Iako deo stručne pravne javnosti ukazuje na to da Ustav predviđa tri jasna slučaja u kojima predsedniku prestaje mandat – istek mandata, ostavka i procedura razrešenja, koja ne podrazumeva referendum, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ponovo najavljuje izjašnjavanje građana i to o opozivu predsednika.
Он је у четвртак током обраћања јавности позвао опозицију да сакупи 70 или 80 потписа, а остатак, до две трећине посланика, ће дати посланици СНС, како би до краја године био одржан референдум о опозиву председника.
Вучић је чак истакао да процедура опозива мора да прође референдум и да је све у складу са Уставом.
– Наш уставописац и уставотворац је био мало мудрији, па не дозвољава једној трећини посланика да одлучује о томе хоће ли изабрани председник, као неко ко има највећи легитимитет у земљи, бити опозван или не. Имате право на опозив председника Републике, не на референдум да ли га волите или не. Имате право на опозив председника Републике, за то вам није довољна једна, већ две трећине посланика – објаснио је он.
Čemu ovaj “izazov”?
Po važećem Ustavu uopšte ne postoji referendum kao način razrešenja predsednika, to je predviđao stari Ustav koji je važio do 2006. Sada važeći (čl. 118) predviđa sasvim drugačiji model – 1/3 poslanika za pokretanje postupka a ako Ustavni sud potvrdi da je… pic.twitter.com/K2yerwkahd— Rodoljub Sabic (@RodoljubSabic) August 1, 2024
Додао је да је спреман да помогне опозицији који то желе да дођу до те две трећине.
– Замолићу свог пријатеља Милоша Вучевића да посланици СНС прихвате тај захтев и да се иде у процедуру опозива председника републике, која мора да прође референдомску процедуру са одговором да или не, или за или против. Све што сам рекао је у складу са Уставом. Врло једноставно и сасвим у реду – казао је он.
Треба рећи да је овај предлог Вучић изнео и у јуну прошле године. Аргументи правника остали су исти, и чини се да је Вучић остао у прошлости и позива се на правне одредбе које више не важе.
Појам “опозив председника” не постоји од 2003. и измена Закона о избору председника, који је предвиђао да председник Републике може бити опозван и да поступак за опозива покреће Народна скупштина, ако се о томе изјасни две трећине од укупног броја народних посланика.
“Поступак за опозив спроводи се на начин на који се врши избор председника Републике, а председник је опозван ако је за његов опозив гласала већина од укупног броја уписаних бирача у Републици”, писало је у тадашњем закону.
Сада у члану 15 Закона о председнику, који се може наћи на званичном сајту Председника, о разрешењу пише да тај поступак Народној скупштини може да предложи најмање једна трећина народних посланика ако сматра да је он повредио Устав, а поступак за разрешење покреће се већином гласова свих народних посланика.
Уставни суд дужан је да у року од 45 дана од дана кад је покренут поступак одлучи да ли је председник Републике повредио Устав. Ако Уставни суд одлучи да је председник повредио Устав, председник се разрешава ако за његово разрешење гласају две трећине народних посланика. А ако Уставни суд одлучи да председник није повредио Устав, поступак за разрешење се обуставља кад одлука Уставног суда буде објављена у „Службеном гласнику“.
И Устав, као највиши правни акт, предвиђа исту процедуру у члану 118. На то да је прошли устав предвиђао разрешења председника, подсетио је адвокат Родољуб Шабић на друштвеној мрежи Икс.
Ако је Вучићу баш стало до тога да се у Србији говори о импичменту, везаном за амерички систем, који се у новијој историји није догодио у Србији, правац у ком би могло да иде Вучићево тумачење уставних и законских одредби, можда указује посланик СНС Владимир Ђукановић, који је на друштвеној мрежи Икс, после Вучивевог говора, написао да референдум може да буде расписан „о чему год хоћете“, осим о ономе што Устав Србије директно забрањује.
Али, Устав у члану 108, између осталог забрањује да предмет референдума буду питања која се тичу изборних надлежности Народне скупштине, која су регулисана чланом 99 Устава, а у које спадају и надлежности избора и разрешења функционера. То би требало да значи да референдум о разрешењу председника није могућ, или да референдумско питање не би требало да садржи подршку или противљење разрешењу.
Лука Глушац из Института за филозофију и друштвену теорију за Н1 је рекао да би „екстензивним, уставним инжењерингом можда могло да се протумачи да би Народна скупштина могла да распише референдум о питању да ли треба да се покрене поступак разрешења председника“.
„То би био саветодневни референдум, као улазна информација за народне посланике, али била би потребна трећина да формално покрене тај поступак. То би био уставни инжењеринг, јер се Уставом не планира учешће грађана у поступку резрешења председника. Разлог разрешења је повреда Устава, а о томе треба да одлучује Уставни суд Србије“, објаснио је Глушац.
Једна од такође насилних могућности за увођење референдума у причу о разрешењу би могла бити та да се, прате одредбе Устава и закона и да се он организује након одлуке Уставног суда о томе да ли је председник прекршио Устав, дакле после покретања те процедуре у Скупштини, а пре коначне одлуке Народне скупштине двотрећинском већином.
Закон о референдуму и народној иницијативи наводи да према правном дејству одлуке, референдум може бити обавезујући или саветодавни, а поред осталог, мође бити расписан ради изјашњавања грађана о предлогу акта, о потврђивању усвојеног акта или о питању од општег значаја.
Питање је да ли Вучић сугерише да је питање његовог разрешења од општег значаја.
Када је први пут Вучић поменуо референдум о председнику, професор Правног факултета Миодраг Јовановић, је за Н1 навео да се оно што Вучић сугерише у теорији пре назива плебисцитом.
“Плебисцити су изјашњавање о људима и то је у историји практиковао Наполеон Бонапарта, то можда нешто говори о томе како себе види и власт коју врши, што није далеко од оног како јесте у пракси, дакле једна врста потпуне узурпације власти и свођење на једну једину институцију у држави и поништавање свих других институција“, рекао је професор Јовановић.
Софија Мандић, правница и чланица ЦЕПРИС-а, у тексту за Пешчаник, наводи да се непосредно изјашњавање о личностима у политичкој и правној теорији зове плебисцит и нема добру репутацију. „Сматра се примитивним, манипулативним, па чак и очајничким инструментом владања“, навела је она.
Додаје да Вучићева понуда не служи ничему другом до анестезирању побуњених грађана који треба да поверују да рудника неће бити у наредних 18 месеци.
Алек Рачић организовао потписивање петиције против Рио Тинта и литијума (ВИДЕО)https://t.co/oHIsknlAP1
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 2, 2024