно слушала све што јој режим нареди, баш као што се то одвија и у Србији. И која би Вучићу ради „учињела“ услугу немијешања у питање предаје Косова. Беба је ствар настоја ојачати како „Петицијом 88“, тако и евентуалним дивљањем радикалних опозиионих елемената. Али им то није пошло за руком.
Како је митрополит Амфилохије одбио да сарађује у овом лажном обрачуну и како је бројност вјерника на литијама превазишла сва очекивања, те демонстрирала колапс дукљанске идеологије, ваљало је промијенити причу, те је Беба предложио системско оцрњавање митрополита како је он тај који припрема креирање аутокефалне црногорске цркве, у чему су саучествовали и београдски и подгорички таблоиди и порталоиди. Када овај биједни покушај дискредитације није успио, већ је митрополитова популарност додатно порасла, а број људи на литијама, из дана у дан, постојао све већи, пријетећи да се „прелије“ у Србију, покушало се са оркестрираним завађањем. Хулигански напад на ненаоружаног младића, хапшење чланова породице опозиционих лидера, кречење графитираних црногорских тробојки, графитирање цркава увриједљивим натписима на албанском, паљење црногорске заставе у Београду, извала министра Лончара како Црногорце дословно шута ногама из државне службе јер одбијају научити српски… и џаба.
Литије су остале достојанствене и наставиле плијенити све више симпатија и подршке у региону. Чак је црногорска грађанска и изразито индепендистичка штампа подржала митрополита Амфилохија, а нарочито муслимански вјерници који су оштро одбацили покушаје вјерског завађања и поручили да ће својим тијелима бранити комшијске светиње. Став европских званичника је чак натјерао паничну црногорску власт да, демонстрирајући ауторитарно сједињавање судске, законодавне и извршне власти, нуди одгоду примјењивања Закона. Све како би макли народ са улица. Народ којег је све више и више и који нема намјеру да одустане од тога да се спорни закон повуче.
Ех, због тога је Беба покушава да уради оно што му на почетку изазивања хаоса није упсјело. Да за своје, то јест Вучић-Ђукановићеве планове придобије митрополита Амфилохија и владику Јоаникија. Управо због тога их контактирају Вучићеви емисари и свим силама настоје наговорити на давање јавне подршке црногорској опозицији, превасходно просрпским странкама које су, како смо већ напоменули на неизмјеничном даљинском управљању из Вучићевог и Ђукановићеог кабинета, а уз, координацију Бебе Поповића, експонента агентура којима је циљ политичку сцену у региону посложити за што лакше признавање Косова од стране званичног Београда. Вучић би имао задовољштину јер је увео „просрпске странке“ у власт тамо гдје их није било.
Но ипак, паника у Ђукановићевим редовима не јењава. Јер његови унутарстраначки непријатељи и даље не желе одустати од тога да му виде леђа. Најистакнутији стварни Ђукановићев ривал није нико други до актуелни премијер, стари обавјештајни оперативац Душко Марковић, чија се тактика састоји у чекању да литије „одувају“ Мила, како би он био тај који ће успоставити ред и Црну Гору увести у пост-Милово вријеме. Управо због тога се настоји искористити наивност митрополита Амфилохија, те му се додворити додјељивањем награда истих оних новинских агентура које су га до јучер оптуживале за издају и креирање „аутокефалне црногорске цркве“.
Но јасно је да Амфилохије поклекнути неће, јер је свјестан да брани хришћанску ренесансу како Црне Горе, а тако и цјелокупног српског народа, феномен који нема цијену”.
