Прочитај ми чланакОд самог почетка реализације примитивног нео-либералног концепта у Црној Гори, на делу је био несклад између реторике Вукотића и Ђукановића о слободном тржишту, либерализацији, дерегулацији, микро држави, и њихових личних интереса где се временом показала снажна склоност ка државној имовини, контроли државних политика, интервенцијама и монополу. Заглучујућа бука око неолибералних реформи, скренула је пажњу јавности са главног процеса реформи, преноса моћи кроз пренос својине, са државе и друштва, на одабране појединце-тајкуне, блиске власти који су временом, уместо државног монопола , сада креирали високо монополско и нетржишно окружење засновано на спрези власти и државе и новонастале класе капиталиста, тзв. тајкуна.
Убрзана деиндустријализација земље и фокус на тзв. “стране инвестиције” које су се углавном заснивале или на обимним гаранцијама и концесијама од стране Владе или распродајом земљишта, створили су нову класу бизнисмена-шпекуланата, који нијесу били нити способни, нити заинтересовани за управљање и развој компанија које су добили на поклон, већ су се углавном оријентисали на препродају вриједне имовине (земљишта, зграда, опреме) или малверзације са кредитима. Зато данас, скоро да не постоји ниједна успјешна, развијена приватна компанија, која функционише на здравим тржишним основама и представља значајан генератор радних мјеста, производње и извоза.
Једноставно, режимски тајкуни и банке су данас власници економије и углавном се баве рјешавањем комплексних међусобних дужничко-повјереничких односа, стечајевима, судским поступцима, а цијену плаћају отпуштени радници и буџет државе.
Здрава предузетничка елита , са идејама и прогресивном развојном културом тешко се развија у контаминираном нетржишном абијенту, којим доминирају привилеговани монополисти блиски режиму. Предузетник са здравом тржишном идејом, данас у Црној Гори, нема ниједну адресу иза које стоји држава гдје би се могао обратити за подршку. Било да се ради о разради идеје и изради пројеката, обезбјеђивању дугорочних извора финансирања са разумним грејс периодом и ниском каматом, формирању кластера за заједничке наступе на домаћем и страном тржишту, помоћ при аплицирању за повољна средства међународних финансијских институција или ЕУ, информације о савременим технологијама и сл. Влада као да не постоји када су у питању проблеми и подршка развоју предузетништва у Црној Гори. Видјели смо да Инвестиционо-развојни фонд, умјесто да приоритет ставља на кредитирање производних програма или програма из пољопривреде и производње хране, додјељује кредите људима блиским режиму за адаптације кафића и ресторана, или за директне куповине гласова на изборима.
Држава Црна Гора се од 2006 године задужила преко 3 млрд ЕУР, а ништа од тог новца није отишло у финансирање домаћих предузетничких пројеката који би запослили нашу радну нагу, користили домаће ресурсе и производили робу, било за субституцију увоза било директно за извоз. Све су појели и попили или партијски паразити у бирократији, чији је број порастао за 300% или је нестало у корупционашким трансакцијама између Владе и тајкуна. Висок ниво државног дуга, би био одрживији, да смо највећи дио кредита уложили у здраве бизнис идеје домаћих предузетника, који би уз организовану, паметну, поштену и транспарентну подршку државе одбацивала профит и стварали нову вриједност која би могла да доведе до нових извора буџетских средстава. Ако би такви предузетнички пројекти уз државну помоћ, одбацивали у неком средњем року држави профит већи од камате на кредите које узимамо, државни дуг би се смањивао и посао одржив. Само државе са јаком извозно орјентисаном производњом могу издржати високи спољни дуг, на дужи рок, без пријетњи по буџетски дефицит и ликвидност буџета.
Зато ПЗП планира, темељну промјену модела економског развоја и снажан и одржив повратак државе у регулисање конкуренције на малом тржишту и у пројектовање и подршку развоју. Умјесто пљачке, криминала, распродаје ресурса, корупције и одлива профита из земље, ПзП ће градити државу благостања са снажном проразвојном економком стратегијом и политикама. Разбијање створених монопола, немилосрдни обрачун са крупним шверцом, прањем новца, изграђеном ефикасног система подршке развоју предузетништва, али и система контроле платног промета и финансијских токова, увођење реда и транспарентности у пословање приватних фирми и њихових пословних извјештаја, дубинска реформа привредног законодавства и судова, проразвојна пореска политика, увођење јефтине електронске управе са смањивањима процедура и дискреционог утицаја бирократије, укидање нефискалних и парафискалних оптерећења, рационализација државне управе и појефтињење трошкова државе, распродаја вишка аутомобила, пословних простора, увођење пристојног и домаћинског понашања јавних службеника је понуда ПзП предузетницима.
ПзП нуди партерство за демократску, правну, развијену, поштену и праведну Црну Гору. Развој се мора базирати на креирању здравог језгра за националне индустрије и ПзП ће искористити све уставне, законске, правне, и друге механизме да поново врати под државну контролу ЕПЦГ; КАП, Жељезару, руднике Боксита и угља, Телеком и тако креира један ефикасан профитабилан рудраско/металурско/енергетски репроланац који ће мултилицирати ефекат рационалне и одрживе потрошње ресурса и створити реалне претпоставке за динамичан развој здравог предузетништва који ће бити комплементаран са функционисање овог језгра.
Креирање једног здравог језгра националне привреде подразумијеваће и задржавање државне контроле над експлоатацијом гаса и нафте у црногорском подморју, како би стотине милијарди ЕУР природног богатства максимално остајале у Црној Гори, на начин како то раде Норвежани.
