Поводом актуелне политичке ситуације у Србији, редакција „Србин инфо“ је разговрала са нашим истакнутим интелектуалцем Милом Алечковић:

Избори за председника ДСС су покренули поново дебату о могућности формирања патриотског блока. Да ли мислите да је таква ствар могућа у Србији?

– Лично, сматрам да то није странка која може у Србији да направи било какве промене, ко год да је води. И поред неких добрих људи, то је, како мој супруг који је Француз каже, „странка богатих нотера“ и на томе се ствар завршава.

У Србији је потребна буна, и потребне су огромне промене. У Србији су потребни људи који се не боје да хапсе или конфискују имовину великим лоповима. Све је лаж, и левица и десница су лаж. Само онај ко буде имао храбрости да направи списак тих тајкуна, да позове руске „спецнаце“ у помоћ ако треба и да онда почне да враћа отету имовину, имаће будућност у Србији. А то салонци било које странке не могу, они не могу јасно ни да се изразе, него све нешто метиљаво говоре. Ја у такву (коректну) „опозицију“ не верујем, она само одржава систем Ротшилда и Рокфелера (један лево, други десно, а задњица позади, па се окрећу где им затреба), као и њихових српских слугу.

Да ли ће икада бити могуће видети Двери, ДСС и СРС у истој коалицији?

О саговорнику

др Мила Алечковић Николић је магистрирала, а затим докторирала на Сорбони 1994. године са радом: “Појам несвесног у савременим психолошким теоријама” пред комисијом са Сорбоне, из Хајделберга и Оксфорда, као и париском јавношћу.
Специјализује у Француској област антрополошке психологије и психијатрије.
Професор је по позиву, гостује у Институтима широм света.
Као члан српске и југословенске екипе, учесник је психијатријског Конгреса у Бјарицу 1998., Конгреса у Прагу, Лијежу, Риму, универзитета Сорбоне и Да Винчи у Паризу, Перпињану, Ници, Мек Гил Универзитета у Монтреалу, Иниверзитета у Лозани, Бенгазију, Института Виготски у Москви, Католичког универзитета у Најмегену, укључујући и Национални Институт Социјалних Наука у Пекингу.
Више о њој прочитајте ОВДЕ.

– Мој је став да нико ко је учествовао у петом октобру, не може више да претендује да води или уједињује опозицију. Нико ко је био на функцијама и положајима, нико ко је допустио увођење у Србију најсуровијег од свих облика капиталистичких друштава.

Напомињем да је једна Француска у односу на данашњу Србију, потпуно социјалистичка земља, иако ја итекако критикујем оно што се тамо дешава. Али, у поређењу са Србијом, у којој влада капитализам с почетка 19. века, Француска (не говорим о бриселској унији) је далеко хуманија. Што се тиче онога што је тамо у Европи болесно и патолошко, то сам описала у својој новој књизи политичких есеја која ће изаћи за сајам књига, под називом :“Србијо, лажу те о Европи“.

Али, политика у данашњој Србији је спој најгорег из капитализма и најгорег из комунизма. Ви данас имате касту људи којој се никада не суди, или судије добијају инструкције да их ослободе пресуда, и оне друге којима се плени имовина зато што немају од чега да плате струју или инфостан.

Дакле, нико ко је учествовао у олигархији или имао макар и једну једину финансијску проневеру док је био на неком положају и на јавној функцији, не сме више да се појави у јавном животу, а не да себе назива опозиционаром.

Ми морамо да урадимо оно што је Перон (против кога су Американци водили ужасну пропаганду) урадио у Аргентини, а то значи да комплетно изменимо један непоштени систем који је инсталиран продајем свега стратешког и националног, боље да кажем јевтиним поклањањем , јер то није ни продато него поклоњено. Овде говорим о економском аспекту. Није довољно тајкуна ставити у затвор, мора му се одузети све што је он народу и буџету одузео. Све стратешке ресурсе треба поново да преузме држава Србија.

У Русији се Путин још увек бори против олигарха и лобија, није све баш онако како ми мислимо. Али, он барем има неки план како да их докрајчи. Моје информације нису из штампе, него из прве руке, јер ми тамо живи део породице. А у Србији та борба није ни почела, сви су корупцијски умрежени. Не кажем да је то лако, јако је опасан терен ловити такве битанге. Али, зато салонска опозиција ништа не може, јер она неће да уђе у рат .

Америчке службе ће вероватно међу својим бившим партнерима покушати да направе неку „коректну опозицију“ и да нам је наметну да би ово чишћење избегли. Али, народ то овог пута мора да препозна.

У Србији је, дакле, потребна револуционарна свест, значи једно ново време са потпуно неиспрљаним људима.

