Прочитај ми чланак"Нећу стати докле год не срушимо ову клику. Докле год се у затвору не нађу и не лустрирају кривци за све штетне одлуке, уговоре, пљачку нашег новца, продају наше земље, шиканирање људи од беса моћи, унакажавања генерација и генерација младих, контаминације друштва, културе, срозавања образовања на ниво бувље пијаце", рекла је интервју за Нова.рс, бивша народна посланица и потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић.
Према њеним речима, Српска напредна странка је победу на претходним изборима однела захваљујући десетинама хиљада уцењених Рома, уместо којих је, истиче она, гласало једно те исто лице. Она је истакла да међународна заједница у Вучићу види саговорника само због тога што још увек обавља функцију председника Србије, те да им он “трчи под скуте више него ико други”.
Недавно вам је истекао мандат Скупштини Србије. Имајући у виду да сте више од годину дана бојкотвали њен рад, имате ли осећај да сте пропустили да учините више као народна посланица?
Урадила сам највише што сам могла. Угрозила сам живот своје породице и свој највише што сам могла. Присилно сам се преселила из мог родног града, по препоруци функционера МУП-а за време мандата, због претњи смрћу које су трајале месецима. Не знам шта више од тога може да уради један посланик. Једино је остало да ми узму и живот.
Поред скупштинског рада, ви и ваша странака сте бојктовали и јунске парламентарне изборе. Која је сврха бојкота након свега?
Након чега? Након доказа да смо били у праву када смо одбили да учествујемо у крађи (избора) да бисмо доказали да је неко лопов? Након ситуације да први пут немате ниједног европског и светског, а ни суседног државника који је честитао Вучићу као председнику странке и носиоцу листе која је на тим лажним изборима остварила “историјску победу”. И то захваљујући Ромима. Захваљујући десетинама хиљада уцењених Рома, уместо којих је јавно гласало једно те исто лице.
Ово ћутање дела међународне заједнице јасно је довело у питање и легалитет и легитимитет такозваних избора. Други део је то и рекао јасно и гласно, написао, већ предузео више корака и иницирао блокаду сарадње са влашћу у Србији докле год се не испуне бар минимални демократски услови – ослобађање медија од окова режима, у првом реду јавног сервиса РТС-а, до слободних, поштених и фер предизборних услова. У сваком том смислу, бојкот је испунио своје циљеве: излазност је била најмања у последњих 30 година, чак ни РИК то није могао да прекрсти и препегла у потпуности, а добили смо и јасну слику ко је на сарадничкој вези, а ко на платном списку СНС, ко није могао да скупи потписе за листу и добио мање гласова него потписа. Бојкот је недвосмислено очистио политички асфалт у Србији.
Ипак, делује да је очистио и опозицију из јавног политичког живота. У том смислу, како је бојкот испунио циљ, ако је опозицији, уместо скупштинског хола, одакле је могла колико толико да допре до јавности, остао само плато испред парламента?
Парламент јесте најважнија институција, али је под овим режимом претворен у све супротно од тога. Јесте и једно од кључних места одакле се допире до грађана, али није једино. Као што је телевизијски пренос заседања секундарна ствар, посланици нису тамо или не би требало да буду тамо да би их неко гледао у преносу и онда правио ријалити од Скупштине, већ да би доносили одлуке, прописе од животног значаја за грађане. Као и да контролишу рад Владе, да министри посланицима полажу рачун, уместо да је обрнуто као до сада када су министри пропитивали и вређали посланике. Но, да прецизирам, парламент није једино место за обраћање грађанима и свакако да је теже ван њега, али ако је цена тога саучесништво у брлогу у који је Вучићева хушкачка већина претворила парламент – онда не, ићи ћемо тежим путем, јер нећемо пристајати на саучесништво у парламентарном и политичком блату. Ево их сада демаскиране, огољене, саме, па нека цео свет види какво је ово оболело и опасно стање.
Стиче се утисак да део грађана не посматра бојкот на тај начин, већ као кампању због које сада у парламенту нема опозиције?
Кључно и важно је да је већина Србије све ово разумела, увидела и показала кроз успели бојкот. Сада настављамо даље свим могућим притисцима како бисмо дошли до ванредних избора у регуларним условима. И нема ту никаквих тајни. Да, хоћу да рушим власт, и да, вршићу све могуће притиске на све, и на РТС, и на тужилаштво, и на полицију, да би радили по закону, ништа више од тога, не притисак да раде како им ја кажем, него притисак да само раде по закону. Јер ми све време то и тражимо, примену закона и Устава.
Међутим, идеја да се оспори легитимитет Вучићу није у потпуности успела, имајући у виду да га страни партнери и даље посматрају као јединог саговорника из Србије. Како коментаришете ту чињеницу?
