Прочитај ми чланакИако председник Србије Александар Вучић неретко говори да је већина медија у Србији против њега, највећи број њих и то они најутицајни веома су блиски њему и Српској напредној странци. Саговорници портала Нова.рс наводе да се без обзира на формално власништво за мало који медиј у Србији са сигурношћу може тврдити ко иза њега стоји, да су неки купљени државним новцем, а поједини се могу директно повезати са владајућом партијом.
Можда је највише пажње претходних година привукла куповина ТВ Прве и О2. Иза те две телевизије формално стоји Срђан Миловановић, власник Коперникуса и брат функционера СНС Звездана Миловановића, који је свој кабловски систем претходно продао државној компанији Телеком за око 200 милиона евра. Он је две ТВ станице и сајт Б92, према писању медија, платио око 180 милиона евра.
Жељко Бодрожић, председник НУНС-а, наводи да је упитно ко стоји за те трговине.
“Питање је да ли је кабловски систем власника Коперникуса толико вредео, да ли је он заиста власник тих телевизија или иза њега стоји партија или неки други бизнисмен. То би у нормалној држави изазвало полемику, као питање од јавног интереса, а код нас се такве ствари гурају под тепих. Код нас се много тога иза брда ваља”, закључује Бодрожић.
Упитан да ли заиста верује да су власници медија у Србији они који се као такви наводе у АПР-у, Бодрожић каже да у неким случајевима то јесте тако, али да је реч о мање утицајним медијима.
“И Жељко Митровић је сигурно власник Пинка, али је питање коме је све дужан. Могуће је да су и они који се воде као власници Хепија само покриће за оне који заправо стоје из те телевизије. Проблем са стварним власницима вероватно постоји и у другим државама, али је код нас тај проблем опаснији јер смо још претполитичко друштво, па би власништво морало да буде транспарентније”, каже Бодрожић.
Један од већих медијских играча у Србији је куршевачки бизнисмен Радоица Милосављевић, који је покуповао низ телевизија по локалу, а који је добио милионске субвенције преко пројеката за суфинансирање медија.
“И Радоица Милосављевић и породица Гашић воде се као власници локалних медија. Проблем је што су их они куповали државним, односно јавним новцем. Добијали су огромне субвенције из јавних буџета, да би потом куповали медије. И за њих је питање да ли су они прави власници или се само тако воде папиру”, додаје Бодржић.
Милосављевић је иначе један од 27 донатора Српске напредне странке, који су јој поклонили просторије на Новом Београду вредне више од милион евра. Он је претходних година иначе купио већински пакет акција телевизије Лесковац, РТВ Панчево, РТВ Пожега, РТВ Крагујевац, телевизије из Бачке Паланке, а власник је и параћинске телевизије Канал М, затим телевизије “Цариброд”, Брус…
“Јавни новац троше на пропаганду власти”
Зоран Гавриловић, истраживач Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), каже за Нова.рс да је питање ко су власници медија у Србији врло тешко питање, јер имамо функционалне и правне власнике.
“Правни власници су они који су уписани у регистар медија, а функционални – држава која није изашла из медија. Она и даље финансира медије давањем новца кроз суфинансирање јавног интереса, за који није обезбеђена адекватан мониторинг. У ствари се јавни новац троши за партијску пропаганду, односно пропаганду власти”, наводи Гавриловић.
Он каже да формално власништво медија ништа не значи, те да је суштински битно коме годи, а коме штети извешавање медија.
“Имамо РТС као јавни сервис, имамо изворно приватне телевизије, Пинк и Хепи, и оне које су купљене након трансакција са државним парама – Б92 и Прва. Имате три типа власништва – РТС је јавни, други су изворно приватни, а ови трећи су партијско-приватни. Ми кад погелдамо наше мониторинге, закључујемо да они раде пропаганду односно промоцију”, каже Гавриловић и додаје да је РТС у власништву свих нас, али да опет имамо промоцију власти и цензурисање опозиције.
“Имате једно непрофесионално новинарство које не доприноси остваривањем права који су гарантовани Уставом и Законом о електронским медијима, који грађанима гарантује објективно, благоворемено, истовремено, потпуно информисање. То јавни сервис не ради”, каже он.
Упитан шта је са провладиним таблоидима и порталима, Гавриловић додаје да је исти модел.
“Битно је шта тај медиј нуди као садржај, колики простор даје актерима, како су они представљени, које теме отвара, а које не, ко се појављује као аналитичар… Из те анализе ви видите за кога он ради – власт или опозицију. Из те анализе ви ишчитате ко је стварни власник”, закључује он.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 15, 2020
