Младен Иванић, лидер Партије демократског прогреса, велико је изненађење избора за српског члана Председништва БиХ. На тим изборима он је, према досад пребројаним гласовима, освојио 285.105 гласова или 1.939 гласова више од премијерке Републике Српске Жељке Цвијановић.

Током предизборне кампање у БиХ коментатори су значај и надлежност Председништва БиХ углавном описивали као симболички. Међутим, када су избори завршени, са највећим интересовањем је праћен баш тај део резултата општих избора?

– Јесте на први поглед симболичан, поготово кад се узме у обзир само унутрашња политика, у области унутрашње политике Председништво нема много. Али, значај Председништва је велики јер је главна област којом се оно бави међународна политика, а ја мислим да је за Републику Српску то сад једна од најважнијих ствари, као и за БиХ у целини јер питање приближавања Европској унији након свих ових позитивних токова у региону постаје приоритетно и изузетно важно.

Е сад, Председништво у тој области има јако пуно надлежности, тако да тај део јесте битан. У унутрашњој политици надлежности су врло мале и своде се само на управљање војском.

Најнеизвесније у Републици Српској

Да ли би могло да дође до компликација у формирању власти, нарочито на нивоу Федерације?

– Заиста не очекујем тако нешто.
Треба обезбедити стабилну већину.
Најнеизвеснија је ипак ситуација у РС, јер је блок власти и блок опозиције ту негде.
Има одређених неизвесности и различитих могућности.
Што се тиче саме Федерације, ја то не очекујем, основ будуће власти ће чинити СДА и ХДЗ и наравно они ће изабрати још једног партнера. И ту се ствари завршавају.

Значи, овим међународним надлежностима се може објаснити оволики интерес за резултате избора за Председништво?

– Сем међународне улоге Председништва, има и неко неписано правило да су чланови Председништва кључне политичке личност на нивоу БиХ, да су то људи који представљају народе у БиХ.

Одређену тежину наравно даје и чињеница што је и Човић неспорно кључни човек Хрвата и Изетбеговић неспорно кључни човек Бошњака, а онда и чињеница да сам ја добио изузетно велики број гласова, рекао бих два пута више од господина Изетбеговића на мањем бирачком телу, а чак три пута више од господина Човића показује да сам и ја на неки начин виђен као један од битних људи из реда српског народа. Зато ће се преко тог Председништва чак и мимо стварних уставних надлежности преламати дугорочне политичке концепције у БиХ.

Господин Жељко Комшић тврди да је Председништво БиХ било једина институција која је у тој држави добро функционисала. Па, шта ћете ви радити другачије него господин Небојша Радмановић, досадашњи српски члан Председништва?

– Прво, бићу много, много, много активнији на међународном плану него што је био он. Мислим да је он превише боравио у Сарајеву, а није излазио пуно на међународну сцену, ја заиста имам намеру то да радим, јер, поновићу још једном, мислим да је доминантни интерес Републике Српске у овом тренутку да промени и она свој имиџ, али и имиџ БиХ у целини.

Друго, ја мислим да треба увести једно правило, а то је да разликама не трујемо јавност, да не радимо као што је претходни сазив радио, они су свесно ишли у јавност с великим разликама желећи тиме да купе политичку подршку свог тела, а ја мислим да треба и обрнуто – у јавност ићи само са стварима око којих се слажемо, а то је другачији имиџ БиХ и максималне активности на промоцији инвестиција, могућег економског развоја, а разлике којих има и којих ће бити оставити по страни и о њима разговарати иза затворених врата.

У Србији је јуче био у посети руски председник Владимир Путин, што је изазвало велике реакције и коментаре. У БиХ и региону се сматра да Република Српска и њен председник Милорад Додик доста игра на руску карту. Хоћете ли ви ту нешто мењати?

– Мени не сметају добри односи са Русијом, чак напротив, ја мислим да је то генерално наш интерес. Велико је тржиште у питању, али искрено сматрам да европски пут БиХ треба наставити. Према томе, ја то једно и друго не супротстављам. Босна и Херцеговина није кандидат, према томе нас не обавезује вођење те чвршће међународне политике према Русији, тако да ми можемо са пуно више слободе водити коректну политику са Русијом, а истовремено правити озбиљне економске реформе и приближавати се ЕУ.

