Прочитај ми чланак

KO ШВЕРЦУЈЕ ОРУЖЈЕ у Србији: Очеви, снаје, ћерке, синови енормно се обогатили

0

Да је трговина оружјем уносан посао сведоче милионски уговори разних приватних фирми које су доказано радиле на штету државних компанија које производе оружје. Јавност се поново заинтересовала за питање ко продаје и зарађује у Србији на основу тога што продаје оружје на све стране света.

У трговини оружјем фирме имају „несебичну“ (сву могућу) помоћ и подршку државних институција где раде чланови породица, у директној вези са главним трговцима. Ланац непотизма постаје све шири, а међу њима се појављују очеви, сестре и снаје високих државних функционера и водећих трговаца.

Велику пажњу јавности привукао је пад украјинског авиона изнад Кавале, који је превозио оружје. У питању је била пошиљка фирме „Валир“ коју је купила фирма из БиХ.

Директор фирме „Валир“ Младен Богдановић је повезан са најпознатијим трговцем оружја Слободаном Тешићем, који је близак Вучићу. Њихова сарадња „негована“ је преко трећег лица, а читава компликована релација доводи се директно у везу са тим што је Тешић на листи санкција Уједињених нација и САД, па нема могућност да отворено тргује у иностранству, већ користи друге посреднике за разне трансакције.

Поред Богдановићеве везе са Тешићем, ЦИНС је открио да у Валиру, фирми која је послала пошиљку, ради и Вера Диковић, снаја некадашњег начелника Генералштаба Војске Србије Љубише Диковића.

Адвокат Иван Нинић каже за Нова.рс да је ово још један доказ да је сваки тренутак у продаји наоружања строго контролисан, те да су највећи проблем посредници.

„Овај пример породице Диковић, потврђује да је свака случајност искључена, када је реч о пословима наменске индустрије и трговцима домаћим наоружањем. Добро је да наша наменска индустрија ради, да производи и продаје на страном тржишту, али све трансакције и сваки метак који се изведе и прода је строго контролисан. Највећи проблем су посредници, посредничке провизије и формирање цена, јер се на тај начин оштећују државне фабрике и о томе су сведочили и узбуњивач Александар Обрадовић из Крушика, али и државни ревизори“, каже у изјави за Нова.рс адвокат Иван Нинић коментаришући последњи случај повезаности Вере Диковић.

Према наводима ЦИНС-а, Вера је у име фирме „Валир“ подносила документа Агенцији за привредне регистре (АПР). Она је у браку са сином Љубише Диковића, Немањом, који је запослен у Министарству спољних послова. До недавно, био је други секретар у амбасади Србије у Грчкој. Овај случај не представља никакав изузетак у трговини оружјем, будући да је последњих година била више него очигледна повезаност државних институција са приватним лицима који су у директној вези са испоруком оружја у иностранство.

„Да се овај авион у Грчкој није срушио, ми не би смо знали да су чак и Диковићи у тој индустрији. Можда је то уједно и објашњење зашто је генерал Диковић својевремено морао онако понизно да се понаша и да сагне главу пред Вучићем, када су биле поплаве у Обреновцу“, објашњава Нинић.

Приликом извоза оружја потребно је добити дозволе министарства полиције, одбране и трговине због чега је још индикативнија повезаност трговаца оружјем са државним институцијама у којима раде и чланови породица људи који су остварују велику зараду од прекограничне трговине наоружањем.

„Трговицима оружјем, попут Слободана Тешића и те његове хоботнице, најважније је да у систему, у срцу државног апрата, имају своје играче. На тај начин се несметано обезбеђују извозне дозволе, контролишу уговорене количине и испоруке, формирају цене, сузбија свака конкуренција. Имати своје људе у наменској или запослити повезана лица са државним функционерима у своје приватне компаније, значи успоставити један систем апсолутне контроле, монопола, који је на много вишем нивоу од оних типичних, традиционалних облика корупције“, истиче Нинић.

Ћерка Слободана Тешића ради у МСП (Интерпол), а он добио дипломатски пасош иако је на „црној листи“ УН.

Потпредседник Народне странке Мирослав Алексић још 2021. године напоменуо је да је ћерка Слободана Тешића, Данијела од 2012. године запослена у Министрарству спољних послова (МСП) у тренутку када је њен отац био на црној листи УН.

„То је већ легализација трговине утицајем, правовремена и тачна контрола протока свих информација битних за ову индустрију, а нарочито оних информација које спадају у домен пословне или службене тајне. Уосталом, није сигурно ћерка Слободана Тешића у Министарству спољних послова и канцеларији београдског „Интерпола“ седела због плате, каријере или радног стажа“, каже адвокат Нинић.

Према наводима Алексића, она је пребачена у Управу за међународну оперативну полицијску сарадњу, који се незванично назива “српски интерпол”.

Он је тиме истакао како је невероватно да се ћерка трговца оружјем бави пословима “српског интерпола”, односно индиректно Тешићем који тргује са иностранством.

„Они који се куну да ће се обрачунати са мафијом и криминалом у Србији данас контролишу управо оне институцуије које би требало да разоткривају криминал и корупцију“, рекао је пре годину дана Алексић.

И отац Небојше Стефановића трговао оружјем

Новинари Балканске истраживачке мреже (БИРН) су објавили 2019. године да је Бранко Стефановић, отац тадашњег министра полиције Небојше Стефановића, учествовао у продаји оружја као представник фабрике ГИМ. Како се наводи, он је посредовао између фабрике Крушик у Ваљеву и купца оружја из Саудијске Арабије, а његово име се нашло и у званичном захтеву који је ГИМ упутио фабрици Крушик ради прегледа робе.

Фирма ГИМ имала је привилегован статус у пословима са МУП-ом, као и приликом куповине војне опреме од Крушика И других државних фабрика наменске индустрије. ГИМ, која је приватна фирма Горана Тодоровића куповала је својевремено расходовано оружје полиције за време министра Стефановића.

У уговорима које је Нова.рс раније објавила, види да се фрима ГИМ обавезује (Комисионар) да за наканаду и провизију у свој рачун и у име Коминтента у овом случају (МУП Србије) изврши извоз оружја и то у складу са дозволом коју је изадало Министарство трговине, туризма и телекомуникација.

По том уговору, фирма ГИМ преузима оружје од МУП-а Србије у виђеном стању, без гаранције за квалитет у складу са конкурсном документацијом и обрасцем понуде на основу позива за достављање понуде за поступак отуђења путем продаје расходованог оружја.

Овај уговор закључен је још 2015. године, али је садашњи министар одбране Небојша Стефановић демантовао да је његов отац на било који начин повезан са трговином оружјем.

Иначе, први медиј у Србији који је објавио ексклузивни видео како се српско наоружање товари у украјински авион на београдском аеродрому је Србин.инфо, због чега је главни уредник Дејан Златановић приведен на информативни разговор СБПОК где је одбио да открије извор информација, на шта има право у новинарском послу. Уместо да тада тзв. опозициони медији и политичари одмах наставе да прате и извештавају о овој великој афери, сви су ову тему потпуно игнорисали. Да недуго потом није пао један од украјинских авиона који је превозио српско оружје, пала би у заборав и афера. Али, заклела се земља рају…