Прочитај ми чланак
Од свега највише мрзим четнике, усташе и стопостотне Црногорце, рекао је Ђукановић 1992. године
Подгорички дневни лист Вијести поново је објавио чланак из децембра 2010. године, када је актуелни мандатар за састав нове црногорске владе Мило Ђукановић напустио премијерску функцију.
Подсећање обухвата Ђукановићеве изјаве од 1990. године па до данас, а међу најупечатљивијим нашла се и ова из 1992: „Тек ћу да будем богат када будем престао да се бавим политиком”.
Јул 1990 – Поводом дешавања на Косову
„На Косову је нападнута Југославија. Косово је бедем српског и црногорског народа које не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројено пута смо рекли: Косово се мора бранити свим средствима”.
Јул 1990 – Поводом оснивања Савеза реформских снага
„Политику агресивног антикомунизма и готово патолошке србофобије нуди Савез реформских снага Југославије. Иза невештих реформских маски, лако је препознати протагонисте бивше, од народа одбачене политике, неколико младих, незадовољних властохљебника, шачицу црногорских националиста, шачицу сулудих исламских фундаменталиста и албанских сепаратиста, који свом народу нуде мржњу.“
1991 – Током припрема за рат у Хрватској
“Не може се махати с гранчицама мира док се српски народ по Хрватској коље, масакрира, силује, док им се пале куће и уништавају имања само зато сто су Срби. Рат се не добија дезертерством, већ мобилизацијом”.
„Црна Гора је опстала као острво слободе када су други били поробљени, па зашто сада не би могла опстати као острво комунизма .“
„Шах сам омрзнуо од њих и њиховог подаништва шаховници и младој демократији типа калашњиков“.
„Наметнути рат ћемо добити, баш као што смо све такве противнике побеђивали током целе наше историје. Овог пута ћемо завршити заједнички живот с њима и раскинути све контакте, надам се за сва времена. Надам се да ће се у тој деоби формирати нове државне заједнице у којима ћемо живети, границе са Хрватском повући праведније и логичније, него што су то урадили приучени бољшевички картографи, чији је изгледа једини циљ био да над Црном Гором, у делу Боке буде хрватско старатељство”.
„Поход на Дубровник је сврсисходан и свако супротно становиште је издајничко.“
1992 – О Слободану Милошевићу, опозицији и бизнису
“Слободан Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији у овом тренутку, када повампирене фашистичке снаге у Хрватској и Словенији покушавају да униште све оно што је створено од 1945. године до сада. Поносан сам да у овим историјским тренуцима могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина револуције”
„Од свега највише мрзим четнике, усташе и стопостотне Црногорце”.
Мај 1992 – Увођење санкција
„Санкције су очајнички корак наших непријатеља“.
1993 – Када је са газда Јездом склопио уговор за закуп Светог Стефана
„Ниједан закон не сме бити сметња послу који је у интересу Црне Горе“.
1993 – О Југославији и либералима
“Поносни смо на српско порекло и црногорску државност, на славну историју српског народа. Зато и верујемо у заједничку будућност и просперитет”.
„Поручујем Либералном савезу и неким другим мање утицајним партијама које се врло залажу за отцепљење да су освојили 12-13 одсто бирачког тела, па им се управо толико и поклања пажње”.
Фебруар 1997 – О Слободану Милошевићу
“Данас је господин Милошевић човек превазиђене политичке мисли, лишен способности стратешког гледања на изазове који стоје пред нашом државом… Милошевић је оставио несумњив утисак да нема способности да дугорочно и озбиљно пројектује будућност“.
Мај 1998 – Уочи парламентарних избора
„Због вековних братских веза. Заједничке крви у свим ратовима проливене, због вековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извесно боље заједничке будућности, Црна Гора се и отвореног срца определила за живот у заједничкој држави са Србијом“.
1999 – О увођењу немачке марке
„Црна Гора је одлучила да уведе немачку марку због сталног и бесрамног штампања динара у централној банци у Београду“.
1999 – Током НАТО бомбардовања СРЈ
„Од председника СРЈ тражим да прекине са политиком која доводи до страдања недужних и која угрожава опстанак државе. Од међународне заједнице захтевамо да се уздржи од нових удара по циљевима у Црној Гори и Југославији“.