У Народну скупштину Републике Српске без сумње је ушла и коалиција бошњачко-хрватских странака „Домовина“, која истиче да јој је главни циљ да „деблокира пут БиХ у НАТО и ЕУ“. Шта ви кажете на НАТО?

– Ја мислим да питање НАТО уопште није у овом тренутку актуелно. Ја сам више пута рекао да укључивање БиХ и НАТО зависи од чињенице да ли су све земље у региону у НАТО или не. Србија није и није реално очекивати да било који српски политичар сада гласа за улазак БиХ у НАТО јер би то практично значило да теоријски постоји могућност да војници из Републике Српске учествују у војним операцијама против Србије.

Ниједан нормалан човек то не може очекивати и зато ја мислим да ту тему треба оставити по страни, а БиХ може ући у НАТО практично кад и Србија буде у НАТО. Некоме се такав став може свиђати или не, али он је врло реалан. Уз то, ја мислим да наше чланство у НАТО још није ни близу јер војска, реформе ни близу нису урађене, тако да је то тема која вероватно неће бити на столу за мандата овог сазива Председништва, већ тек тамо негде за седам-осам година.

Све се изјаве у ово пред и постизборно време не морају узимати баш сасвим за озбиљно, али господин Милорад Додик је изразио извесне сумње у вези са вашим будућим ангажманом у Председништву и додао „ми смо ту да то спречимо“. Са њим ћете морати да сарађујете, како видите ту сарадњу?

– Ако он буде победник, ја ћу уважавати уставни систем и и те како ћу сарађивати с председником. Наравно ја нећу у томе бити проблем као што ја њега нисам оцрњивао нити му давао било какве епитете, а могао сам. Међутим, ту би и он морао уважавати Устав и надлежности. Ако буде показивао респект, ми можемо имати врло коректну сарадњу. Ја сам у Председништво изабран вољом грађана Републике Српске, 95 одсто гласова које сам добио су гласови грађана из реда српског народа и било какво супротстављање вољи српског народа је велика глупост и зато мислим да ће Милорад Додик морати мало да смањи ту своју предизборну реторику ако жели нормалну сарадњу. Ако жели сукобе, то ће зависити од њега, а не од мене. Ја сукобе нећу, али сам и за њих спреман ако се он буде на то одлучио.

СДА, ХДЗ и СНСД сматрају се неспорним победницима избора у БиХ. Да ли победа тих странака чини изгледнијим измене Изборног закона и како видите питање решења незадовољства Хрвата тим изборним правилима?

– Јесу те странке добиле највише гласова, али нисам ја сигуран да су баш сви толико победници, поготово не СНСД, који већ треће изборе рапидно пада до странке која ће имати вероватно мање од тридесет посланика, а то је дуги низ година код њих било незабележено. Јесте, они су добили највише, али много, много мање него раније и ови избори су показали детронизацију и Додика лично, али и рекао бих и СНСД-а. СДС се врло озбиљно приближава по броју посланика СНСД-у, тако да је свашта могуће. Тешко их је прогласити баш правим, истинским победницима.

Највише гласова – да, али ја бих чак рекао да су губитници ових избора, јер су уцењени коалиционим партнерима, па је мали, врло мали простор њихове политичке слободе. Што се тиче позиције Хрвата, она пре свега зависи од представника хрватског народа, од кога коначно треба да чујемо шта хоће. Ако је то трећи ентитет, што се мене тиче ја с тим немам проблем, наравно под условом да то не додирује Републику Српску. Буде ли додиривало РС, бићу против. То је, дакле, питање унутрашњих односа у Федерацији, као што је својевремено била слободна воља Бошњака и Хрвата да се удруже у федерацију. Тако је сада питање њихових односа њихова воља, и ја се у то пуно не бих петљао. Али, био бих против сваке варијанте у којој би се нарушили интереси РС.

(Данас.рс)

Ознаке: БиХ, Младен Иванић, политика вести, Република Српска, српски члан Председништва БиХ