О томе да је Ротшилд лево, а Рокфелер десно, а да су они политичко-финансијско-родбински испреплетени, писала сам веома много, а о томе пишем и у мојој новој књизи. Реч је о једном истом систему. Дакле, само онај ко пробије овај систем паразитске олигархије, може да помогне Србији, а не онај ко је његов део! И у Европи је исти случај, поштени људи се у Европи крваво боре! Све оно што се у Србији званично прича о Европи је лаж!

Ко год овде има пролаз у политичком програму великих медија, сумњив је, јер та медија сада не уређују Срби, него амерички амбасадор. Ви сте видели да је пре неки дан у Француској у великом протесту против разарања традиционалне породице било око два милиона људи , ако саберемо све градове. Само у Паризу било их је око петсто хиљада. Ниједна телевизија у Србији није дала ниједан снимак о томе !

Ваш сајт је то пренео, и слава Богу, постоји интернет. Али, овде ниједна ТВ није рекла ни реч о огромном протесту у најважнијој земљи Европе! О чему то говори ? О томе да наша медија не уређује ниједан српски уредник, него амерички амбасадор. Шта онда очекујете? Ко год се појави у тим медијима у политичком програму, тај је морао да прође контролу.

Могу ли Двери саме да окупе опозицију?

– Двери су показале велику моћ окупљања и контакта са правим народом. Ако не дозволе да их неко искористи, мислим да могу да покрену народ и окупе опозицију. Двери су саборни покрет и ту нема речи о прихватању неког лидера опозиције. Нама јесте потребна техничка организација бившег ДОС-а, али нам нису потребни бивши људи ДОС-а. Нама су потребни сви прави народни покрети. Али, ако то буде била само борба да пар њих уђе у скупштину, под овим условима, од тога неће бити ништа.

Мој однос према покрету Двери је такав да ћу их подржавати докле год се буду борили за веру, за правду, за српство, против досадашњих лопова и за сиромашне људе. Докле год програм буде оно што је Бошко Обрадовић успео да изговори на Ртс-у у изборној кампањи.

Двери су одлично кренуле, али само историја проверава људе. Има и других група младих, храбрих људи, оних који су сачували снагу да кажу то што мисле. На вашем сајту су такви људи, затим у покрету „Наши“ су јако храбри и добро обавештени људи, „Заветници“, у покрету барикада са КИМ, у покрету „Никад граница“, Срби на окуп, Дугинова евроазијска омладина, избеглице са Косова и Крајишници, на силу пензионисани војници, ратни инвалиди, „жене савест Србије“, Срби повратници, делови радикала, затим они који данас иду у битку за Новорусију упркос идиотском и неправедном закону о осам година робије који су изгласали да би се додворили Американцима и да би чували наше момке као топовско месо за америчке ратове… Сви ти храбри млади људи који нису конформисти и који се опиру, светло су и будућност Србије.

Верујем само у њихово обједињење под капом неког новог, неиспрљаног храброг човека, по могућству војног лица. Јер, Србију ништа друго не може да среди. Важно је не плашити се. Техника је техника, али људски фактор може да буде непобедив. Снага личности може све. Ето, у то верујем. У бивше функционере не верујем.

Једна од разлика која је до сада спречавала прављење патротског блока јесте и питање става према политичкој неутралности Србије. Да ли се та разлика може превазићи и како?

– Треба схватити то да тзв. „национални блок“ не чине људи који себе називају националним, него они који су то својим делима показали. Нико ко је био у ДОС-у не може да буде националан, јер је политика ДОС-а била да се све национално прода (пардон, поклони ) већ богатим странцима на штету народа у Србији. Друго, ДОС је намерно изручио и несрећног Милошевића и Војислава Шешеља, према томе, ту се национална прича завршава. Дакле, ту нема никаквог сукоба, јер већинска Србија никада није била и није неутрална. Већинска Србија има политичку визију везивања за силу која може да нас поштеди свих будућих ратова, а онај део који је „неутралан“, никада није ни био за национални блок. То су они који су „неутрално“ све предали Американцима, које су „неутрално“ позивали на молитвени доручак, који су „неутрално“ отворили канцеларију јужног напуљског крила НАТО у Београду још 2005. Они су данас „неутрални“. Зато ту правог сукоба и нема.

Какву будућност видите српској политичкој сцени? Да ли полако клизимо ка све већој диктатури, где је сваки отпор подељен на микро фракције и обесмишљен или има наде за Србију у скорије време?

