Прочитај ми чланак

МАРИНИКА ТЕПИЋ: Режиму је крај ближи него што многи мисле!

0

Власт улаже милијарде евра у бетон и асфалт, а штеди на људима. Резиме владавине Александра Вучића и Српске напредне странке је да имамо десетине километара аутопутева, хиљаде нових квадрата више, али имамо милион становника мање. За кога све то градимо када остајемо без људи? Људи су најважнији. Држава постоји због људи, власт постоји због људи. Колико вреди њива коју нико не оре, колико вреди стан у којем нико не живи, колико вреди школа без ђака, колико вреди болница без лекара? Када из Србије оде макар један лекар, инжењер, пекар, зидар, тог дана треба да прогласимо дан жалости, јер немамо друге који ће их заменити - рекла је у интервјуу за Директно.рс потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић.

Како после девет година власти Српске напредне странке ви данас видите Србију?

– Србија је богата земља сиромашних људи. Србија је земља која има и материјалне и људске потенцијале, али има власт која није у стању да реши ниједан једини проблем. Имамо вредне образоване, стручне људе који су стављени у други план, а на површину су испливали најгори. Погледајте само Скупштину, Вучић је у парламент поставио најгоре што Српска напредна странка има. Са најгорима се не могу постизати добри резултати и са њима се не могу решавати проблеми. И власт је свесна своје неспособности, али што је још важније, власт зна да су и грађани свесни њене неспособности. Отуда панична потреба да се свакодневним медијским манипулацијама прикрије та неспособност да се реши иједан једини проблем. Садашња ситуација са пандемијом најбољи је показатељ. Србија има сјајне лекаре, изузетне медицинске сестре и сво особље у здравству, али има нестручне људе који нису у стању да организују систем, приде и калкуланте, профитере чак и на туђој болести и смрти. Цену неспособности до сада смо плаћали нашим новцем, сада плаћамо нашим здрављем и животима.

Власт се хвали својим привредним успесима и каже да су ваше оптужбе злонамерне. Да ли им заиста завидите?

– Власт улаже милијарде евра у бетон и асфалт, а штеди на људима. Резиме владавине Александра Вучића и Српске напредне странке је да имамо десетине километара аутопутева, хиљаде нових квадрата више, али имамо милион становника мање. За кога све то градимо када остајемо без људи? Људи су најважнији. Држава постоји због људи, власт постоји због људи. Колико вреди њива коју нико не оре, колико вреди стан у којем нико не живи, колико вреди школа без ђака, колико вреди болница без лекара? Када из Србије оде макар један лекар, инжењер, пекар, зидар, тог дана треба да прогласимо дан жалости, јер немамо друге који ће их заменити. Највећи национални интерес Србије је да нас има, а не да будемо народ који нестаје. Власт даје десетине милиона евра народних пара страним инвеститорима да отворе фабрике, да би у њима тај исти народ радио за 300 евра. Ако већ дају новац, зашто не услове те инвеститоре да наше људе плате пристојно, да од тих плата ти наши људи могу да живе? Зар је то толико тешко? Хвале се како сопствени народ рентирају као робље.

Пробајте да се изместите из улоге опозиционара и да се ставите у улогу саветника председника Републике, шта бисте му саветовали да уради?

– Свака власт је пролазна, а Србија је вечна. Девет година дајем предлоге и савете како да ова земља буде боља, како да људи у њој живе срећније. Девет година сам била опозиција власти, али никада нисам и нити ћу бити опозиција Србији. Уместо да послуша било који од тих савета, Вучић се определио да гради механизам потпуне контроле свега и свакога и сада му се тај механизам обија о главу. Вучић више не може да уради ништа! Створио је паралелне центре моћи, један који предводи Звонко Веселиновић, а други Вучићев кум Никола Петровић. Они се данас јавно хвале да су господари Србије и извргавају руглу и самог Вучића. Оно што Никола Петровић говори о браћи Вучић, ниједан Вучићев политички противник никада није изговорио. Вучић се понашао не као председник Србије, већ као стечајни управник Србије, и створио је двоглаву аждају која ће појести и њега. То је најмањи проблем. Проблем је што ће појести Србију.

Све време говорите и обавештавате јавност о криминалу, корупцији и незаконитим радњама људи на власти и људи блиских њима. Стиче се утисак да уживате у томе?