Јун 2000 – Извињење због рата у Дубровнику
„Ову прилику желим искористити да у своје име и у име грађана Црне Горе, посебно оних грађана који деле моја морална и шира политичка уверења, упутим искрено жаљење свим грађанима Републике Хрватске, посебно Дубровника и Дубровачко-неретванске жупаније, за сву бол, сва страдања и све материјалне губитке које им је нанио било који представник Црне Горе у саставу ЈНА у тим трагичним догађајима“.
Јун 2000 – О личној безбедности
“Нажалост, морам рећи да је безбедност свих нас доведена у питање услед продужења југословенске кризе. Што се мене лично тиче, потпуно сам свестан шта радим у политици. Свестан сам да то значи да улазим у конфликт са интересима оних који су се навикли на понижену Црну Гору која нема достојанства. Али, нити желим, нити могу да се вратим са тог пута”.
Март 2002 – након потписивања Београдског споразума
„Овим документом није угрожено право Црне Горе да након одређеног периода провери вољу својих грађана у односу на питање своје будућности… Црногорска политичка јавност има разлога да буде задовољна овим што смо постигли“.
Јул 2003 – О шверцу цигарета
„То није био шверц већ транзитни посао у складу са законима у Црној Гори. Оптужбе за шверц су одвратне политичке преваре и покушај да се дестабилизује Црна Гора“.
Новембар 2003 – О политичком ангажману
„Морам признати да нисам присталица тако дугог задржавања у политици. Свако ко се на прави начин посвети раду у Влади мора да се умори, иначе нешто није у реду. Не мислим да сам предиспониран само за политику и да би црногорска политичка сцена мојим одласком доживела катаклизму, тим пре што је ушла у фазу стабилности… Мислим да сам задовољио све своје политичке амбиције. Ја сам економиста и надам се да ћу у будућности остварити свој сензибилитет за бизнис“. „Морам признати да нисам присталица тако дугог задржавања у политици. Свако ко се на прави начин посвети раду у Влади мора да се умори“
Март 2005 – О рату у Хрватској 1991.
“ЈНА јесте имала једну дефинитивно нечасну улогу и у Хрватској и у Босни. Црна Гора утолико што су њени људи макар и манипулисани, макар и вођени тим мотивом очувања Југославије учествовали”, рекао је Ђукановић и додао да је и он за то “морално и политички одговоран”, иако није имао никакву улогу у управљању ЈНА.
Мај 2006 – Након референдума
„Честитам свим грађанима државу. Ово је најзначајнији дан у новијој историји Црне Горе… Имамо државу и никада више нећемо дозволити да на било који начин доведемо у питање нашу државу”.
Мај 2006 – О запошљавању
„За четири године у овој земљи неће бити ниједног незапосленог грађанина“.
Октобар 2006 – Уочи првог повлачења са премијерске функције
„Веома сам уморан, јер је било веома тешко бити одговоран за вођење државе посљедњих 15 година“.
Фебруар 2008 – Повратак на место премијера
„Перспектива је да се током четворогодишњег периода реши проблем структурне незапослености и да сви који имају потребна знања и вештине могу рачунати на квалитетна радна места… Просјечна нето плата 2006. је била 282, на крају 2007. повећана је на 376 еура, а на крају 2009. износиће најмање 515 еура. То значи да ће просечна нето плата у Црној Гори за три године порасти за 82 одсто“.
Март 2008 – О сведочењу у Барију
„Црногорске државне институције су одувек биле изван било каквих криминалних активности и бориле су се против мафијашких кланова“.
„Самоиницијативно сам отишао у Бари да пружим све неопходне информације да би људи схватили да имају погрешну перцепцију онога што се тада дешавало у Црној Гори и да схвате да се тада у Црној Гори одвијао један посао, који је у складу са нашим правним системом, и од кога је Црна Гора планирала и остварила одређене користи“.
Мај 2009 – О опозицији, медијима и НВО сектору
„Критике на рачун Мила Ђукановића долазе из више извора, и из различитих разлога, али се на крају све слива у једно прљаво корито, што најбоље одсликава лик и дело, што тајних, што јавних противника, незадовољника и комплексаша, за шта апсолутно не хајем“.
Новембар 2010 – О разлозима због којих одлази из Владе
“Данас сматрам да је природна и лако разумљива моја жеља да, након напорних 20 година бављења политиком, себи покушам да обезбедим нешто више животног комфора, мира и слободног времена”.
Новембар 2012 – Најава повратка на чело Владе
„Ако победите на изборима, онда постајете део очекивања јавности која очекује одговоран одговор на то поверење“.