Не слажем се са вама. Он је још увек председник Србије и у том својству је саговорник другим државницима. Волела бих да је другачије, али будимо реални, они ће с њим разговарати само због функције коју тренутно обавља. Истовремено, његови саговорници разговарају и са нама из опозиције, само што то мало ко може да чује. А и када чује, конотира се са – ево причају са странцима, поред Вучићевог – неће мени странци одређивати. А он им више трчи под скуте него ико други, као подвојена личност – у Србији се мршти на њих, а пред њима седи погрбљен приљубљених колена као неки дечкић ухваћен у лажи или крађи.
Из редова опозиције можемо чути да се припрема за предстојећи изборе у престоници, као и за трку за председника државе. Верујете ли да можете да победите Вучића и шта ће у организацији тих избора бити другачије у односу на ове који су за нама и које сте бојктовали?
Наравно да верујем да ћемо победити диктатора. И да, нећу стати докле год не срушимо ову клику, докле год се у затвору не нађу и не лустрирају кривци за све штетне одлуке, уговоре, пљачку нашег новца, продају наше земље, руде, воде, па и ваздуха, шиканирање људи од беса моћи, унакажавања генерација и генерација младих, контаминације друштва, културе, срозавања образовања на ниво пијаце и то бувље. И они не само да ће одговарати, него се морају онемогућити да се икада више уопште кандидују. То је кључно у лустрацији, од јавних функционера до уредника медија и правосудних функција – онемогућити их да се икада више кандидују, буду бирани и поново доносе одлуке у наше име. То је тај механизам који руши ону грозну поштапалицу “процениће грађани на изборима да ли смо добро радили или не”, која је до сад значила “не можете ми ништа, јер ћу на изборима опет у мандат, имунитет и власт”. Наравно, снага победе је у снази људи, грађана. Ни најпаметнији и најспособнији на свету не може ништа без грађана. Не купљених за две црвене, већ из желуца и до последњег нерва одлучних да у тај преокрет коначно кренемо великим корацима.
А како мислите да допрете до грађана?
Знате, ја верујем у људе, верујем и у оне који нас критикују, који су нестрпљиви, иако и сама спадам у те, верујем и у оне који прозивају на друштвеним мрежама, иако није увек пријатно, али ја сам увек спремна да сваког погледам у очи и именом и презименом као и до сада говорим о много озбиљним, па и опасним темама, и нема друге ако знамо циљ. А волела бих да свако ко се крије иза лажних имена и има мишљење о свему, нарочито критичко, дође да се упознамо, јер знам да ни ја њему, нити он мени, не може бити већи непријатељ од ове ненародне криминалне власти партије и братије. Срушићемо је само удружени, а онда нека свако кандидује свој програм и планове на слободним изборима и чији победи, морамо поштовати.
“Вучићев трговац оружјем ми нуди новац да заћутим”
Више пута сте указивали на различите афере власти, јесте ли имали проблеме због тога?
И те како. С тим што је за мене већи проблем ко ће вас продати. Та криминална врхушка заштићена партијом, братијом и приватизованим системом, опонаша класичну мафију. Један СНС функционер пошаље посредника да ми понуди “главу” неког другог функционера СНС, а да заузврат првог више не прозивам, тако они виде своје и наше животе – као трговину. А кад је мој одговор ригидно не, уз јасно да тек сада нећу да заћутим, онда ме прво мрцваре бесмисленим тужбама по судовима, које им наравно падају, па шаљу шаптаче како и куда смем или не смем да се крећем и слично. И то само зато што сам им угрозила финансијске и друге руте својим објавама. Не дотиче њих ни политика, ни идеологија, ни будућност Србије, ни за нашу децу бајке. Њих интересује само новац, наш наравно, та њихова љубав према туђем новцу је непресушна. И кад их ту пореметите, нарочито извучете у јавност оне који дебело плаћају управо да не изађу у јавност, онда прелазе у црвено. Исто је и са омиљеним Вучићевим трговцем оружја Слободаном Тешићем, који је ево баш ових дана покушао преко посредника да понуди новац да ја заћутим, након мојих интензивних објава и података о томе како је он кључни приватни извозник оружја, па тако и за Јерменију од 2017. кад су у својој алавости он и Вучић почели да извозе тамо оружје, а којим је, испоставило се, извршен смртоносни напад на Азербејџан пре месец дана.
И сада данима сведочимо мукама Вучићевим и клике да лажима и пропагандом то заташкају, да прикрију да су управо они ти који су 2017. започели извоз оружја у Јерменију. Да су Вулин, Гашић, Стефановић и Љајић обезбедили чак 18 сагласности и дозвола за две Тешићеве фирме “Вецтура транс” и “Партизан тецх”, од укупно 19. То је тема. Све остало је лоша представа.
Већ сте рекли да вам је живот био угрожен. Да ли сте уплашили за своју безбедност?
