Прочитај ми чланак„Онај који доноси закон мора бити први који ће га поштовати.“ (Бијант из Пријене, старогрчки филозоф, 6.вијек прије нове ере) „Најбоља је владавина она у којој се човјек мора покоравати само законима.“ (Волтер, француски филозоф и писац) „Богатство је у нашем свијету симбол среће, а власт човјека над човјеком – симбол јунаштва и части. (Арон Давид Гордон, 1856-1922, јеврејски филозоф)
Како су пренијели медији, предсједница Скупштине ЦГ Данијела Ђуровић је, 28.марта 2023.године, између осталог, казала:
„Скупштина наставља са радом. Посланици су у потпуности у мандату све док не буде конституисан нови сазив Парламента послије избора…То је пракса и у неким другим државама и то чланица ЕУ…Парламент апсолутно наставља да ради…Гдје ће нови предсједник положити заклетву и како ће започети мандат ако Скупштина не ради?…“
Госпођа Ђуровић није у праву.
Дана 16.марта 2023.године, предсједник Црне Горе Мило Ђукановић донио је Указ о распуштању 27.сазива Скупштине, на основу члана 92 став 3 Устава („Скупштина се распушта указом предсједника Црне Горе.“).
Следећег дана, донио је и Одлуку о расписивању пријевремених парламентарних избора, у складу са ставом 5 истог члана („Предсједник Црне Горе расписује изборе првог наредног дана по распуштању Скупштине.“).
Како су Указ и Одлука о изборима донијети од овлашћеног лица и у форми и садржини прописаној Уставом, то су акти на снази и производе дејство у црногорском правном систему. Зато се пријевремени избори морају одржати 11.јуна 2023.године.
Указ јесте неуставан, јер нијесу били испуњени услови за његово доношење, прописани чланом 92 (Распуштање Скупштине) став 1 („Скупштина се распушта, ако не изабере Владу у року од 90 дана од када предсједник Црне Горе први пут предложи мандатара.“). Тај рок није почео да тече, јер предсједник није предложио мандатара.
Међутим, уставност предметног предсједничког акта је правно неупитна, из разлога које сам навео у свом, на порталима, објављеном тексту „Ђукановићев Указ о распуштању Скупштине – неуставан акт који није могуће правно оспоравати“.
У члану 84 (Мандат Скупштине) став 2 Устава, прописано је да „Скупштини престаје мандат прије времена на које је изабрана распуштањем…“ Распуштањем парламента као колективног органа (власти), престаје мандат и посланицима као његовим члановима („Скупштину чине посланици…“ – члан 83 (Састав Скупштине) став 1). То је ноторна чињеница, логички и правни аксиом, који се подразумијева и није га потребно изричито (експлицитно) прописивати.
Скупштина је распуштена Указом предсједника и самим тим, по сили устава (ex constitutione), Парламент и посланици (као његови чланови) немају, ни уставних ни законских овлашћења, да наставе са радом.
Значи, једна од правних последица Указа јесте окончање законодавне активности 27. сазива Скупштине. Другим ријечима, Парламент више није у функцији све до конституисања новоизабраног састава, након предстојећих пријевремених парламентарних избора. До тада, наш законодавни орган не може, на уставан и законит начин, одржавати сједнице, нити вршити послове из своје надлежности. Евентуално донијете одлуке, са правног становишта, биле би непостојећи акти.
Битно је указати да, за разлику од неких других конституција, црногорски уставотворац није прописао непрекидност (континуитет) законодавне власти, за разлику од извршне власти (Владе). Наиме, у члану 110 (Престанак мандата) став 2 Устава, нормирано је да „Влада којој је престао мандат наставља рад до избора Владе у новом саставу.“
Дјелимични континуитет законодавне власти прописан је, на примјер чланом 109 став 7 Устава Републике Србије („Народна скупштина која је распуштена врши само текуће или неодложне послове, одређене законом…“).
А у члану 52 Закона о Народној скупштини Србије, прописано је да у случају распуштања, Народна скупштина, односно надлежни одбор: решава мандатно- имунитетска питања, остварује међународну сарадњу, решава материјално статусна питања посланика и функционера и врши послове везане за законски рок или ако „то налажу потребе државе“.
Међутим, и по Уставу Србије и цитираном Закону, Парламент који је распуштен, не може да врши своје основне функције: законодавну, изборну, контролну и буџетско – финансијску.
Да закључимо: без поштовања Устава и закона, прије свега, од стране највиших представника црногорске власти, не може се остваривати принцип владавине права.
„Вучић хоће да нормализује односе са Косовом, све договорено мора да се спроведе“ https://t.co/imwxgmKHiX
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 29, 2023
