Прочитај ми чланакКо контролише наше службе безбедности - на челу скупштинског одбора је Игор Бечић, који је раних двехиљадитих оптужен за куповину дипломе.
Београд, 2001. година. Тридесетогодишњи народни посланик радикала Игор Бечић у један познати хотел ушао је са средњом стручном спремом, а из њега изашао као академски грађанин. Ево шта је две године касније рекао полицији која га је испитивала одакле му лажна диплома Више пословне школе у Новом Саду.
„Спорна диплома је добијена од човека са надимком „Луле“ из Ниша у београдском хотелу „Интерконтинентал“: Човека претходно нисам познавао али сам чуо разговор за суседним столом о тој теми. Контактирао сам човека и после потврдног одговора и давања мојих генералија, диплома ми је после пола сата донета.“
У то време, Игор Бечић је већ годинама био и комерцијални директор врбаског јавног предузећа за превоз путника. Када је случај дошао на суд, Бечић је тужиоцу прецизирао због чега се одлучио да купи диплому.
“Супруга је, с обзиром на честа одсуствовања постала љубоморна и чак ми је приговарала да се превише бавим тим пословима уместо да завршавам школу, па сам ја у једној препирци њој рекао да сам уписао школу у Новом Саду и да је завршавам и да ћу јој донети доказ о томе.“
Када је полиција упала у његов стан и питала га да ли има лажну диплому, Бечић је признао.
„Ја сам рекао да имам, нисам хтео да лажем, сматрајући да нисам направио никакво кривично дело јер је нигде нисам употребио. Чак сматрам да је једним делом и мојом неразумношћу, јер често се на пијацама набављају такозване „швалерске возачке дозволе“ па сам у том смислу схватио и ово.“
Опозиционар из Врбаса који Бечића познаје још од времена док је био кондуктер у локалном јавном превозу, добро се сећа дана кад је оптужница против Бечића била подигнута.
„Све анегдоте су углавном биле у правцу његовог образовања, те факултета, те магистратуре, те доктор наука. Међу нама је ишла комуникација да му се неко обраћа са „докторе“, неко са магистре“, наводи општински одборник „Одбранимо Врбас“ Драган Стијеповић.
Али, током поступка Бечић је све време инсистирао на томе да је завршио само средњу школу, а на питање тужиоца да ли му је познато која стручна спрема је по систематизацији неопходна за његово радно место, Бечић је одговорио:
„Претпостављам да се тражи висока, али ја сам од 1997. постављен на то место и данас обављам ове послове.“
Бечићев тадашњи шеф и партнер са оптужнице директор јавног предузећа за превоз путника у Врбасу Јован Миљанић осуђен је за фалсификовање исправе, јер је утврђено да је лажну диплому Економског факултета у Суботици приказао као доказ о завршеној високој стручној спреми која му је омогућила да седне у фотељу. Али тад младом комерцијалном директору неспорно лажна диплома је само одузета, али је оптужба одбијена – услед одустанка тужилаштва.
„Он је из те приче изашао потпуно чист, али на један волшебан начин, као неко ко није купио диплому. Злоупотребио је на неки начин положај зато што је био комерцијални директор у јавном превозу, и та је диплома била преко потребна да би ту функцију могао да обавља“, наводи некадашњи активиста Демократске странке Александар Крунић.
Зашто је тужилаштво одустало од даљег поступка?
Правници са којима се Н1 консултовао тумаче да је тужилаштво одустало од даљег поступка, јер је уважило да је Бечић диплому користио само како би лагао жену, али да је дужност тужиоца била да испита да ли ју је и он приказао на радном месту. Оно што тужилаштво није урадило тад, Н1 јесте више од две деценије касније. У правилнику о систематизацији из 2003, услов за руководиоца комерцијалног сектора била је висока стручна спрема. Тужилаштво се, по свему судећи, није ни потрудило. Кад смо их питали за детаље, само су потврдили да је против Бечића 2004. подигнута оптужница због фалсификовања исправе.
Питали смо тужилаштво у Врбасу ко је био поступајуци тужилац у случају фалсификовања дипломе Игора Бечића и због чега су одустали од даљег поступка. Одговор нисмо добили.
Наиме, тужилаштво нас је упутило да све остале информације потражимо од Основног суда у Врбасу, у ком су још 2016. навели да је документација везана за тај предмет уништена као безвредна. Коментар нисмо добили ни од самог Бечића, а Скупштина Србије одбила је да достави његову званичну биографију са детаљима о његовом образовању и радном искуству.
„Обавештавамо вас да су све релевантне информације о народним посланицима јавно доступне и да се налазе на интернет страници Народне скупштине у оквиру секције „Састав“, Подсекција „Народни посланици““, наводи се у одговору из Скупштине.
Ово није одговор на питање које смо поставили, јер од свих детаља, за Бечића стоји само да је магистар индустријског менаџмента. Према јединој доступној биографији на сајту Отвореног парламента, Игор Бечић је само годину дана након суђења успео да заправо заврши факултет, а две године касније и мастер студије на новосадском универзитету Едуцонс. Тамо, међутим, демантују да је Бечић икад завршио мастер на њиховом универзитету.
Истакнути напредњак за ког се, подсећамо, наводи да је Факултет за услужни бизнис у Новом Саду завршио 2005, са пуне 34 године живота, заправо се тада још увек проналазио у академским водама, па је, наводи универзитет Едуцонс, баш те године на новосадски факултет прешао са Више техничке школе у Призрену.
„Игор Бечић, рођен 05.06.1971. године у Врбасу, се уписао 2005/2006 године на трећу годину студија Факултета за услужни бизнис, те је дипломирао дана 27.08.2007. године и стекао стручни назив Дипломирани економиста са просечном оценом 7“, навео је Едуцонс.
У Бечићевој биографији наводи се да је након мастера и магистрирао, опет далеко од куће, на Факултету за пословни и индустријски менаџмент Универзитета Унион у Београду који сад припада Универзитету МБ. Народни посланик је, са паузом од једног сазива, већ 28 година, прво као радикал, а од 2008. напредњак. Стијеповић се добро сећа питања које је тадашњи истакнути врбаски демократа поставио Бечићу када је мењао страначки дрес.
„Па добро, Игоре, како је могуће да напушташ СРС кад знам да сте се ви заклели у цркви Српској радикалној странци на верност. А он му је одговорио, у том моменту вероватно и он збуњен питањем, рекао је – јесам, али за тај мандат“, каже одборник из Врбаса Стијеповић.
Мандат комерцијалног директора у Јавном предузећу за превоз путника, међутим, задржао је све до 2012. године, када прелази код свог земљака из Равног Села Душана Бајатовића у Србијагас на месечну апанажу од 130.000 динара. Од 1997. прима плату народног посланика, али човек који се не либи да се у скупштинској сали физички обрачуна са неистомишљеницима, све време прима и месечну накнаду од 8.000 динара као ратни војни инвалид. Јавно предузеће у ком је био комерцијални директор угашено је.
