Прочитај ми чланак

ЛАЗАНСКИ: Колико знам, Србија неће признати Косово, али никада не реците никада

0

Метју Палмер постављен је за специјалног представника САД за западни Балкан, а амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански оцењује да то за америчког дипломату није добро и да не зна ниједног изасланика за западни Балкан који је успео у својој мисији. Како каже, ово подручје је квадратура круга коју сваки амерички политичар треба да избегава.

„Ако је мало проучио историју, онда то није требало да прихвати. Све изасланици су или умрли изненада или смењени, од Ричарда Холбрука до Хојт Лија. Не знам ниједног изасланика за западни Балкан који је успео. Ово је квадратура круга коју сваки паметан амерички политичар треба да избегава“, шаљиво је Лазански оценио долазак специјалног америчког изасланика у регион.

Међутим, озбиљно додаје да косовски проблем можемо само ми да решимо – Београд и Приштина.

Палмер је као решење навео узајамно признање Београда и Приштине, а гост Новог дана каже да колико зна Србија неће признати Косово. А да ли ће то икада урадити, не би о томе, јер како каже, у политици никада не реците никада јер је међународна политика трговина.

„Да видимо шта добијамо. Међународна политика је трговина. Принципи су принципи, али да видимо конкретно шта и како. Ми у овоме часу чупамо шта се исчупати да. Ситуација није једноставна и лака, косовски проблем постоји још од краља Александра, нико није успео да га реши. Ми покушавамо да видимо шта може да се ишчупа“, оцењује Лазански тренутни положај Србије.

Иако из САД стижу поруке да таксе, које је Приштина увела на робу из централне Србије, треба укинути и да је неопходан наставак дијалога, Лазански каже да Вашингтон да хоће могао је да притисне Косово да укине таксе. Овако, оне се користе да би се вршио посредан притисак на Србију, сматра гост Новог дана.

„Аха, ви сте добри са Русима. Прекините однос са Москвом, па ћемо наговорити ове у Приштини да скину таксе. То вам је та понуда“, објашњава Лазански.

У Русију највише извозимо хулахопке

Мирослав Лазански, дугогодишњи спољно-политички и војни коментатор, ускоро ступа на дужност амбасадора у Москви. Каже да га на новом радном месту чека много посла јер се очекује долазак Ане Брнабић у Русију, потписивање споразума са Евроазијском унијом, а могућ је и долазак руског премијера Дмитрија Медведева у Србију 20. октобра за Дан ослобођења Београда. У Москву путује и министар културе Владан Вукосављевић због потписивања споразума о оснивању српског културног центра.

Говорећи о трговинском споразуму са Евроазијском унијом, Лазански каже да критике које су се чуле од Мирослава Лајчака и неких других бриселских званичника, не представљају највиши ниво и да нико од највиших званичника ЕУ није прекао да Србија нема право или не сме да потпише такав споразум и примењује га до уласка у ЕУ, када морамо да ускладимо политику са политиком Брисела.

„А после тога, можда га раскинемо, замрзнемо, прилагодимо. Европске земље се труде да нађу модалитете сарадње са Русијом, нису срећне због санкција“, објашњава Лазански.

Србија у Русију извози робу у вредности мањој од милијарду долара. Гост Новог дана објашњава да је за то крива структура производа које шаљемо на руско тржиште и истиче да највише извозимо пољопривредне производе и хулахопке.

„Оно што је некада бивша Југославија извозила. Зар то није мало трагично на српску привреду“, упитао је српски амбасадор у Москви.

Он додаје да Русији нису потребни полифабриканти и сировине, које извозимо у ЕУ, а које и сами имају.

Када је у питању извоз „фијата“ у Русију, Лазански објашњава да бесцариснки увоз подразумева да је производ више од 50 одсто наш, што није у случају аутомобила „фијат“ који се производи у Крагујевцу.

„У односима између земаља нема братских народа, али када је у питању новац и уговори, ту се сви понашају као капиталисти. Истина, они нама изађу много пута у сусрет. Ако извезете киви или банане у Русију и кажете да је земља порекла Србија, цариник он се смеје али погледа кроз прсте. Али ако извезете јабуке и кажете да су из Србије, а оне су из Пољске, онда је у питању реекспорт и они то не дају“, објашњава Лазански.

„Ако је за антифашизам, зашто не оде на Сутјеску или Неретву где су се борили Хрвати партизани“

Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић је поводом 80. годишњице од почетка Другог светкосг рата изјавила да је Хрватска сразмерно броју становника дала највећи допринос у борби против фашизма. Лазански каже да се ова изјава уклапа у тенденцију ревизије историје.

„Дивим се Хрватима који су ’41. отишли у Народно ослободилачку борбу из идеологиј, али је чињеница да је НДХ имала широку пдршку народних маса. До ’43. и пада Италије много народа је учествовало у квислиншким формацијама. Ако хрватска председница велича антифашизам, како то да никада није отишла на комеморацију битке на Сутјесци или Неретви, где је било Хрвата партизана, Далматинаца? А онда се оде у Блајбург па се клањају усташкој војсци која је тамо заробљена и делимично побијена ’45“, пита гост Новог дана.

Он додаје да таквим изјавама само трују односи између Србије и Хрватске и пита како наћи модус да ти односи буду добри, ако Хрватска целокупну историју почиње од 1991. године.