Прочитај ми чланак

КО ПРЕТЕРУЈЕ – Срби или њене мањине

0

novipazar03

(Зејнел Зејнели)

Нисам мислио да пишем текст на тему Србија и права мањина које живе у овој држави, која још увек не зна где се простиру њене границе, чије је Косово, којим се језиком говори, писмом пише, шта је важније чирилица или латиница, у којој је инцидент ,,акцидент„, у којој се у новинама и телевизијама може прочитати и чути, када се за одборника говори да је ,,већник„, за СО да је ,,локални парламент„, да је локални секретар ,,локални министар„, да је, увек најважније питање ко је кога убио, где је нека гола старлета летовала, где се не одузима имовина онима који дугују милијарде за неплаћени порез, неисплаћене плате, а где они који су у три јака управна одбора још и запослени или пензионери или инвалидски, предлажу и по тридесет одсто мање пензије, где такве мере подржавају и они који имају по 150 хиљада плате, због којих већ месецима стрепе пензионери, који су каква таква примања зарадили, где је забрањено запошљавање у јавном сектору, а оно и даље траје…и где се мало ко у власти узбуђује, када улицама Новог Пазара прођу униформисани верници, који на челу са Зукурлићем и Угљанином иду на поклоњене сараднику фашиста, која иначе данима процењује степен безбедности за одржавање ,,Параде поноса„.

У Немачком граду Вунертолу, појавила се на улицама униформисана шеријетска полиција. Та демократска земља, чланица Европске уније, којој ми тежимо, одмах је показала одлучност државе. Министар полиције Северне Рајне-Весфалије, Ралф Јегер, одмах је забранио њихове униформе. Није питао ни Канцелара, ни владу, нити партијског шефа шта да ради. Мере су биле драстичне, а такав потез поздравиле су све новине и телевизије, а сви медији отворено говоре о распламсавању вере, говоре о некој врсти рата на немачким улицама, о томе како то нема никакве везе са вредностима друштва и са разумевањем слободе вероисповести, а посебно се сугерише да држава не сме да даје нимало простора таквим и сличним акцијама. А Зукурлићеви ,,јунаци„, слободно су се прошетали у униформама и заставама, које нису биле српске, новине и ТВ су дан два рекле нешто о томе, без коментара изузев оног јаког у ,,В.Новостима„, и све се заборавило, а разлог томе је тај што је држава млако, или никако није реаговала.

Нису реаговали чак ни „пријатељи Санџака„, нећу изричито да тврдим, али сумњам да су умешали своје прсте у свему томе. Јер, на крају крајева чему служе пријатељи, да разговараш, питаш, предлажеш и пречутно одобриш, из разлога који не води добром. Ако се овоме дода и изјава Угљанина како Бошњаци немају права, како су угрожени, како им треба аутономија, а можда и република касније, стиче се утисак, да је неко проценио, да све то нема опасност по безбедност земље и грађана и да не треба о томе таласати, јер ми само што нисмо, једног дана у Европској унији, коју не треба љутити да нам не замери, иако земља која нам саопштава услове за ЕУ, реагује брзо и ефикасно због шеријетске полиције на улицама Немачке. И још када се појаве они који траже ,,Републику Војводину„, код већине грађана изазива забринутост, због лошег искуства, које управо они имају и због тога што се то деценијама не мења, нити осуђује нити предузимају мере.

И тако Србија плашећи се реакције других, због оних који воде рачуна о реакцијама ,,пријатеља„, чуте, и тако већ уназад тридесетак година, дозвољавају да ствари теку углавном у нежељеном правцу, а која после лечи последице, које имају обавезно катастрофалан исход и на штету Србије и српског народа и углавном оних, који од мањина и етничких група немају своје матичне државе.

Косово и Метохија је најдрастичнији пример. Данас мене, али и 90 одсто српског становништва, оно што се дешава и те како брине. Деценијама се мислило да је Космет решив проблем, без обзира шта Албанци желели и чему тежили, уколико се они образују, уколико се ова бивша покрајина економски развија. Тако се деценијама развијало образовање на њиховом језику, писало на истом, давала већа права, и веће плате Албанцима за знање свог матерњег језика, али се ништа није мењало. Почело се са малим протестима на Универзитету, тражено више права, говорило о угрожавању људских права, терору власти, о српској полицији, писало у почетку по школским клупама ,,К.Р„, затим отворено се тражила република, али се нису предузимале посебне мере да се све то спречи, иако је било јасно да су угрожена права Срба на Космету који су се селили. Онда је дошла и подршка из иностранства, затим вишепартијски систем и отворени захтеви за сецесијом. Онда су се појавили појединци са униформама који су касније извукли униформе са ознакама ,,ОВК„, затим су извукли и оружје, а Србија је још увек била крива што Албанцима не даје више права, и на крају Србија је бомбардована, Косово је прогласило своју државу, што је власт у Србији подржала, пристајући на границе, ма како их звали оне то јесу, на посебну полицију, војску која се ствара,царине, лична документа и све што један део теритоирије чини државом, а још увек власти говоре о суверенитету и интегритету који Србија има на Космету, и да неће признати нову државу на својој територији, иако, ће то учинити, ова или нека друга власт, због уцена и захтева и пре свега због превелике жеље да се Србији отворе врате драге ЕУ, која је иначе свему томе допринела и још нас бомбардовала.

