Pročitaj mi članak

Milivojević otkriva kako je izveo zasedu za Orlića koja mu je srušila strategiju

0

Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević uradio je što još niko nije - sakrio se ispod skupštinske klupe, ne bi li prevario predsedavajućeg Vladimira Orlića i dobio reč. Njegovo "E, tu sam vas čekao..." dugo će se prepričavati, a u autorskom tekstu za Nova.rs Milivojević objašnjava kako je došao na ovu ideju i kakva je bila reakcija poslanika SNS.

Пре десетак, када је у Скупштини Србије Извештај Канцеларије за Косово и Метохију образлагао Александар Вучић председник Српске напредне странке, који се тог дана свео на потрчка Петра Петковића, писао сам текст под насловом Из Скупштинске клупе. Бесмисао у који је Српска напредна странка гурнула Србију и сваки сегмент нашег друштва, а нарочито политички живот Србије, најбоље се одсликава у парламенту у ком се Владимир Орлић понаша као стечајни управник ове институције, а не као председник Народне скупштине.

Вољом Српске напредне странке, у сред зиме кад му време није, право из Ивањице, у Скупштину Србије је пресељен фестивал Нушићијада. Владимир Орлић пословник Народне Скупштине тумачи онако како њему падне на памет, измишља пословничка правила и процедуре, користећи сваку прилику да вређа опозицију. Посебно иритатно делује чињеница да Владимир Орлић намерно не жели да чује гласне захтеве опозиције за рекламирање повреде пословника.

Његово лево уво једноставно је његовим безобразлуком херметички затворено за глас из опозиционих клупа. Или не чује, или што је још чешће намерно чује погрешно, као чувени лик Сима Глуваћ из једног од најбољих дечијих романа Бранислава Наушића.

Посебан специјаилтет Владимира Орлића је недавање речи посланику који затражи право на реч или право на реплику. А онда пажљиво мотри када тај посланик изађе из сале и одмах потом му да реч, знајући да то право нема ко да искористи. Након тога креће репертоар плиткоумних денунцирајућих опаски, типа ето нису у сали, а траже реч па побегну, неће да раде, седе у мензи, не знају шта хоће…

У уторак 7. фебруара у попоодневном делу седнице, овакво понашање је кулминирало када се за реч јавио Борислав Новаковић из Народне странке. Видевши да реч не добија 25 минута, посланик Новаковић је отишао до канцеларије да одштампа материјал за дискусију. Чим је Борислав Новаковић изашао из сале, Владимир Орлић му је све наслађујући се дао реч, са оним препознатљивим пакосним тријумфалним изразом лица.

Као кад Гаргамел коначно ухвати Шрумфове у неку своју замку, уз егазлтирано изговорену констатацију да Новаковић није у сали. Одмах сам се и ја јавио за реч, а када је дублер Симе Глуваћа окренуо главу ка посланичкој групи Српске напредне странке, хитро сам чучнуо испод клупе.

После два минута чуо сам „Ми..Миливојевић…“. Чим сам видео да контролна лампица на мом микрофону светли црвено, моментално сам устао, малтене поскочио и узео оно што ми припада. Реч!

Праћен јаким аплаузом не само опозиционих колега и гласним смехом који је био много јачи са места где седе коалициони партнери Српске напредне странке. Слободна реч је најјаче оружује против примитивне и подмукле пропагадне Српске напредне странке. Ова моја доскочица напредној бахатости означила је почетак демонтирања бесмисла, не само у Скупштини Србије. Сигуран сам да је моје објашње које сам дао истог тренутка, где сам појаснио зашто сам ово урадио јасно сваком грађанину ове земље, сваком човеку коме је до поштовања реда, закона и процедура, коме се смучила осиона бахатост наших валстодржаца.

Другачије се са преварантима не може. Скупштина је препуна Нушићевих ликова који су опијени својим самовалшћем и свевлашћем Александра Вучића, умислили да су недодирљива бића која могу ама баш све. Поред Симе Глуваћа, васкрсли су и други ликови из Хајдука. Ту су Чеда Брба и Лаза Цврца, ту су и ликови из Народног посланика Срета Нумера и Писар Секулић, Јеротије Пантић и Вића из Сумњивог лица, наврати по некад и госпођа министарка. Ту су набољи представници тог новог Вучићевог блока за пристојну Србију, Небојша Бакарец и Марјан Ристичевић, који кад желе реч најчешће машу бон-тоном уместо пословником.

Демонтирање бесмисла је једна од најважнијих обавеза нас не посланика опозиције, већ представника грађана. Све Нушићеве комедије имају свој срећан крај. И крај ове власти ће бити срећан. Али за публику која све гласније негодује током извођења ове представе, за коју се унапред причало да ће бити никад виђена комедија. А давно је прерасла у трагедију. Зато је важно да завеса падне што пре. И да се представа што пре оконча, да се лажи и обмане демонтирају као и бесмисао који почива на њима, како би живот у Србији добио смисао.

Izvor: nova

Oznake: , , , ,