Pročitaj mi članakBorko Stefanović, predsednik skupštinskog Odbora za spoljne poslove, podneo je Odboru Predlog rezolucije o usaglašavanju spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU u vidu restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji.
Како је између осталог наведено у образложењу, војни напад Русије на суверену и међународну признату државу Украјину, као и једнострани покушај Руске Федерације да отцепи источне делове Украјине, довели су готово једнодушне осуде готово целог света, а нарочито Европске уније.
Фото: Н.С.
Стефановић подсећа да је Србија кандидат за чланство у ЕУ и да је „наша обавеза да ускладимо спољну политику са унијом“, а нарочито према рестриктивним мерама према Руској Федерацији и њеном руководству.
Текст Предлога резолуције преносимо у целости:
„Полазећи од привржености Републике Србије очувању и пуној примени међународног права, свих важећих резолуција Савета безбедности Уједињених нација, као и свих других међународних докумената ОЕБС, Савета Европе и других међународних организација који обезбеђују међународни јавни поредак и поштовање територијалног интегритета држава чланица УН,
Приџавајући се слова и духа Устава Републике Србије и свих усвојених скупштинских резолуција о Косову и Метохији, као делу Републике Србије,
Подсећајући да је Република Србија осудила агресију Руске Федерације на суверену и међународно признату државу Украјину, као и да је наша држава исказала пуну подршку територијалном интегритету Украјине, уз осуду покушаја једностраног одузимања територије Украјине од стране Руске Федерације,
Узимајући у обзир да је Руска Федерација једнострано и насилно, војном силом и агресијом, напала међународно признату и суверену државу Украјину 24. фебруара 2022. године, као и да је тај чин осудила огромна већина држава чланица УН у одговарајућим резолуцијама Генералне скупштине УН, као и да је од националног и државног интереса Републике Србије да ни у ком облику не може подржати сецесију, агресију или отимање територија међународно признатих држава, па тако и Украјине, водећи рачуна о нашем Уставу и државном интересу по питању заштите уставног третмана и односа према Косову и Метохији, као делу Републике Србије.
Подвлачећи чињеницу да је Република Србија држава кандидат за чланство у Европској унији од 2012. године и да више од две деценије ради на усаглашавању свог законодавног, привредног, безбедносног и вредносног оквира са ЕУ, као и да су политику уласка Србије у Европску унију грађани Србије подржали на свим изборима од 2000. године,
Поздрављајући пуну опредељеност свих Влада Србије до сад да Србија у најкраћем могућем року, испуњавајући јасне и унапред изнете обавезе и критеријуме за чланство, уђе у састав Европске уније, поштујући чињеницу да је Србија стара европска држава и да је Европа место коме припадамо вековима,
Узимајући у обзир обавезе које смо као држава преузели на путу ка чланству у ЕУ, као и наше привредне интересе, привлачење и продубљивање одличне привредне и укупне економске сарадње са компанијама из ЕУ, као групе држава из којих долази највећи број страних улагања у нашу привреду, са којима имамо најразвијенију трговинску размену и у чијим компанијама ради стотине хиљада наших грађана,
Имајући у виду притиске, насиље, једнострано тумачење постигнутих споразума и све друге акте против Срба на Косову и Метохији, које спроводи Влада Аљбина Куртија, што доводи Републику Србију у неповољну међународну ситуацију и под сталне притиске, истовремено желећи да успешно бранимо Косово и Метохију као део Србије на међународној сцени избегавајући међународну изолацију и статус државе парије,
Схватајући да је Европска унија увела више пакета санкција против Руске Федерације и њеног руководства због напада на Украјину противно међународном праву, као и да је тај напад проузроковао више од осам милиона избеглих, десетине хиљада мртвих и ратне злочине.
Истичући да смо свесни скромног домета санкција које би Република Србија увела Руској Федерацији, док истовремено не верујемо у санкције као ефикасно оруђе међународних односа,
Верујући, истовремено, да цела Европа стоји уједињена у политици санкција према Руској Федерацији и руском руководству и да је Србија једина европска држава, осим Белорусије и Турске, која није увела ниједан пакет санкција против руског руководства, као и да је рат у Украјини трајно променио структуру међународних односа и општу климу и правила у свету,
Знајући да ће отклон Европе према руском руководству остати на снази на економским, енергетским, политичким и безбедносним сегментима и кад се рат најзад заврши, као и да је таква ситуација створила виртуелни Берлински зид у Европи и да Србија не сме бити на погрешној страни као неколико пута у прошлости,
Посебно истучући да однос Републике Србије према рестриктивним мерама Руској Федерацији и њеном руководству не може бити повезан са нашим традиционално добрим односима са руским народом, поштујући донедавно идентичан поглед на поштовање међународног права и поретка и чувајући сећања на наша историјска савезништва у великим ратовима и нашу културну и верску повезаност,
Утврђују се следеће обавезујуће смернице Влади Републике Србије, као и свим другим државним органима:
1. Влада Републике Србије ће у најкраћем могућем року ускладити своју спољну политику са Европском унијом по питању рестриктивних мера (санкција) према Руској федерацији и њеном руководству и увести одговарајући пакет санкција према Руској Федерацији и њеном руководству.
2. Влада Републике Србије ће самостално одредити који од пакета рестриктивних мера према Руској Федерацији могу бити одмах примењени, узимајући у обзир динамику међународних односа и тренутне ситуације, као и притиске који постоје на Републику Србију од стране међународних фактора.
3. Смернице из ове Резолуције су обавезујуће за Владу Србије и све државне органе и они су у обавези да поштују слово Резолуције, као и да редовно извештавају Народну скупштину о примени ове Резолуције и импликацијама на међународни, политички, привредни и безбедносни положај наше земље, као и динамику наших европских интеграција“, закључује се у предлогу резолуције.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 23, 2022
