Tri meseca je prošlo kako je za predsednika skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu izabran Ivan Kostić, narodni poslanik iz Srpskog pokreta Dveri.

У разговору за „Вести“ Костић сумира сазнања и податке до којих је дошао обављајући функцију о коју се нису отимали представници владајућих странака, што само по себи говори колико су проблематика исељеништва и положај сународника у суседним земљама важни за власт у Србији.

Костић каже да се и на овој функцији придржава животне максиме – будимо реални, тражимо немогуће – што би могло да објасни чврсту намеру посланика Двери да до краја године иницирају промену изборног законодавства која се односи на гласачко право српских држављана који живе у иностранству.

ИК: Ми ћемо сигурно до краја године предложити измене закона који ће предвидети лакше остваривање бирачког права наших држављана у иностранству кроз могућност електронског гласања. Да ли ће то бити усвојено и да ли ће моћи да буде примењено на првим наредним изборима, а то су избори за председника Србије, то не зависи од нас, већ од скупштинске већине.

ВО: Имате ли неку повратну информацију из СНС-а хоће ли Вас подржати?

ИК: За сада нисмо о томе причали. Претходни чланови и председник Одбора за дијаспору су се саплели на теми омогућавања електронског гласања дијаспори.

Ми имамо сада 300.000 Срба у иностранству са правом гласа, а гласа само један одсто, што због разочарања у политику у последњих 16 година, што због отежаног поступка за гласање.

ВО: Да ли се плашите да ћете се саплести на овом питању попут ваших претходника?

ИК: Не. Наша је обавеза да се боримо за оно што смо обећали у програму. Имамо за то подршку и представника дијаспоре, који су и наши сарадници, а могу слободно да кажем, и финансијери Двери.

ВО: Зашто је проблем да дијаспора има загарантоване представнике у српском парламенту?

ИК: Не само да треба да има своје загарантоване представнике, већ треба да има и своје људе који ће водити фондове за развојне инвестиције.

Једна од наших идеја је била формирање фонда за борбу против беле куге. Људи из дијаспоре који дају новац морају да одлучују где ће тај новац ићи.

ВО: Када ћемо коначно пребројати Србе ван матице. Стално се спекулише о томе колико их је, па се бројка креће од неколико стотина хиљада до четири и више милиона?

ИК: Не постоји јединствен став ни међу људима који се баве овом проблематиком. Новинари говоре да нас је много мање од четири милиона, што је најчешћа бројка која се помиње. При том, треба узети у обзир да је то заједно са Србима у регион, којих има око два милиона.

Људи из Америке, а озбиљно том послу прилазе, тврде да само у Америци има пет милиона људи српског порекла, укључујући ту другу и трећу генерацију. Факат је да држава није успела да преброји Срба ван матице, нити да покрене било какву иницијативу или пројекат да тај број буде коначно утврђен.

ВО: Управа за дијаспору, која је требало да преузме ингеренције некадашњег министарства, годинама нема директора, па формално није ни конституисана. Зашто се толико чека на његово именовање?

ИК: Чињеница је да није постојала политичка воља. У експозеу мандатара Александра Вучића из 2014. ниједном речју није споменута дијаспора. У овогодишњем експозеу има једна реченица када је обећао да ће се држава Србија много више позабавити дијаспором.

Обећано је да ће директор Управе бити постављен до краја ове године, а ми ћемо извршити притисак кроз Скупштину да се оно и реализује.

Шта би Вучић требало да каже Рами

Делегација скупштинског одбора, са Иваном Костићем на челу, боравила је недавно у Албанији и уверила се на лицу места да је положај Срба у тој земљи убедљиво најлошији у односу на друге државе региона.

ИК: Срби тамо немају право на језик, на образовање, па чак и да се изјашњавају под српским презименом. Били смо код господина Павла Брајовића, председника српске заједнице у Скадру, који је пред тамошњим институцијама Павле Јакоје.

Према његовим речима, број Срба у Скадру је око 30.000, а у званичним подацима има их пет-шест пута мање. Ми смо покренули иницијативу да се под хитно отвори наш конзулат у Скадру, иначе ти људи немају никакву комуникацију са државом Србијом.

Наш амбасадор у Тирани спава. Нажалост, премијер Вучић, када је боравио у Албанији, није посетио српску заједницу у Скадру, за разлику од хрватског или мађарског премијера, који када долазе у Србију обавезно обиђу и националну заједницу својих сународника.

ВО: Зашто је то тако?

ИК: Изгледа да наши руководиоци добијају инструкције из Европске уније да се не баве тематиком положаја Срба. Пошто је премијер Вучић једном рекао да ће стабилност региона зависити од српско-албанских односа, надам се да ће на сусрету које има у Нишу са премијером Албаније Рамом покренути питање статуса националне мањине Срба у Албанији.

Не могу да схватим да се наш председник Владе, када је недавно био у Француској, а боравио је три дана, није састао са представницима српске дијаспоре у тој држави. Имамо и другу страну, једна група људи врши притисак на надлежне институције у Београду да људи који су пореклом из Републике Српске нису део српске дијаспоре – наглашава Костић.

Izvor: dveri.rs

Oznake: Dveri, Ivan Kostić, narodni poslanik, srpska dijaspora