Прочитај ми чланак
„Такође сам склон веровању да није било само једне “жуте куће“,односно импровизоване болнице у Албанији, већ више њих и да су се оне налазиле на самој територији КиМ, за шта постоје живи сведоци који ову тврдњу могу да поткрепе својим исказима“ рекао је у интервју за СРБИН.ИНФО предстaвник Срба са Косова и Метохије Звонко Михајловић, бивши посланик Српске радикалне странке и бивши председник општине Штрпце.
Главни тужилац Еулекса за истрагу трговине органима Клинт Вилијамсон изјавио је да засад “нема доказа” да је на Косову деведесетих било трговине органима. Како коментаришете чињеницу да је прошло толико времена од извештај Дика Мартија о трговини људским органима, а да још увек истрага тапка у месту?
Формирање суда који би се бавио суђењем за ратне злочине почињене на простору КиМ, имао би исту улогу и задатак као и међународни кривични суд у Хагу. И један и други имају првенствено исти задатак, а то је амнестија Америке и НАТО пакта за све почињене злочине над једном сувереном земљом и њеним становништвом.Због тога je он има пре свега политичку, па тек онда правну улогу.
Што се простора КиМ тиче, неспорна је чињеница да је у јужној Српској покрајини било ратних злочина и да о томе постоје бројни докази и сведочења очевидаца. Они су углавном почињени непосредно по формирању тзв. ослободилачке војске Косова, у сврси оглашавања постојања ове паравојне терористичке организације, а у највећој мери након повлачења Српске војске и полиције после потписивања Кумановског споразума.
Дакле, комплетно деловање ОВК у овом периоду сводило се на етничко чишћење Срба који нису избегли заједно са војском и полицијом. Циљ је био ствaрање моноетничког простора на коме нема више Срба. Сви методи у остварењу тог циља су били дозвољени. Углавном је то била брутална сила са фаталним последицама. И оно што је најважније рећи јесте то да је у то време на КиМ било присутно 50.000 војника и полицајаца у оквиру мандата УН, а сходно резолуцији 1244 СБ, који су немо посматрали шта се дешава око њих, без икакве жеље да то спрече.
У многим ситуација било је правдањa таквих поступака па чак и пружањa логистике. О већини тих злочина који и данас трају, само кроз неке друге перфидније методе, постоје много материјалних доказа. Постоје видео записи, који потврђују тврдње да је било етничког чишћења Срба.
Што се трговине људских органа тиче,и о томе постоје бројна сведочења како жртава тако и починиоца који под притиском савести желе да проговоре. Све је јасније да су несрећни Срби страдали после прекида ратних сукоба јер су били чувани за евентуалну размену до које није никада дошло јер је Српска страна безусловно ослободила све заробљене припаднике ОВК. Такође сам склон веровању да није било само једне “жуте куће“, односно импровизоване болнице у Албанији, већ више њих и да су се оне налазиле на самој територији КиМ, за шта постоје живи сведоци који ову тврдњу могу да поткрепе својим исказима. Проблем је и у српским правосудним органима који под притиском политике не желе да се цео случај истражи темељно и стручно како би јавност сазнала пуну истину.
Како коментаришете борбу такозване „Српске листе“ за што већи број Срба посланика у такозваном „Косовском парламенту“? Да ли је то заиста борба за српске интересе?
Због Европског пута Србије који нема алтернативу,влада у Београду је пристала на споразум незабележен у новијој српској историји. Бриселски споразум је штетан и опасан до те мере да суспендује комплетну државност Републике Србије на КиМ. Његове фаталне последице које следе кроз примену на терену не би било ,да на КиМ нема присталица те и такве политике.
А ко су Срби који су присталице тога? Углавном су то људи који су окупљени око СНС и СПС као и резервна Тачијева странка СЛС. Они су ти који се утркују у слуганству, како влади у Београду која преко њих спроводи своју изданичку политику на терену, а тако и властодршцима у Приштини који у овим људима види своје “партнере“, преко којих реализује своје интересе и циљеве. Тако да, све што ови људи раде уствари раде на штету сопственог народа.
