Још од најаве да ће у Србији правити летећи аутомобили у замену за свињске папке и пилеће ногице, које ми имамо у изобиљу, а који су преко потребни Кинезима, односи Србије и Кине у највећој мери се своде на бомбастична обећања председника Александра Вучића, који, по правилу, уочи кампање или за потребе сопственог рејтинга, најављује огромна улагања у нашу земљу и извоз домаћих производа у Кину.
Најновија посета шефа српске државе Кини, донела је нова обећања и најаве, па смо тако, два месеца уочи избора, сазнали да су кинески пријатељи заинтересовани “да залију” папке и пилеће ногице, које смо им ваљда већ послали, са нашом ракијом и вином, те да је то извозна шанса Србије.
“За нас страшно важно питање Уговора о слободној трговини и кад о њему говоримо то није питање само за наше пољопривредне произвођаче, за наше винаре и виноградаре, произвођаче ракије и свега другог, да своје велике количине могу да продају на захтевном, али највећем тржишту на свету какво је кинеско, већ је то питање и довођења нових инвестиција“, рекао је Вучић.
Ми њима папке, а они нама летеће аутомобиле
Од кад је преузео власт у Србији, Александар Вучић гаји нескривене симпатије према ауторитарним режимима у Кини и Русији. Традиционално добри односи са Кином, које је Србија наследила од бивше Југославије, додатно су продубљени почетком априла 2018. године, кад је Вучић предводио државну делегацију која је у Пекингу потписала низ међудржавних споразума са Кином. Најављена су вишемилионска улагања у Бор, Зајечар, производња летећих аутомобила у Србији, извоз свињских папака из Србије, зајмови за инфраструктурне пројекте…
Међутим, уместо великих инвестиција које би унапредиле економску ситуацију у земљи, Србија из ове земље махом увози прљаву технологију и закључује нетранспарентне уговоре. Резултат тога данас се осећа, између осталог, у Бору, где је због рада фабрике Зиђин угрожен опстанак становништва због загађене животне средине, као и Зрењанину, ком прети еколошка катастрофа због покретања фабрике гума Линглонг.
Професорка Економског факултета у Београду, Даница Поповић, рекла је за Нова.рс да се уговори са кинеском страном углавном склапају “на невиђено” и неретко на штету Србије о чему сведочи и чињеница да јавност практично ништа не зна о закљученим споразумима.
Она додаје да најавељени извоз ракије и вина из Србије у Кину не може да покрије ни потребе једне мање провинције у тој земљи и да је реч о још једном Вучићевом предизборном обећању.
“Кад се вратимо на вино и ракију, онда тек долазимо до потпуног бесмисла. Ако као председник уговараш неке међудржавне споразуме, онда гледаш које су твоје компартивне предности, шта најбоље радиш и то покушаваш да пласираш. Међутим, оно што ми најбоље радимо је отишло – људи који добро раде, лекари, инжењери… Сви су нам отишли. Уместо да се у Србији изгради систем који ће одговарати потребама 21. века, ми се враћамо уназад”, упозорава она.
С друге стране, научнофантастично обећање шефа државе да ћемо производити делове за кинеске летеће аутомобиле у нашој земљи практично је заборављено и та могућност се више и не помиње, иако је сам Вучић самоуверено најављивао да су Кинези спремни да се трампе – “ми њима и папке, а они нама летеће аутомобиле”.
“Има пуно идеја о којима разговарамо са Кином. Од ситних ствари, како, на пример, да у наредних шест месеци решимо питање извоза свињских ногу, папака и свега онога што се код нас баца или не користи у довољној мери. Да вас замолимо за фабрику електричних аутобуса и електричних аутомобила, до тога да знамо да радите прототип летећих аутомобила, хајде да пробамо да нешто од тога направимо у Србији”, поручивао је он те 2018.
Четири године касније, шеф српске државе не прича о летећим аутомобилима, али обећава – Кинези ће улагати у српске фабрике.
“Вучић оваквим обећањима жели да анимира и прошири своје бирачко тело. Оно помиње Будимку, јер се њеног имена сећају старији бирачи и то је заправо начин како хоће да покаже како наводно пази о њима. Терминологија коју он користи је она коју је својевремено користио друг Тито”, објашњава професорка Поповић.
Нека покаже спецификацију
Професорка је и јавно позвала председника Србије да изведе спецификацију колико је наша земља до сада извезла свињских папака и пилећих ногица у Кину.
“Волео бих да нам изведе ту спецификацију. Онда сам се радовала, али никад нисам дошла до конкретних бројева. Молим га овим путем да нам их саопшти, ако може. Надам се да ће им, уз те пилеће ноге, ова наша ракије лепо ‘пасти’”, закључила је она.
Колико ћемо дуговати Кинезима
Србија се све више задужује код Кине последњих година, а последње задужење у низу је вредно 1,9 милијарди евра. Поједини стручњаци упозоравају да ће за неколико година просечно домаћинство у Србији дуговати више од 6.000 евра Кинезима. Као посебан проблем код ових кредита стручњаци истичу да се они реализују на основу међудржавних споразума који не захтевају транспарентне процедуре код избора извођача, трошења средстава и контроле пројеката, те је због тога већа бојазан од корупције.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 5, 2022