Pročitaj mi članakPoslanička grupa „Mi – Snaga naroda“ saopštila je danas da je Narodnoj banci Srbije (NBS) uputila dopis u kom traži podatke o svim ulatama domaćim pravnim i privatnim licima od strane različitih stranih organizacija, poput Agencije SAD za međunarodni razvoj (USAID), Nacionalnog fonda za demokratiju (NED) i drugih.
ЗАХТЕВ ЗА ФИНАНСИЈСКОМ ТРАНСПАРЕНТНОШЋУ
Председник посланичке групе Бранко Лукић навео је у саопштењу да су тај захтев упутили с обзиром на учестале тврдње највиших носилаца власти у Србији и медија „под њиховом контролом“ о милијардама евра које су протеклих година ушле у земљу ради њене дестабилизације и припрема за „обојену револуцију“.
„Ми – Снага народа“ тражи од НБС податке о свим уплатама у корист домаћих политичких организација, удружења грађана и физичких лица у протекле три године, од стране:
- USAID
- NED-а
- Фондације за отворено друштво
- Министарства спољних послова Немачке
- Амбасаде Норвешке
- Британске амбасаде
- Амбасаде Холандије
- Шведске
- ЕУ фондова
„ДОСТА ЈЕ СТРАНОГ УТИЦАЈА – ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ИСТИНА САЗНА“
Посланичка група „Ми – Снага народа“ истиче да је овај захтев покренут како би се разјаснило на који начин и у које сврхе стране владе, фондације и организације финансирају активности у Србији. Према њиховим наводима, постоји дугогодишњи покушај западних структура да кроз различите донације утичу на политичке процесе, медијски дискурс, образовни систем и рад цивилног сектора у Србији.
„Сматрамо да је време да се демонтира цео окупациони апарат који је западна дубока држава из САД и ЕУ током протекле три деценије инсталирала у Србији – у власти, опозицији, медијима, војно-безбедносном сектору, образовном систему, цивилном сектору, установама културе, локалним самоуправама… Време је да се исуши и српска ‘močvara’“, додао је Лукић.
ОДГОВОРНОСТ И СЛЕДЕЋИ КОРАЦИ
Из „Ми – Снага народа“ наводе да ће, уколико НБС не одговори на захтев или пружи непотпуне податке, покренути додатне парламентарне механизме како би осигурали транспарентност ових токова новца. Лукић је нагласио да јавност има право да зна ко и на који начин финансира одређене појединце и организације, те како се тај новац користи у политичком и медијском животу Србије.
Ова иницијатива је већ изазвала полемике у јавности – док једни поздрављају захтев за већом транспарентношћу, други га виде као политички мотивисан покушај дискредитације одређених организација и актера у друштву. Оно што је сигурно јесте да ће ова тема у наредним данима наставити да изазива бурне реакције.
