Прочитај ми чланак

Курчење фртаљ председника

0

Кад сам пре непуне две године на овом месту са зебњом наслутио да је председник фртаљ грађана ушао у опасну фазу да верује у то што прича, мислио сам да ће Велики Стручњак, како буде јачао, превазићи ту слабост.

Не лези враже, та слабост је еволуирала до те мере да га данас слушамо како сам себе јавно хвали, што је у неку руку и „нормално“ кад себе, уз помоћ контролисаних мас-медија, убедиш како си толико добар и успешан.

У таквој ситуацији постаје небитно колика се количина лажи производи и емитује. Осврнућу се само на две. Кад су минули избори у Београду, Велики Стручњак је јасно рекао да његовог имена убудуће неће бити на изборним листама. Ево га, после само две године, устремио се на „нашу“ децу! Најдиректније се огрешивши о политичку злоупотребу деце и тазе донет Закон о забрани функционерске кампање. И ником ништа. За оне европске битанге и то је нормално.

У недељу је родоначелник ђуброидне таблоидности „Блиц“ у штампарији скинуо интервју с владиком Григоријем, по наредби или самоиницијативно – свеједно бедно. Повод скоро па бениган – трбина на Филозофском факултету препуном људи изборно безопасних по овај режим за које, упркос дневном блаћењу, ионако не мари. Сећа ли се ико како је Стручњак реаговао на оштро Григоријево писмо након што је фртаљ председник окупирао Патријаршију током прошлогодишњег пролећног Архијерејског сабора? „Одговорићу му ја за неки дан“, рече тада Стручњак и заћута. И ником ништа.

Шта нам ово наговештава? Несигурност и слабост опхрвали су Великог Стручњака, још више његове мале чауше, који из предострожности забрањују чак и промоције књига по провинцији – у Инђији Миши Мајићу и Синиши Ковачевићу, у Вршцу Пеци Поповићу.

Заробљен двема најгорим особинама у Срба – курчењем и кратким памћењем – фртаљ председник све чешће јавно билдује своју тобож сирову снагу и спремност да физички заштити своје нејаке дужноснике кад их нападне мрска опозиција. Докле може да допре то примитивно стварање утиска о снази? Како таквој особи дати прилику да брине о „нашој“ деци? О мојој сигурно неће!