Pročitaj mi članak

Milivojević: Možda je Vučić izgradio i Akropolj! Vreme je za Lazu Lazarević

0

„Ovde će biti Koloseum!“: ponosno je te davne 72. godine usred Rima uzviknuo Tit Flavije Vespazijan.

„Али, тата, па ко зна како се прави то будуће чудо античког света?“ збуњено је упитао Веспазијанов син Тит.

„Зовите ми Вучића!“: загрмео је цар.

„Вучића? Оног што је саградио Акропољ! Зар неко сме да се усуди њега да позове. Макар био и римски цар“: шапутали су сенатори и конзули моћне империје.

„Зовите га! Молите га. Кумите. Платите колико тражи, само ми га доведите, не питам за цену“: са великим уздахом казао је Веспазијан, седајући на престо.

Ускоро су се читавим Римским царством проламале следеће команде: „Цар зове Вучића! Позовите Вучића, нека се Вучић јави цару! Доведите Вучића на белом коњу!“

Далеко од Рима, у миру афричке пустиње, под сенком Кеопсове пирамиде, Вулин је хватао белешке, док је Вучић загледан у Сфингу лагано диктирао: „Онда сам ја фараону Кеопсу на врелом пустињском песку, штапом нацртао где ће бити његова пирамида. Оним штапом који је Мојсије после користио, док је свој народ водио ка обећаној земљи, а ја сам га, кријући се иза запаљеног грма купине, повремено саветовао којим путем да иде…“

Изненада Вулин застаде. Из далека као ехо допирао је неки моћан глас: „Цар Тит зове Вучића!“

„Друг Стари зове Вучића! Зар тај не треба да се роди тек за 1.900 година? Можда халуцинирам од врућине?“: помислио је запањени Вулин.

„Вулине, слушаш ли ти мене?!!!“ загрмела је пустиња, док је фијук бича парао врели пустињски ваздух.

„Тачно ја нема са ким да радим. Ух, ух… Како ћу ја са овим неспособњаковићима да мењам свет? Ух, ух… Ма Тацита има да доведем да хвата моје белешке, ово је све неспособно. У себи вришти Вулине!“: у нападу беса хистерисао је Вучић, снажно замахујући бичем.

„Јао, браво, шефе, ту ме ударите, баш ту ме је сврбело, браво и по леђима, браво, тако је, ту, ту, то је добро за ишијас, јао, јао, баш је добро, јао како сте само погодили право место, јао!“

Тог часа, у облаку прашине, коњаник са запенушалим коњем дојаха до Вучића.

Овај, такође са пеном на устима, на трен застаде у васпитним мерама према Вулину.

„Је л си ти Вучић? Цар те тражи!“

„Само један на свету може бити Вучић. Царева је било и биће, ал’ Вучић је само један, једини и непоновљив!“…

Школско звоно огласи се реским звуком. Марјан Ристичевић, пренут из најслађег сна поче по клупи да тражи тастер за гласање.

„За који закон гласамо?“: сав бунован, питао је Марјан.

Атлагић га муну у ребра: „Буди Бог, овај мислим Вучић, с тобом, Марјане. Разбуди се, човече, на предавању смо на Академији за младе лидере СНС, а не у Скупштини на гласању.“

Равномерни глас предавача на Академији, на ком би му позавидела и Марина Рагуш, прекиде Атлагића: „Драги полазници Академије, данашње предавање о неимарским успесима Александра Вучић у античком свету је завршено. У суботу ћете имати колоквијум на тему како је Александар Вучић први у историји ходао по води, 700 година пре Исуса, а вечерас обавезно погледајте Ћирилицу и све о томе како је Александар Вучић саградио Храм Светог Саве.

Приметно је да се претходни режим у последње време служи бескрупулозним лажима да је давне 1935. године положен камен темељац за Храм Светог Саве и да су наводно због избијања Другог светског рата сви радови обустављени.

Они у својим беспризорним лажима иду тако далеко да тврде да је патријарх Герман освештао изграђене темеље храма 30. априла 1985. године и том приликом положио повељу о наставку радова а не, у то време, петнестогодишњи Александар Вучић. Још без имало стида лажу да су од 1985. до 1991. санирани и оспособљени сви темељи и зидови од цигле изграђени пре Другог светског рата. Сви знамо да су радови прекинути јер је Жути режим од 1991. до 2000. заговарао политику Велике Србије док се Александар Вучић борио да им објасни да је будућност Србије у Европској унији.

Колико је само молебана лично Вучић организовао испред Храма Светог Саве молећи се да се осумњичени за ратне злочине уразуме и сами предају Хашком трибуналу, колико се само пута међу голим зидовима Храма молио за права ЛГБТ популације.

Највећа пауза у изградњи Храма Светог Саве била је 1999. када се Србија опорављала од НАТО бомбардовања а Вучић од ишијаса који је добио кад је на пети спрат усељавао ствари у стан од два ара који је добио у замену за Грачаницу коју му је лично деда оставио. Сви знамо да због политике санкција за које је крив Жути режим тада није било струје, па није могао да користи лифт, већ је ствари лично носио.

Ах, како се све наш председник није мучио за наш напаћени народ на Косову и Метохији…“

Предавач се намах загуши сузама а онда настави:

„Априла 2000. године, Свети архијерејски синод СПЦ донео је одлуку да се настави са радовима на довршетку Храма. По благослову његове светости патријарха српског Павла, јула 2001. године основан је конзорцијум за изградњу Храма, под покровитељством др Зорана Ђинђића. Ако сте заборавили, то је онај због чијег убиства се Александар Вучић напио од среће а премијеру Ђиндићу је и опело одржано у том Храму који је Вучић завршио кад је дошао на власт. Е сад ако ме питате како је то могуће, гледајте ‘Ћирилицу’, објасниће вам Вучић лично. А ако вам нешто није јасно, вратиће вас Вучић и на глагољицу па има све да разумете!“

Време је да се штрајк у клиници „Лаза Лазаревић“ што пре оконча. Јер док лекари штрајкују, изгледа да је код државног пацијента Но 1 болест озбиљно узнапредовала!

Људи, хајде да га излечимо. И њега и Србију!

Доктори, зову нас улице!

*Аутор је народни посланик Демократске странке