Прочитај ми чланакБомба, експлозија, пожар, туча, полиција, приватно обезбеђење, суђења, затвор – не, ово нису фрагменти акционог трилера, већ део праве људске драме која се месецима уназад одвија у селу Ракита.
Стотинама километара далеко од српске престонице, препуштено само себи, забачено сеоце постало је бојно поље и кључна тачка отпора против изградње мини-хидроелекрана захваљујући непрестаној борби мештана и активиста иницијативе Одбранимо реке Старе планине.
Председник ове месне заједнице Десимир Стојанов у среду је покушао да заустави машине за које каже да су радиле ван градилишта.
Када је полиција хтела да га помери, попео се на оближњи потпорни зид и рекао да ће скочити у реку уколико покушају да га ухапсе.
„Због борбе за заштиту река највише сам жртвовао здравље“, каже Стојанов за ББЦ на српском, након што се ситуација на обали реке завршила без даљих инцидената.
Двоје активиста против којих су поднете прекршајне пријаве је недавно одлучило да ће радије ићи у затвор, него платити казну.
Шта бране мештани и активисти?
Иза најужег кањона у Србији и зелених планинских предела близу бугарске границе крије се ово село, у прошлом веку изузетно живахно и познато по, сада затвореном, руднику каменог угља „Јерма“.
Један од првих југословенских филмова о потрази за благом „Рударева срећа“ из 1929. снимљен је управо у Ракити, а пругом која их је повезивала са околним местима крстарио је чувени возић „Ћира“, превозећи и угаљ и мештане.
Данас ово наизглед заборављено село са пар стотина становника више нема ни рудник, ни пругу, ни исправан пут, а мештани страхују да ће им изградња мини-хидроелектране уништити и једино преостало благо – Ракитску реку и њене притоке. Београд их је можда заборавио, али у овој борби Ракићани ипак нису сами.
„Стање је алармантно и морамо кренути у другом правцу – цело човечанство. Желим да реке остану и за нашу децу, јер је нисмо наследили, него позајмили од наших предака“, каже Ненсила Радојковић. активисткиња из Пирота.
Део цевовода као и водозахват МХЕ у овом селу налазе се у кориту великих вода Ракитске реке – природној одбрани од бујица.
Ово подручје је познато управо по бујицама, ерозији и клизиштима. Сечом дрвећа и копањем, ствара се ризик од наноса који могу да буду катастрофални и да резултирају људским жртвама и потпуним уништењем имовине, објашњава она.
О штети која може настати због малих хидроелекрана у Србији већ годину дана уназад гласно говоре еколози, професори природних наука и други стручњаци.
Због клизишта које је уништило сеоски пут, а настало као последица радова на изградњи водозахвата, неки мештани у Ракити не могу да прођу тракторима и запрежним колима до њива и имања. Храна за стоку или дрва за кување и оргев се не купују на рафовима сеоске продавнице.
Месецима су мештани писали петиције, пријаве, организовали протесте, страже и друге акције. Активисти за заштиту река у Ракити не могу да ураде више ништа и чекају да „држава уради своје“.
![]()
Забране и дозволе – шта је са изградњом мини-хидроелектране у Ракити?
Општинска грађевинска инспекција и Републичка инспекција за заштиту животне средине стопирале су радове на изградњи водозахвата у Ракити.
Републичка инспекција је наложила инвеститору да извади око 350 метара цевовода који је постављен у оквиру корита за велике воде – а што није у складу са дозволом Завода за заштиту природе.
Стручњаци Завода за заштиту природе су у водотоковима Ракитске реке пронашли заштићене врсте – поточну пастрмку и поточног рака – због чега у 90 посто случајева Завод не даје позитивно мишљење за издавање дозвола за изградњу МХЕ.
Одлуком Врховног касационог суда је забрањена изградња МХЕ Паклештица на реци Височици на Старој планини, јер се „чињенице из Извештаја Завода за заштиту природе које потврђује налазе строго заштићених врста у реци битно разликују од оних које се налазе у Студији о процену утицаја на животну средину пројекта изградње мале хидроелектране“.
