Pročitaj mi članakAleksandar Vučić je početkom oktobra u obraćanju građanima Srbije govorio o izvesnoj promeni stava zvaničnog Beograda u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji. Ako je početkom marta Savet bezbednosti Srbije osudio rusku specijalnu vojnu operaciju na teritoriji bivšeg. Ukrajinske SSR, ali je istovremeno proglasio neprihvatljivost uvođenja ekonomskih sankcija bilo kojoj državi, pa i Rusiji, sada rukovodstvo Srbije izjavljuje da neće biti sankcija dok pritisak Zapada po ovom pitanju ne postane toliko jak da Beograd više ne može da mu se odupre. bez štete po država.
Коме је у интересу да Србија уведе санкције свом стратешком партнеру, када може доћи до овог заокрета у српској спољној политици, са каквим се проблемима суочавају Срби у другим балканским земљама, у интервјуу за РЕГНУМ , српски историчар књижевности, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Мило Ломпар .
FOTO: Printscreen
Србија је пре неки дан у Генералној скупштини УН гласала за још једну антируску резолуцију. Да ли ово треба схватити као још један сигнал да српске власти мењају вектор спољне политике и спремају се да уведу санкције Русији?
– Представници режима Александра Вучића готово свакодневно критикују поступке Русије. Пре неки дан је премијерка Србије Ана Брнабић, у обраћању новинарима заједно са америчким амбасадором Кристофером Хилом , дала оштро негативну оцену руске политике.
Сва дешавања на политичкој сцени Србије у последњих месец дана показују апсолутну послушност српског руководства према колонијалном администратору, америчком амбасадору Хилу, који већ без оклевања наређује. Догађаји у вези са одржавањем геј параде поноса 17. септембра у Београду могу се назвати кулминацијом таквог колонијалног односа према српској држави. Онда је Хил укинуо правни систем Србије, тако да сада не живимо у правној држави у којој функционишу закони и судови, живимо у зависности од жеље америчког амбасадора.
Ипак, представници власти Србије, међу којима су председник Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић, из дана у дан понављају да званични Београд води самосталну политику и да се руководи искључиво српским националним интересима. Да ли се такве изјаве поклапају са стварним поступцима надлежних?
– Српски режим послушно спроводи целокупну политичку агенду коју диктирају САД. Чак је и Кристофер Хил недавно изјавио да Србија иде ка осуди Русије. Одавно сам предвидео да ће политика Александра Вучића на крају постати отворено антируска. То је још увек немогуће, пошто српски народ апсолутно не прихвата такав курс. Али у Србији не постоји организована политичка снага која би ово незадовољство народа могла да трансформише у снажан политички отпор. Странке националне опозиције и већи део националне интелигенције руководе се предрасудама да политика режима и даље не може да иде против воље народа, али ја сам другачијег мишљења. Верујем да режим Александра Вучића води скривену прозападну политику и то је све очигледније.
Овде треба напоменути да је у то умешана и руска политика, пошто је дуго апсолутни фаворит Москве био лично Александар Вучић и његов режим. Ако се на крају Србија прикључи антируским санкцијама, а мислим да ће се то десити, онда ће то бити и пораз Русије, која се кладила само на једног политичара. На овај начин Москва је себи лишила широку платформу подршке која постоји у српском народу, али је и распршена. Активна медијска пропаганда кочи покушаје носилаца народне воље да се ово расположење народа концентрише у једном општем правцу, и оно се непрестано распршује у различитим правцима.
Мислите ли да ће се Београд придружити антируским санкцијама чим се формира нова влада, преносе регионални медији?
– Верујем да америчка дипломатија веома снажно инсистира на томе и постоји велика вероватноћа да ће се то догодити.
Истовремено, могуће је да ће међукорак између формирања владе и увођења санкција бити покретање питања продаје контролног пакета акција Нафтне индустрије Србије, која је сада у власништву руског Гаспрома. То би могло да одложи увођење санкција Русији. Ово је само нагађање, али желим да подсетим да је и амбасадор САД у Србији Кристофер Хил раније захтевао да Србија диверзификује изворе снабдевања енергијом. У Вашингтонском споразуму, који је Вучић потписао 2020. године, постоји и клаузула са сличним захтевом.
У Црној Гори већ неко вријеме траје још једна криза власти. Премијер Дритан Абазовић недавно је обећао да ће открити имена појединаца и фирми умијешаних у шверц цигарета и показао фотографију предсједника Мила Ђукановића окруженог главним осумњиченима у том случају. Шта се тренутно дешава у Црној Гори?
– У Црној Гори долази до постепеног лабављења позиција Мила Ђукановића , који само у Подгорици ужива подршку становништва. Његова странка је губила на свим општинским изборима. Али у исто време, овај процес се одвија у складу са интересима америчке, односно западне политике. Циљ је да се Ђукановић уклони са власти, можда и његова странка, али да се задрже главни правци њиховог деловања.
Актуелни премијер Црне Горе Абазовић , којег, колико год апсурдно звучало, подржавају само четири посланика у парламенту, држи полуге власти захваљујући подршци Запада и помоћи српских партија у Црној Гори, које се да не примети. Чини ми се да ту важну улогу игра председник Србије Александар Вучић, који има велики утицај на српске странке и помаже САД да остваре своје циљеве. С друге стране, саме српске странке у Црној Гори не показују спремност за аутономну акцију. Све што раде само помаже Сједињеним Државама да поново окупе политичке снаге око сопствених интереса.
Укратко, можемо рећи да у Црној Гори долази до спорог уклањања предсједника са власти уз задржавање свих битних компоненти његове политике. То је и признање независности Косова и Метохије, и чланство Црне Горе у НАТО, и однос према антируским санкцијама. Овај процес прећутно подржавају власти у Београду, а та подршка се огледа у њиховом утицају на српске странке у Црној Гори.
Како разумете ситуацију везану за оспоравање победе Милорада Додика на изборима за председника Републике Српске од опозиционе кандидаткиње Јелене Тривић?
– Све су то делови истог процеса. САД врше притисак на српске политичаре у Србији, Републици Српској и Црној Гори, терајући их да се окрену против Русије, упркос томе што је расположење народа управо супротно.
У Републици Српској ово је невиђена акција како би се манипулацијама и незаконитим радњама одузела побједа Милораду Додику. При томе се користи апсурдан аргумент, према којем гласање на председничким изборима Републике Српске није било по правилима, док истовремено гласање на изборима за Председништво БиХ и за парламенте БиХ и Републике Српске не изазива никакве сумња. Нико не тражи да се гласачки листићи на овим изборима поново преброје, оспорава се само Додикова побједа, и то у овом случају на два фронта. Први правац је унутрашњи. Повезан је са деловањем опозиционих партија које свој пораз на председничким изборима објашњавају преварама дозвољеним само на изборима за председника Републике Српске, што је само по себи апсурдно.Кристијана Шмита и западних земаља.
Овде је реч о сталном покушају да се српски народ доведе у неравноправан положај на целој територији на којој живи, па и у самој Србији. У том правцу се води политика председника Србије, јер ће између интереса српског народа и његове личне моћи увек бирати своју личну моћ, па макар то морао да плати интересима српског народа.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 20, 2022