– Читава Европа се данас налази у неком облику технократске диктатуре под управом америчке администрације. Брисел је великим делом америчка Европа. Све су земље натеране да ставе санкције Русији, али Француска и Немачка, најважније земље Европе, крше ову наредбу. На пример Оланд говори како санкције Русији морају да се поштију, али Француска тајно и даље испоручује подморнице и носаче авиона. Једноставно Француска има 400 билатералних уговора са Русијом који немају везе са Бриселом, од културе до војних и космичких програма. Не пада им на памет да то зауставе, јер ће иначе пропасти. Ви знате да се у Русији налази готово све: шуме, руде, злато, дијаманти, воде, нафта, гас. Шта има западна Европа? Банке и технологије, сировина једва нешто мало.

Србија је тренутно само мали амерички вазал који жели да се допадне свима, али то неће бити могуће. Ускоро ће и Србија схватити да пут и тржишта воде на исток. Наша земља је јако богата, а друштво јако сиромашно. То довољно говори шта је овде проблем.

Што се медија тиче, они јесу потпуно окупирани, али то је сада већ скоро неважно. У свету пропада папирна штампа и тако ће бити и овде. Људи више не купују новине које им моделују мишљење, тај бич свих народа, како би рекао Освалд Шпенглер. Зашто би куповали папир, када све имају на интернету, кога је, и поред свих покушаја, јако тешко поробити? Мало по мало, медијска диктатура у Србији биће све мање важна, јер људи више неће ни читати, ни гледати медије. Данас се све дешава на друштвеним мрежама и то је јако добро. ЦИА може да прати неке профиле, али то је неважно, јер информација пролази.

Србији је потребна потпуна смена генерација и потпуно други и чисти људи. Иако сам за потпуно нове људе, у овом тешком тренутку један Шешељ би нам итекако користио: он се барем ничега не би бојао у сусрету са великим наоружаним гангстерима са којима сви други у власти склапају договоре и зато се ми више од двадесет година никуда не крећемо. Зато амерички службеници журе да склепају неки нови ДОС. Али, мислим да то овога пута неће успети.

Затим, потребно је савезништво са Русијом, Кином, Јужном Америком (целим Бриксом) и Француском која ће ускоро бити врло измењена. Не Брисел, већ билатерални уговори са западом: један према један. Ви нама то, а ми вама ово. Тада нема уцена и све се контролише. Остало може да буде менует. Али, зна се ко је помагао Србији, ко је због Србије ушао у први, а ко је завршио други светски рат: цар Николај и маршал Толбухин.

Данас интелектуалци нажалост не играју довољну улогу у српској политици. Да ли би патриотски блок могао око себе и да окупи можда ванстраначку патриотску елиту?

– Умни људи и интелектуалци итекако могу и морају да се ангажују. Прави државници су их увек стављали и на политичке листе, па они то или прихвате или не прихвате. Али, интелектуалци нису они којима је јуче престао скупштински мандат, и сада, кобајаги, нешто покушавају да мудрују. Интелектуалци су људи који су цео живот независно говорили и аргументисали. Они имају већу моћ од свих политичара, јер једино они покрећу масе на гласање.

Што се мене лично тиче, најважније ми је да очувам морални углед који у народу имам, него да ме неко постави на неку „функцију“. Не морам да глумим интелектуалца, јер ја то органски јесам. Али сам зато и човек из народа, а знам и муку наших људи по свету. Политичари ме избегавају, јер они савршено осећају непоткупљиве људе. Нисам члан Трилатерале, ни масона, ни стипендиста Сороша, не идем за празнике у америчку амбасаду.

Дакле, независни интелектуалци треба на време да раскринкају све преваре. Када познати интелектуалац кога народ у Србији поштује позове да се гласа или не гласа, он може да повуче на своју страну читав народ. У томе је разлика. Ово је знао један Де Гол када је за министра културе узео Андре Малроа.

Ваши читаоци треба да знају да не постоје тирани, постоје само робови, а ја нећу да будем роб и већина Срба неће да буду робови. Нећемо више ићи везани и ћутећки у јасеновачке јаме.

И зато ћу рећи за крај овог неконформистичког интервјуа, јер ценим ваш сајт који је део наше борбе: Ако стране машинерије у Београду изаберу и подмажу лопове у рукавицама као нову „коректну опозицију“ која треба да очува неправедни и лоповски систем, погрешно мисле да ће избећи револт српског народа. Они замишљају да ће све моћи да се заташка и „среди“ „меком трговином“, како је говорио Монтескије. Радиће у Србији ускоро поново дебеле народне мотке.

(СРБИН.ИНФО – Теша Тешановић, Алексеј Димитријевић)

 

Ознаке: patriotski blok, Мила Алечковић, српска опозиција, српске политичке странке, српски интелектуалци