Величанствена побуна младости у Србији се већ сада може сматрати највећим догађајем који нам се догодио у овом веку. А уколико се све заврши позитивно и у складу са дефинисаним захтевима, студенстки протести ће донети такву промену какву као нација нисмо имали још од Првог српског устанка.
Већ сада је на сцену враћена критичка свест, већ сада је више стотина хиљада људи осетило да од њих ипак нешто зависи, већ сада смо добили нове генерације које ће на друштвену сцену ступити као победници. Све ово треба да донесе то да као друштво направимо неколико институција уз помоћ којих ћемо се носити са изазовима новог времена у које читаво човечанство улази.
По мом уверењу то су три институције. Прво, смењивост и кривична одговорност носилаца власти које морају постати стандард који можемо достићи само уколико Алексанар Вучић и његови саучесници буду одговарали пред нашим судовима по нашим законима. Друго, одузимање имовине стечене криминалом која би кроз посебан фонд била стављена у функцију развоја образовања и каријера младих људи. Треће, институција Универзитета који је поново постао Велика школа мора добити корективну улогу у друштву тиме што ће заслужено добити највећи ауторитет и кредибилитет који му је плански деценијама подриван.
Међутим, да би се све ово остварило прво је неопходно одбранити студенте, ђаке и њихове професоре од фронталног напада који се спрема и у којем ће учествовати више различитих агресора. Вучић је свакако најактивнији у нападима јер је и најугроженији. Свашта је до сада покушао и ништа му није полазило за руком. Напротив, буквално је свака његова акција стварала реакцију и побуна је само расла. Недавно су и његови повериоци и заштитници из иностранства видели да је у проблему, јер је вест о студентским протестима у Србији постала вирална на глобалном плану. Ту долазимо до другог правца из којег ће студенти бити нападнути. Међународном фактору Вучић одговара јер са њиме имају различите дилове, који су често и лични договори са носиоцима власти у појединим државама или институцијама. Њима никако не одговарају промене у Србији превасходно јер би то значило да им пропадају комбинације, али и због тога што би, ако буде успешан наш модел, могао да се попут вируса прошири и на друге државе.
Отуда за три месеца нити са једне важне тачке у свету нисмо могли да чујемо речи подршке за оно што се код нас дешава. Напротив, свако је на свој начин осудио протесте и подржао власт. И САД и ЕУ и Русија и Кина. Међутим, ни то није помогло и зато сада креће иницијатива из свих споменутих центара моћи око тога да се у Србији мора повести дијалог о начинима решавања кризе, а у којем би учествовали сви друштвено релевантни фактори укључивши студенте, ђаке и њихове професоре.
Наравно, модератор тог дијалога био би Вучић, чиме би поново добио ауторитет који му је дебело пољуљан и прилику да своју криминалну организацију СНС препакује у нови политички покрет и да тако попут змије промени кошуљицу и крене даље. И коначно, да би читава операција добила неки демократски оквир, што деловањем из иностранства што преко дугих прстију Вучићевог режима, више различитих опозиционих политичких ентитета је такође кренуло у иницијативу према студентима нудећи им да постану део политичког процеса. Нимало случајно, и ти опозициони ентитети нуде дијалог власти и опозиције уз модерирање од стране студената и професора.
Дакле, сасвим је јасно да је организована игра која за циљ има да пре свега студенте увуче у дневнополитичку причу и улогу модератора између власти и опозиције. Процењено је да побуна најлакше може да буде угушена тиме што ће се исцрпити кредибилитет носилаца читаве приче. Зато је јако важно да и студенти и њихови професори одбију отровне јабуке које им нуде са свих страна. Пут којим су кренули је добар, а о томе најбоље сведочи чињеница колико их народа следи и колике су промене већ сада донели.
Треба наставити са рушењем ауторитета Вучићу и на тај начин га треба потпуно делегитимисати и детронизовати. Тек када његов утицај у друштву више не буде од било каквог значаја има смисла ући у дијалог, до тада никако.
Аутор је председник Народног слободарског покрета