ПзП ће посебним развојним и пореским олакшицама, субвенцијама и инфраструктурним улагањима , стимулисати улагања на сјеверу , гдје се управо и налазе наши најважнији ресурси и гдје треба да се и највише осјете ефекти наше политике и улагања. Обнова дрвопрераде, производње намјештаја, прераде воћа и поврћа, производња здраве хране, динамична изградња нових ХЕ на Пиви и Комарници отвориће небројене прилике домаћим и иностраним инвеститорима да, на поштен и транспарентан начин, допринесу обнови и развоју Црне Горе. Оснивањем развојне банке, Фонда ризичних улагања, Агро-банке Влада ДФ ће обезбједити институционану финансијску подршку новом концепту развоја који ће се базирати на раду, производњи и извозу.
Концепт распродаје и јефтиних радних мјеста и трајног сиромаштва, замјенићемо снажним развојем индустрије, енергетике, пољопривреде, дрвопрераде, кроз профитабилна предузећа у државном и приватном власништву, са добро плаћеним радним мјестима, уз домаћу памет и развијене технологије. Црна Гора ће постати препозната по развоју, инжењерима, градњи, погонима, задовољним и заштићеним стручним радницима, а не по мафији, шверцу, бјелосвјетским преварантима, експлоатацији и пониженим радницима.
Мала и средња предузећа су најжешће погођена погрешном политиком бившег режима који је неспреман дочекао пандемију короне.
Мјере Владе Црне Горе за ублажавања последица кризе су НЕАДЕКВАТНЕ, НЕДОВОЉНЕ, и НЕЋЕ имати пројектовани ефекат. Истина је да овако ослабљена држава као пројекат нео-либералне и глобалистичке идеологије и НЕМА на располагању ресурсе нити инструменте економске политике. У оваквим кризама грађанима је потребна ЈАКА држава са елитом која има знање и политичку вољу да реагује СИСТЕМСКИ, ТРАНСПАРЕНТНО и ПОШТЕНО.
Држава која нема своју валуту, робне резерве, не утиче на формирање цијена, нема механизме за регулацију монопола, нема индустрију ни производњу, нема државну банку, нема државни Телеком, нема девизне резерве, нема резерве у злату, приспијева 730 милиона евра дуга на наплату 2020, има високу концентрацију власништва над капиталом у рукама породице Ђукановић, економију засновану на прању новца од шверца цигарета и прања новца, сиву економију и системски утају пореза и пљачке буџета ( Клап – Вардар), НЕ МОЖЕ ни реаговати, нити заситити народ.
Ове мјере Владе су само негативно дјеловати на буџетски дефицит, пораст дуга, гашење радних мјеста, повећање сиве економије, пореске евазије, повећање пореских дугова малих и средњих предузећа, повећање екстремног сиромаштва.
Имајући у виду да је Црна Гора годинама привлачила изузетно ризични капитал који потиче из глобалних криминалних и коруптивних шема, за очекивати је повећани бијег таквог капитала из земље што ће угрозити билансе банака и појачати кризу кредита и ликвидности.
Значајније смањење прихода од туристичке сезоне, драматично ће угрозити јавне финансије и ако приватни кредитори не репрограмирају своја потраживања од 730 милиона евра која приспијевају на наплату ове године, банкрот је реалност.
Слаба и рањива економија заснована на туризму, услугама, увозу и прању новца од шверца цигарета и дроге је ИЗУЗЕТНО осјетљива на ЕКСТЕРНЕ ШОКОВЕ.
Рјешења, наравно постоје. Али их је немогуће примијенити ефикасно у болесном систему. Наси проблеми су СТРУКТУРНИ и захтијевају опсежне и корјените ПРОМЈЕНЕ!!!
Потребно је истовремено радикално мијењати болесни систем и одржавати виталне државне функције и опстанак народа. Посебно малих предузећа, занатских услуга, пољопривредних газдинстава, али и спашавати биолошку супстанцу народа. Талас отпуштања и извршења потраживања ће бацити на десетине хиљада људи у зону екстремног сиромаштва.
Мора се оперисати пацијент “на живо” без анестезије и истовремено га тренирати за нове изазове.
Није лако, платиће се велика цијена, али је МОГУЋЕ.
Наша економија је била у озбиљним проблемима и прије КОРОНЕ. Ова криза их је само учинила ВИДЉИВИМ.
Зато су потребне СИСТЕМСКЕ ПРОМЈЕНЕ.
У међувремену неопходан је пакет ХИТНИХ мјера за преживљавање малих и средњих предузећа.
Влада мора растеретити обавеза и дугова према држави. Неопходно је репрограмирати обавезе и одложити њихову наплату, без плаћања камата. План репрограма обавеза треба да буде усклађен са могућностима предузећа и реалним односима на тржишту. Влада може да своја потраживања на име пореза и доприноса да конвертује у обвезнице на дужи рок доспјећа. Влада треба преко ИРФ да обезбједи позајмице предузећима по каматниј стопи од 0% и са грејс периодом који је једнак дужини трајања пандемије. Уколико предузетници не отпуштају раднике током трајања пандемије, позајмице треба отписати у износу нето плата за раднике који су задржани на послу.
Влада мора да система јавних набавки очисти од корупције и да разбије монополе у добијају послова тајкунским фирмама са којима су Министри из бившег режима имали тал.
Нова Влада у договору са комерцијалним банкама код којих држи државне депозите да отвори посебне кредитне линије за подршку малим и средњим предузећима за финансирање обртног капитала по каматним стопама које ће бити маx 1% док траје пандемија .
Зато ПзП позива све предузетнике који желе да своје идеје и свој рад уграде у своју Црну Гору, њену извјесну перспективу и осигурају њен развој и просперитет своје дјеце, да нам се придруже .
Слобода тражи људе. А само слободни предузетник може развијати свој бизнис и своју земљу. Видимо се. Ова инвестиција не може пропасти.
