Pročitaj mi članak

„Ko hoće ovaj sporazum neka zna, veleizdaja je zločin koji nikad ne zastareva!“

0

U trenutku u kome bismo mi stavili potpis, to bi trenutak legalizovanja otimačine Kosova i Metohije… I svako ko bi to uradio bio bi veleizdajnik, a to je zločin koji ne zastareva

Предлог статута Заједнице српских општина, коју је објавила Фондација Фридрих Еберт, личи ми на смоквин лист којим треба да се покрије чињеница да се Србији нуди безусловна и потпуна капитулација, рекао Стеван Гајић, сарадник Института за европске студије, гостујући у Танјуговом Дневнику.

 „Француско-немачки предлог, пре свега, није у складу са Уставом Србије и Резолуцијом 1244, која гарантује интегритет Србији на целој њеној територији, наравно укључујући и Косово и Метохију. Та непристојна понуда је само обавијена различитим додатним предлозима, који се појављују ових дана као пробни балони, како би сакрили суштину. А суштина је да Србија треба да одустане од сопствене државности тако што ће признати нелегалну сецесију Косова и Метохије, и – у исто време – треба да се лиши својих савезника тако што би прихватила увођење санкција Русији. А то би било врло неморално из више разлога: прво што нам је Русија савезник, друго што смо сами били жртве санкција… А та два, наизглед различита, питања заправо су једно исто питање, чија се суштина састоји у ултиматуму који је идентичан ултиматумима који смо имали 1941. од Хитлера и 1914. од Хабзбуршке монархије. Суштина је да се Србија одрекне свог субјективитета.“

Шта ће бити ако Србија не прихвати европски предлог? Приштински медији су објавили нови „нон пејпер“ у коме се говори о санкцијама Београду и Приштини?

– Мислим да ни те уцене не треба превише да нас брину. Прво, амбасадори и Немачке и Француске су рекли да не постоје никакве уцене, више пута је и специјални представник САД Габријел Ескобар говорио у том смислу – тако да  смо ми само од наших представника власти чули о томе (санкцијама), што не значи да то није тачно. Свакако да постоје притисци… Суштина је да покушавају да приволе нашу јавност да се сложи са том „еутаназијом државе“. Оно што је охрабрујуће јесте да очито Курти више брани Устав Србије тиме што не жели да прихвати ту Заједницу српских општина, за коју ја мислим да не би нешто угрозила „косовску државности“ или „Устав Косова“. Том Куртијевом „одбраном Устава Србије“ заправо читава ствар пада у воду, тј. нема ништа од тзв. француско-немачког плана, тј. нема ништа од тога да Србија пристане на улазак Косова у УН или да практично пристане на сецесију – на мекан или тврд начин. Суштина је да сви представници Запада, које ми из неког разлога зовемо „међународна заједница“, захтевају једно те исто: да Србија сама пристане на одрицање од сопствене територије. И то не би било само одрицање од територије, тиме би Србија практично отворила једну „оставинску расправу“ у стечајном поступку за распад државе.

Зар није „оставинска расправа“ већ било потписивање Бриселског споразума?

– Слажем се да је то био корак од седам миља у том смеру, али то није до краја учињено.

Оно што се заборавља јесте да када је руководство Југославије пристало да се Словенија отцепи – догађаји у СР Хрватској и СР БиХ били су неминовни, нико то није могао да заустави. Ко нама гарантује (да се неће исто опет десити) – посебно јер се ради о Немачкој и Француској. Подсетићу да су недавно и бивши председник Француске Оланд и бивша канцеларка Немачке Меркел изјавили да су они заправо преварили Русију када су потписивали Минске споразуме. Видимо колико вреди, заправо колико не вреди њихова реч када је у питању споразум између Бугарске и Северне Македоније и како онда да – у условима када се свакога дана пуца на српску децу на Косову и Метохији – очекујемо да ће они бити гарант било чега у српску корист. Да не говоримо и о томе да читаво стављање у први план Француске и Немачке служи за неку врсту компензације с обзиром на то да се они око Украјине ништа не питају. Њих не само да малтретирају Лондон и Вашингтон, и Брисел као центар НАТО-а, већ добијају пацке редовно и из Кијева. Немачку и Француску константно понижавају САД и НАТО, и онда они на нама лече те комплексе. Мислим да ми не смемо на то да пристанемо.

Фото: Снимак екрана/Танјуг

 

Онда нам је једна опција да све то одбијемо, и да нам присилно буде одузета та територија. Или да прихватимо ЗСО, која је више од ничега?

– Ми имамо Резолуцију 1244, то што је неко нама на силу отео ту територију не значи да је то његова територија све док ми на то не пристанемо. У тренутку у коме бисмо ми на то ставили потпис, то би тренутак легализовања те отимачине, и ми то не смемо да урадимо… И свако ко би то урадио био би велеиздајник, а то је злочин који не застарева.

С друге стране, ако бисмо били тако чврсти у тим ставовима, можда бисмо могли да завршимо као Украјина?

– Добро, али погледајте Републику Српску…

То је оно што председник често говори да нико не би волео да шаље своју децу да ратују.

– Посебно не волим да чујем те приче о „добровољном давању туђе крви“ у светлу различитих афера које имамо.

Полазите од себе, ви бисте…

– Наравно, ја као војни обвезник, ако добијем лист за мобилизацију – сигурно нећу бити дезертер. Наравно да полазим од себе и сваког војно способног грађанина Републике Србије. То је питање које се уопште не поставља.

Али, чини се да у времену у коме се налазимо – рат не би требало да буде опција већ дипломатија?

– У времену у коме се налазимо рат већ букти на истоку Европе, а ако Србија буде показала слабост онда ће да позове рат, а уколико буде показала зубе онда ће и други можда да размисле да ли треба да улазе у такву авантуру. Заиста мислим да Србија не треба ништа екстремно да ради, само треба да поштује сопствени Устав и међународно право – и биће нам добро.

И да се држи Бриселског споразума?

– Бриселски споразум је против Устава и међународног права. С обзиром да се друга страна, односно друге стране, не држе Бриселског споразума, мислим да Србија има свако право (и то је давно требало да уради) да иступи из Бриселског споразума.

Много сте искључиви – рекло би се да је лакше бити аналитичар него доносилац одлука?

– Нисам искључив, а нисам ни аналитичар ни доносилац одлука – ја сам политиколог… Што се тиче доносиоца одлука, нико их није тукао да то буду. Кандидовали су се на изборима, за то су се пријавили, уколико нису способни увек могу да поднесу оставке и да то препусте неком другом. А што се тиче Устава Србије, већинског става грађана Србија, рекао бих и става СПЦ, он је јасан и недвосмислен…

А то је став и државног врха, да је Косово део Србије?

– Уколико државни врх каже да је француско-немачка понуда за укидање државе Србије „прихватљив оквир за споразум“, онда нисам сигуран колико стоје иза тих речи.