– Радим посао који би требало да ради полиција, тужилаштво, судови, медији. И искрено да вам кажем, сваки пут ми је мука када говорим о неким опскурним ликовима који су отели милионе од овог народа, док тај исти народ купује пелене на комад, лекове на таблу, хлеб и млеко поново на црту. Живим за дан када ће уместо мене овим пословима да се баве они које плаћамо да то раде. Када ћемо ослободити Србију од њених тамничара.

Да ли су, као што сте рекли, неспособност, нестручност, корупција и криминал ствари које највише замерате овој власти?

– Не. Највише јој замерам што је понизила сопствени народ. Наши људи су поштовани где год да оду, само се у сопственој земљи понижавају и вређају до крајњих граница. Свакога дана убија се дух овог народа, убија се индивидуалност и креативност, људи се безочно лажу, уцењују и притискају. Простаклук, примитивизам, бахатост промовишу се као вредности, а пристојност, честитост, знање као мане и недостаци. То је оно што нећу и не могу да опростим овој власти.

Шта се за то време дешава у опозицији?

– За мене је у овом тренутку мање важно шта се дешава на опозиционом спектру, а много важније оно што се дешава у народу. А у народу је видљива промена расположења. Људи су после девет година, упркос мраку прогледали. Све више људи је прочитало Вучића, као што прваци прочитају буквар. Све више људи схвата инверзију Вучићевих речи и дела. Све више људи види да када он говори да брани српске интересе, да је неки интерес бацио под ноге. Све више људи схвата да када говори да се бори за интересе народа, да је неко од братије потајно отео милионе од истог тог народа и ставио у џеп. Када Вучић говори о цркви и слика се са високим црквеним великодостојницима, већини људи је јасно да пред собом имају човека који свакога дана прекрши 8 од 10 Божијих заповести. Од туда и његова невероватна потреба за свакодневним готово целодневним присуством на медијима са националном фреквенцијом и жеља да се поново тим људима навуче повез на очи. Ова власт, свима је то јасно, на силазној путањи опстаје на инерцији која услед бројних удара постаје све слабија и њен крај је ближи него што многи то мисле.

Све више људи схвата инверзију Вучићевих речи и дела

Изнели сте вашу анализу стања у народу, а питали смо вас о стању у опозицији и шта је то што опозиција ради?

– Могу говорити у име Странке слободе и правде чија сам потпредседница. Ми се увелико припремамо за „Дан после“, за дан када ће ова власт бити срушена на изборима. Истовремено са партнерима припремамо платформу за дијалог са Европским парламентом о постизању услова за фер и демократске изборе. Суштина је ослобађање Радио телевизије Србије и формирање Министарства за спровођење избора. И одмах да се разумемо, не тражимо ми ништа за нас, ми тражимо за грађане. Тражимо да грађани имају могућност да чују ставове релевантних политичких странака и да на основу тачних информација сами донесу суд и сами одлуче за кога ће гласати. И тражимо да ти људи могу слободно да гласају без притиска, без уцена, без условљавања, без претњи. Трагично је што ми за грађане Србије тражимо оно што имају сви грађани у Европи, сем грађана Србије и Белорусије.

Како коментаришете изјаву Александра Шапића да је срамота да се странци мешају у изборни процес у Србији? Да ли њега сматрате опозицијом?

– Сложила бих се са тим да је то срамота, али је то срамота његова и његовог партнера Александра Вучића. Они у садејству настоје да од Србије направе Северну Кореју. Сам Шапић се годинама трудио да постане привезак власти и на његову срећу то му је успело. Вучић је изашао из Шешељевог шињела, променио је нитне и представља се као нов. Од Шешеља је позајмио тај исти шињел, однео га на хемијско чишћење и сада у њега убацио Шапића. У политичком смислу њих двојица се нимало не разликују.

Да ли сте оптимиста?

– Да. Верујем у своје сараднике, партнере, у себе, али изнад свега верујем у грађане Србије. Све има свој почетак и свој крај, па и ова власт. Једино што су успели јесте да овом народу продају рог за свећу, али је та превара дефинитивно откривена. Сигурна сам да ћемо се изборити за нормале изборне услове, а на тим и таквим изборима овај режим нема шта да тражи. Ти избори неће значити само крај овог режима, већ почетак нормалности у Србији. Нормалност је оно што је Србији изнад свега потребно.