Прочитај ми чланакИако признаје да му се изношење мишљења о Косову неколико пута олупало о главу, бивши амбасадор Србије у Aмерици Милан Ст. Протић пристао је да о томе говори за "Блиц".
Без длаке на језику, каже да му се чини да ни власт, али ни народ нису спремни на решавање овог питања, да ни раније нису били, оцењује да би прекрајање граница (што је својевремене била идеја убијеног премијера Зорана Ђинђића) отворило Пандорину кутију. Признаје и да је досовска власт ову тему држала по страни.
Председник Aлександар Вучић рекао је да не жели да тумарамо као гуске у магли и да тражи да се Србији орочи тачан датум уласка у ЕУ. Да ли вам се чини да тумарамо у магли, али по питању решавања Косова?
Паметноме доста
Досовска власт у којој сте били давала је већи приоритет Хагу, а не Косову. Зашто?
– Зато што је ДОС склопио прећутан споразум са затеченим системом власти и срастао с њим. Још тад сам био против такве политике па сам, да подсетим, прво поднео оставку на место председника Скупштине града Београда, после пет месеци, а потом сам смењен са положаја амбасадора у СAД, после седам месеци. Сапиенти сат. (паметноме доста, прим.аут.)
– Да. Одавно ми се чини да тумарамо и то не само по питању Косова и Метохије. Не видим ни искреног покушаја да се пронађе прави пут. За то нису спремни ни власти, ни народ. Ни раније нису били спремни. Ово у чему живимо, као и оно у чему смо живели, јесте наш избор и наша одговорност.
Да се ви сад питате, шта бисте урадли, како бисте решили питање Косова и дијалога са Приштином?
– Овог пута ћу се уздржати од одговора. У више махова сам износио своје мишљење о овом питању и увек ми се олупало о главу.
Зашто, ако кажете да је ово у чему живимо и наша одговорност?
– Научио сам, најзад, да пазим да моје речи не буду злоупотребљене. Кога су змије уједале, и гуштера се плаши.
Били сте амбасадор Србије у Aмерици, да ли вам је ико за то време рекао да је услов за улазак Србије у ЕУ признавање независности Косова?
– Подразумевало се, мада нико није био изричит. За мене је од почетка дилема била обратна: шта бисмо ми радили кад би Косово и Метохија са тамошњим албанским становништвом остало у саставу Србије?
Шта бисмо радили?
– Свакако би били веома непријатан и субверзиван чинилац са разарајућим потенцијалом и дејством. То је ваљда сваком јасно.
Ђинђић је имао идеју да се то питање реши кроз поделу територије. У неким теоријама завере сматра се да је то узрок његове погибије. Да ли је та идеја имала било какву шансу да успе у том периоду и може ли данас у неком измењеном облику?
– Мислим да није. Промена граница је отварање Панодрине кутије и веома је ризична. Могло би да се изгуби више него што је реално да се добије.
Све су гласнији наводи да ће Србија морати да пристане да Косово постане члан Унеска. Да ли је то сценарио на који би требало да се припремимо?
– Да. Са позитивне стране, то би могла бити каква-таква заштита за тамошње српске споменике и светиње.
Када се дотакнемо теме Косова, увек се нађе и мишљење да смо таоци митоманије. Да ли је то заиста тако?
– Таоци смо сопствене илузије у коју желимо да верујемо без обзира на то и упркос стварном стању ствари. Лакше је живети у илузији. Незгода је што води у пропаст.
Недавно сте изјавили да смо „добар живот под Титом платили Косовом”. Да ли је цех превелики?
– Титоизам и Милошевићева сулуда политика довели су до тога да Косово и Метохија више нису српски. Гледали смо и ћутали. Неки су и саучествовали. Гледају, ћуте и саучествују и данас. A они који се противе не чине то ни мудро, ни искрено, ни поштено.
БОНУС ВИДЕО
Др Милош Ковић, професор Филозофског факултета у Београду, у емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, прича о томе колико српски национализам био предуслов за стварање српског модерног демократског друштваи државе у 19. веку. (00:34:00). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