Плашила сам се за своју децу највише. Као што видите, суочавање са страхом је најбољи начин да га победите. Најгори је био период 2017-2018, кад је младе шовинисте, радикале и Вучићеве хонорарне патриоте типа Мише Вацића, обучавао у Београду британски фашиста Џим Доусон, коме је у то време био забрањен улаз у неке суседне државе. Штавише, Доусон је био гост Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића у Палати Србија, кад је постало јасно да се све одвија у спрези са партијом и братијом. Након тога су били и ухапшени неки од тих шовиниста кад су ми јавно претили смрћу.
Дакле, били сте свесни опасности која вам прети?
Овај период је био некако више персоналан, усмерен искључиво на мене. Али, са отварањем афера о Вучићевом трговцу оружјем Слободану Тешићу, о сумњивим пословима са међународно означеним терористом Мухамедом Дахланом и његовом кључном улогом у продаји наше најплодније земље Арапима, ПКБ-а, штетног уговора Ер Србије и опет арапског Етихада, који је потписан потпуно приватно у личној кући Александра Вучића у Јајинцима, а потоње представљање јавности је била само представа, о српско-арапским пословима за “Београд на води”, после питања о улози Адхама Мадалале, најближег Дахлановог сарадника у Београду и услужности БИА. Па, кад сам открила и документом доказала да је оружје у Украјину испословао у Крушику члан Главног одбора СНС Милорад Мићо Пушица, као и када сам документовала да су САД уручиле писмо упозорења министру спољних послова Ивици Дачићу због већ помињаног Слободана Тешића, који је на црној листи САД означен због свог коруптивног пословања као безбедносни ризик за цео свет. Постало је јасно да кључна мета постају моји извори које покушавају да открију. Али добро, ова игра мачке и миша није лоша и за откривање њихових слабих тачака, а не бисте веровали колико их је, и то ме баш радује и охрабрује. И ово сада добро нека чују – њихове методе покушаја поткупљивања и угрожавања безбедности неће проћи. Овај народ је вековима такве власти слао на сметлиште историје. Исто ће проћи и ова злочиначка власт, која највећи егзодус спроводи према сопственом народу, терајући га одавде плански и плаћено.
Формирањем Удружене српске опозиције престаје да постоји Савез за Србију. Колико ће ова групација бити другачија у односу на претходну и да ли иступање Двери слаби овај опозициони корпус?
Не постоји претходна, осим ако не мислите на Савез за Србију са придруженим организацијама у заједничком фронту за бојкот недавних лажних избора. Из тог угла, ово је проширење и формализовање тог бојкот фронта у један заједнички корпус, с тим да ће свака организација бити аутономнија у свом раду у односу на начин рада у СзС, где су се све одлуке доносиле искључиво консензусом, што га је колико гласнијим с једне стране, понекад чинило тромијим с друге. Суштински, оно што је могло боље или другачије у СзС, примениће се сада. Грешке ће се исправљати, пропусти предупредити, а истовремено свако на свој најбољи могући начин деловати у складу са тачкама окупљања до циља – слободни медији(РТС) и слободни избори у првом реду.
А какво је ваше мишљење о Бошку Обрадовићу, јесте ли имали несугласица док сте били у Савезу за Србију?
Није никаква тајна да се Бошко и ја не слажемо око много чега, али смо почели да разговарамо и у тим приликама се добро разумели око кључних ствари о којима имамо исти став – поштовање нашег Устава и закона, правна држава, слобода медија и избора, подела власти. Дакле да тужилац тужи и судија суди, а не један човек да буде и тужилац и судија и полиграфиста и селектор и епидемиолог и све остало. Деловало је као довољно за сарадњу у борби за слободне изборе и смену режима. Шта је навело Бошка да одступи, питање је њега, верујем покушај да врати то неко своје старо тврдо крило.
Критичари опозиције често истичу да немате конкретне планове и идеје, те да је ваш једини програм константно критиковање Вучића. Шта бисте ви издвојили из вашег програма?