Активисти овакве одлуке инспекција виде као победу, али правна борба око Раките још увек траје.
Инвеститор је најавио жалбу Уставном суду и тврди да има све потребне дозволе – а радови се настављају све док суд не донесе другостепену, коначну пресуду.
Због чега активистима прети казна?
Након што су инспектори зауставили радове на изградњи хидроелектране, мештани села, активисти и грађани из суседних места су окупили се преко Фејсбука да очисте реку у новембру прошле године.
„Ми нисмо ни очекивали да ће тог бити радова и хтели смо да искористимо суботу да би очистили реке, Ракитску и њену притоку, Вучиделску“, објашњава Ненсила.
Међутим, на градилишту су затекли раднике који су се припремали да започну бетонирање, па су – сели испред бетоњерке. Полиција која дежура у селу због сукоба између мештана и извођача радова и инсвеститора, тражила је да се помере.
„Нисмо хтели да се склонимо са јавне површине. Било смо одлучни у тој намери, седели смо испред те бетоњерке“, каже она и додаје да је инвеститор радио под забраном.
Неколико сати касније, бетон није било могуће користити и радови су прекинути. Промрзли и гладни, активисти и мештани су отишли у локални Дом културе где су спремали пасуљ, гледали филм и слушали музику.
Месец дана касније, против Ненсиле и Александара Јовановића – Ћуте, такође активисте, надлежни органи у Бабушници покренули су прекршајни поступак тврдећи да су заправо организовали непријављени скуп.
Прекршајни суд у Нишу у априлу их је казнио новчаном казном, али су се активисти жалили и најавили да ће радије ићи у затвор него платити за нешто за шта тврде – нису криви.
Ове године, када су у мају хтели да организују чишћење река на територији општине Пирот, начелник пиротске полиције им је рекао да такав скуп не морају да пријављују. Акција чишћења је прошла без проблема.
Поред тога што води салон за тетовирање и трајну шминку, тридесетдеветогодишња Ненсила Радојковић је и планинарка и гљиварка која се годинама уназад бави заштитом животиња. Пре непуних годину дана укључила се у борбу за заштиту река и постала једна од најактивнијих чланица иницијативе Одбранимо реке Старе планине.
„Минорна прозводња електричне енергије из МХЕ је тотално небулозна и доноси корист само инвеститору, док за прозводњу озбиљне обновљиве електричне енергије постоје ветар, соларна енергија, термална енергија и био маса коју Србија скоро па да није ни начела“, објашњава она.
„Разне личне жртве су се подносиле због борбе за правду“ каже Ненсила. Многи активисти за заштиту река на Старој планини, али и ван заштићених подручја као што је Ракита, у потпуности су променили своје животе – неки су напустили посао, неки су се развели, а многи се због акција непрестано „развлаче по судовима“.
Ометање радова, ремећење јавног реда и мира, вређање, па чак и претње смрћу – само су неке од оптужби за које се терете поједини мештани и активисти који се супротстављају изградњи мини-хидроелекране.
„Већина тих пријава се још увек није разрешила, неки су добили позитивне, неки негативне, али то је буквално море пресуда“, рекла је Ненсила,
Ако би Апелациони суд у Нишу одбацио њихову жалбу на прекршајну пресуду, Ненсила каже да би се осећала изданом од државе и система.
Она каже да је у ову борбу ушла јер је велики заљубљеник у природу и „боли је неправда“ према људима који живе на селу, чији се животи уништавају.
Планови активиста, упоредо са борбом за заштиту природе, обухватају и оживљавање села и промоцију домаћих производа.
Један од првих примера је старопланинско село Дојкинци, о чијем оживљавању и сарадњи између мештана и студената Архитектуре из Београда.
„Желим да нешто што је текло хиљадама година тако и остане јер смо ми само једна тачка у животу реке“, каже Ненсила.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