Због преваре на изборима потенцијалних наивних бирача себе су назвали листом “Српска“,иако у њима нема ничег српског. Устав Косова који они признају јасно прецизира да та групација “Срба“ може да има укупно 10. загарантованих места, а све преко може да седобије једино на бирачким местима, што је мало вероватно. Тако да смо данас сведоци борби унутар те листе, уствари расподела загарантованих 10. места.
Неповерење међу њима је огромно. Циљ формирања те листе је фактичко признавање “Републике Косово“ од стране “Срба“ који партиципирају у парламенту и влади Косова. То је и вероватно разлог због којег учешћа на тим изборима узимају необразовани људи ниског морала, људи без искуства, коцкари, преваранти, полтрони… а свима њима је заједнички именитељ то што су спремни да почине отворену издају. Иначе до мандата долазе изборним фалсификатима и диловима са албанским партијама. Мада све то има своју цену коју касније плаћају наивни Срби који следе овакву издајничку политику.
Ових дана смо сведоци како шеф канцеларије за Косово и Метохију „херојски“ брани „Парк мира“ и жардињере на мосту у Косовској Митровици, пошто су барикаде на мосту уклоњене. Како смо дошли до тога да се је борба за Косово свела на одбрану паркова?
Република Србија већ 15 година нема јединствену националну стратегију за одбрану КиМ и њено очување у свом саставу. Нити се пак то од оваквих влада које се смењују од 05. октобра на овамо може очекивати. У таквој једној ситуацији борба за КиМ се своди на периферне ствари које се вешто користе у маркетиншке сврхе режима приказујући некаква силна залагања челника власти у борби за КиМ. Барикаде на мосту у северној Косовској Митровици су се саме наметнуле као одговор на сталне покушаје Албанаца из јужног дела града да озбиљно угрозе сам опстанак Срба. Дакле нико их није желео, ако за њих не би постојала реална потреба. Касније су оне постале симбол отпора Срба јер су биле прва борбена линија одбране. И све док су Срби угрожени са свих страна, и све док нема ко да их заштити, постојање оваквих видова самоодбране је у потпуности оправдан.
Боље је имати барикаде на мосту, него колоне Срба који напустају своја вековна огњишта. Одлука о уклањању барикада од стране Косовске локалне власти уствари најбоље говори о самој власти и њеној природи постојања. Овде се ситуација са југа КиМ у потпуности пресликава и ради се по истом сценарију, а он је Србе на Србе.
Што се шефа канцеларије за КиМ тиче више је него очигледно да је у питању човек који слепо извршава туђе налоге, а своје посете КиМ користи за бацање прашине у очи Србима,који и даље подлежу снажној медијској манипулације ове власти. Дакле после бриселске капитулације маневарски простор за деловање је у најбољој намери сведен је на минимум.
Да ли ће формирање „Заједнице српских општина“ допринети побољшању положаја Срба на Косову и Метохији?
Српске институције које су успеле да се одрже у срединама са већински српским становништвом представљале су сигурност Србима и нека врста гаранта да нас држава Србија никада неће напустити. Међутим, све се мења на штету Срба оног тренутка када Ангела Меркел те институције проглашава паралелним, иако су легалније од косовских, а такву формулацију прихвата сам врх Србије.
Од тог момента креће некаква прича о формирању некакве “Заједнице српских општина“,која уствари треба да преузме део надлежности институција које ће бити интегрисане у тзв. косовски систем. Иако је свима јасно да у косовском систему постоје два нивоа власти, и да њихов устав не предвиђа постојање измишљене заједнице,није тешко закључити да ће се њене надлежности свести на нешто што је делокруг рада невладиних организација, са тим што ће све овде бити под строгом контролом Приштине.
Дакле, живот Срба ће засигурно постати неподношљив оног тренутка када такав један пројекат заживи, а српске се институције угасе и интегришу. Само наивни исчекују њено формирање и они који су продали душу ђаволу, па сада саде тикве са њим. Рекапитулација би била таква да је једна велика издаја на делу. Да у тој издаји учествују многи “Срби“, како на врху,тако и на локалу ,потпуно свесно и злонамерно. Оправдања за то нема, и неће га бити. А да ли ће неко за то да одговара, пред Богом и људима ,остаје да се види – поручује Звонко Михајловић.
(Србин.инфо, Теша Тешановић)
