Прочитај ми чланак

„МАКЕДОНСКИ СЦЕНАРИО“ у Србији?

0

Премијер Србије Александар Вучић на једном предизборном скупу изјавио је, претећим тоном, да "Србија неће бити Македонија", то јест, да неће дозволити "македонски сценарио". Занимљиво је анализирати шта би уопште требало да значи поређење Србије са јужним комшијама.

Добро је кад смо ми са Албанцима, али ви…

После много одлагања, у Македонији су одржани парламентарни избори. Владајућа партија ВМРО-ДПМНЕ, на челу са премијером Николом Груевским и председником Ђорђем Ивановим неће да преда власт иако је изгубила на изборима. Тачније, појавила се постизборна коалиција која има већину у парламенту.

Основни проблем је што би нови премијер требало да буде Зоран Заев из станке СДСМ који је добио подршку албанских партија прихватајући њихове услове, од којих је најважнији равноправност македонског и албанског језика (иначе, Албанаца у Македонији има нешто преко 25%).

ВМРО-ДПМНЕ је на власти 11 година, уз подршку тих истих албанских партија, које наводе да су се у иницијалним преговорима о коалиционој влади сложили око овог истог закона, али да ВМРО-ДПМНЕ сада протестује и изазива проблем јер не жели да ДУИ (највећа албанска партија) формира коалициону владу са СДСМ.

Македонци – потомци Александра Великог?

Иначе, ВМРО-ДПМНЕ је започео такозвану „антиквизацију“ македонске нације. Лансирали су пројекат „Скопље 2014“, градећи велики број споменика који славе „античку историју“ Македоније, од којих је најважнији статуа Александра Великог. Овај пројекат, који је изазвао контроверзе у Македонији, у остатку света изазвао је првенствено подсмех. Скопље је упоређивано са Дизнилендом, а ВМРО-ДПМНЕ и ДУИ названи су „корупцијском тендер коалицијом“.

Међутим, Албанцима то није сметало, јер су и они добили велики број споменика, од којих се нарочито истиче онај подигнут Скендербегу. Како би онда, према речима премијера Груевског, долазак на власт опозиционог кандидата Зорана Заева угрозио виталне интересе Македоније и представљао издају њених националних интереса?

Вучића воле лидери, али амбасадори…

Ту долазимо до занимљивих паралела са ситуацијом у Србији. Као што Груевски македонску опозицију оптужује да је коалициони споразум направила под утицајем страних сила, у иностранству, тј. Албанији, тако исто Вучић српску опозицију оптужује да се налази под иностраним утицајем, односно, под патронатом појединих амбасадора.

Такође, Вучић опозицију назива издајничком и опомиње да би његов пораз на изборима угрозио националне интересе и независност Србије. У ту сврху он не преза од све јачих репресалија.

Ускраћивање јавних бележника опозиционим председничким кандидатима у Београду, отказивање доделе награде најчитанијем писцу јер је подржао опозиционог кандидата, забрана концерта певача у Смедереву, онемогућавање предизборног скупа у Крупњу, само су неке од насилничких акција које је Српска напредна странка извела.

То наводи на закључак да је Вучић, спомињући „македонски сценарио“, у ствари мислио на оно што је његова најгора ноћна мора, а то је – губитак власти коју је тако чврсто приграбио.