Не могу да се сложим с вама. Опозиција увек нуди решења буквално на сва питања, али не може да допре до грађана. Људи то не могу да чују од свакодневне сатанизације по свим Вучићевим медијима. Увек након критике понудим решење. Ако имамо злоупотребу државних ресурса и језиво корумпиран систем, ја објасним о чему се ради, али и моментално напишем закон о борби против корупције јавних функционера по угледу на прописе по којима је радила чувена румунска антикорупцијска тужитељка Лаура Кодруца Кевеши. Али, морате то онда и ви прочитати, а не само добацивати нема, нема. При том, рецимо баш тај мој закон предвиђа јединствено решење успостављања тужилачке полиције, као јединог начина да полиција заправо одговара тужиоцу, а не министру полиције као политичкој синекури, па увек прво запне у недостатку доказа. Или сакупим све доказе о афери Крушик и однесем их на ноге републичкој јавној тужитељки Загорки Доловац, сматрајући да моментално треба да поступи по службеној тужности и покрене истражне радње, али то се не догоди. Онда пријавим њен нестанак Интерполу, јер те жене нити има на радном месту, нити видимо да ради од куће.О проблему лечења нарочито деце у иностранству да не говорим. Ја сам још 2016. године, кад то скоро никоме није била тема, поднела Скупштини измену Закона о играма на срећу, по коме би се сви приходи државе од кладионица, коцкарница, лутрије, покер-апарата, лото-а, преусмерили на лечење обољења која се не могу успешно лечити у Србији и то увећана 5 пута, јер се до сада издвајало само 5 одсто. Наравно ревизија штетних уговора, нарочито приватизација и нарочито са Кинезима, свакако лустрација, право отварање досијеа и из наших дана, демонтирање ових већ 80 година контаминираних безбедносних, обавештајних и контраобавештајних служби још од ОЗНА. И образовање, образовање, образовање. То је једина дугорочна, најважнија и најисплативија инвестиција у будућност, уз обавезно средњошколско образовање и буџетску помоћ социјално угроженим породицама за школовање деце. Јер то је, понављам, инвестиција, а не трошак, како се сада гледа на образовање. Као и културу.
Критиковали сте режим кад је реч о Телекому. Да ли мислите да треба да остане у државном власништву и поред свих губитака и терета који ова компаније вуче већ годинама уназад?
Наравно да треба да остане у државном власништву, али не партијском и братијском, него одговорном и у интересу свих грађана Србије. Да не буде дилеме, ја са за Телеком. Резолутно одбијам сваку инсинуацију да постављањем питања наносим икакву штету Телекому. Управо супротно, Телеком је највећа СНС каса, претежни део руководства су функционери СНС, стога му штету може нанети само то партијско и буразерко управљање, а не ми који се боримо да га из тих канџи извучемо.
А које је онда ваше решење за Телеком?
Најпре да се формира независна комисија која би спровела надзор над пословањем Телекома, као и да се јавно представи извештај државног ревизора о раду Телекома. Ту ћемо добити одговоре на питања ко је тачно одговоран за то што је штетним управљањем за грађане, а користним само за рејтинг партије и братије – појео сву вредност Телекома и мораће да одговара. Мораће се и раскинути штетни уговори са разним коперникусима, куририма, омиљеним Вучићевих певачем и водитељком и њиховим новим породичним бизнисом са телевизијама. Још нисам добила одговор Телекома којим телевизијама, таблоидима, медијима, правним лицима је само у 2019. платио 239 милиона наших пара за “производњу и дистрибуцију медијских садржаја”. Коме и за шта тачно? Нестрпљиво очекујем тај одговор. Није ваљда да се управа Телекома плаши или стиди да каже коме је давала наш новац.
“СПЦ да попише своју имовину на Косову”
Једна од горућих тема је и Косово. Аналитичари оцењују да опозиција чека да Вучић реши овај проблем. Има ли истине у томе?
Нема. Али нема ни дилеме да је Вучић варалица који је водио са 5:0, а сада покушава да за оно што је обећао окриви друге. Сви смо таоци његових обећања, од “Не дам Газиводе” до свакодневних других, али сада под пуном влашћу нема више алиби да лаже бар међународну заједницу. Као што нема дилеме да су Косово и Метохија саставни део Републике Србије. Резолуција 1244 је неприкосновени акт. Ако се мења статус КиМ, то се не може догодити без промене Резолуције 1244 у Савету безбедности Уједињених нација, а не у винском подруму Александра Вучића. Може неко покушати и присилно да промени Устав Србије, може неко пробати и да силује право и правду, али питање КиМ легитимно и међународно може да се реши или кроз Референдум или кроз Скупштину УН и неком новом резолуцијом.
Какво решење ви предлажете?
Сматрам да најпре СПЦ треба јавно да објави списак имовине на КиМ, јер је то приватна својина и она обухвата огроман проценат територије Косова и Метохије. Треба направити пресек и пописа имовине Срба и Републике Србије. Затим јавно објавити број погинулих за време сукоба на КиМ и број погинулих и несталих после доласка КФОР-а. Пред УН покренути питање обнове цркава и манастира након погрома 2004. Затим, послати јасну и недвосмислену подршку Србима на КиМ, али не такву да вас се плаше више него Албанаца, не тако да завршите са мецима у леђима усред бела дана као Оливер Ивановић, док се Вучићеви функционери и криминалци друже по јахтама са “албанским непријатељима”, а седе у свакој Влади у Приштини до сад. Укратко, морамо најпре направити пресек стања, а затим да кренемо у конкретне политичке и дипломатске активности.