KLA TROOPS

Сценарио се деценијама није мењао. Како је почело на Космету тако је почело и у Рашкој области, која се све више назива Санџак. Прво је истакнут захтев за аутономијом, још давних деведесетих година у виду Резолуције која никада није стављена ван снаге, то се обновило ове, онда се појавила и прича и за посебном државом. Све то прати нешто бржим темпомприча о тешкој ситуацији, о малтретирању Бошњака, непостојању основних људских права и на крају се појавила ,,Ханџар дивизија„, униформисани људи којима је узор сарадник фашиста. И онда када дође време, када се за то стекну услови, када пријатељи Санџака процене, проговориће и оружје које им је ту негде на дохват руке.

Слично стоје ствари и у Војводини, прво Чанкови пасоши и новац за које се још увек мисли да је само гола борба за гласаче, а затим и отворени захтеви о Војводини као посебној држави. Проблем у Војводини није толико отворено, иако је било захтева са Аутономијом Мађара, колико Срби, који раде на своју штету, а у корист неких других, који ће са таквим Србима свакако кад тад наћи заједнички језик уколико се не учини нешто да се заштити држава и уколико све пролази без икаквих последица.

Од ратова деведесетих представници припадника националних мањина теже самосталности и настоје да у свом том науму добију подршку многих држава, ЕУ, Америке, матичних држава. Једине кораке које држава предузима је да припаднике појединих нациоиналних мањина, не само ове већ и све власти од комунизма до данашњих дана, интегришу у власт, без обзира на постигнуте резултате на изборима. Вољно или уценама, сугестијама са стране, неки припадници мањина постају део власти. Никога није узбуђивало то што је Угљанин био у власти министар, иако су многима познати његови ставови о Рашкој области. Чије ће на пример ставове заступати члан Орбанове партије у ЕУ из Војводине. Србија је једина земља у окружењу која више користи латинично писмо од писма чирилице које је обавезно по Уставу. И регистарске таблице су на латиници, иако Македсонија, Бугарска, да не говорим о Русији, ознаке имају на свом Уставном језику и писму.

Те аномалије које се не отклањају деценијама храбре свакако оне са аспирацијама да имају свој кутак, и то посебан у једној сувереној земљи, која се зове Србија. Ратови који су избили, а нарочито онај на Космету, када су нас убијали и рушили наши велики пријатељи, који нас просто обожавају, и не могу ни дан да замисле без нас, па нам због тога сваког дана долазе у госте, морам да кажем мржња према Србији постала је дубља. Није проблем што Србија све чини како би нациоиналним мањинама било боље, имали већа права, имају своје Савете, предлажу своје директоре, на пример спремна је чак и да мења Устав и законе, али мора да води рачуна и о правима српског народа. Како је свака власт била усмерена, вероватно по саветима са стране, на проширење тих њихових права запостављала су се права народа.

Србија има право на чирилицу, на пример, али се користи латиница и у писмима, називима фирми, културних установа, институција, усред Београда и Шумадије, сем на јавним и државним установама, што се увелико примењује и у великом делу Војводине. Не верујем да ће мађарска мањина тражити аутономију за себе, или посебну државу Војводину, мада има и таквих екстремних појединаца, као и свуда. Овде ће посао кад тад, ако се аутономашима који су то за сада, не стане на пут, покушати да заврше нико други до острашћени Срби. Они који немају матичне државе, као што су Роми или Горанци, на пример као мањина и етничка заједница, они ће подржавати Србију, неће им бити свеједно да се она даље разбија, али то не могу да спрече, јер као такви не могу да остваре и своја права као држављани Србије. На пример да лако добију посао или локал, да школују своју децу, иако су Роми у извесном смслу узнапредовали, или да се именују у органима Владе.

Шта је био ,,проблем„националних мањина, албанске на пример. Од малена су васпитавани да се одвоје од Србије, па су тако читаве генерације биле и остале противници свега што почиње на слово ,,С“. Својевремено су неки представници светских западних сила, кажу тражили од Милошевића да се Србија не зове више Србија. Као образлагали су тај предлог као добронамеран и пријатељски, да они у разговорима са неким представницима великих мањина, али и неких,, угледних„Срба мисле да би нестале тензије, када се Србија не би звала Србија.Никада нисам сазнао да ли је заиста такав предлог поменут. Али како данас сва наша некадашња браћа у Југославији чине све да се слово ,,С„ што мање помиње, или уопште не помиње, како наши пријатељи са запада говоре, а и ми смо то прихватили да се води дијалог Београда и Приштине, на пример, или када се помињу разговори Београда са Бошњацима, Београда са Бриселом и ЕУ, или када Црна Гора мења своју азбуку да не би била као српска, када Бошњаци говоре по босанском, када Џуџевић постаје Џуџо, Сарајево им постаје ближе од Београда, некима Подгорица,некима Загреб,некима Нови Сад, склон сам да верујем да је, можда неко предложио да се Србија зове ,,Мала Југославија„,или било како, само без слова,,С„, јер то наводно води лошим успоменама и сећањима, оних који су ,,страдали„ у ратовима, од дванаесте до ових најновијих, што асоцира да је Србија као књежевина, краљевина, Социјалистичка, крива за све ратове овог света, чак можда и оних са у Ираку, Либији, Сирији,Украјини, па и оног који је Хитлер изазвао.

Са кризом која сада влада, превеликим активностима према споља, тражењем решења за испостављене захтеве, залуђеношћу за улазак у ЕУ, запоставило се решавање Српског питања имајући у виду да се још увек не знају границе земље, као ни судбина многих делова Србије, посебно ако се оствари идеја о регионализацији.

(Видовдан)