Прочитај ми чланак
Прошле недеље Српске Двери су организовале конференцију за штампу којом су започеле кампању против увоза и дистрибуције генетски модификоване хране и семена у Србији. На конференцији су, поред организатора у чије име се обратио Данило Тврдишић, учествовали и еминентни стручњаци: проф. др Миладин Шеварлић и покретач удружења „Стоп ГМО“, Ирена Барет. На конференцији су изнете врло озбиљне чињенице које указују на бројне штетне и несагледиве негативне последице које ова храна и семе могу имати на људско здравље, екосистем и економију.
У сваком нормалном друштву, изнете чињенице о могућности епидемије канцера, стерилитета, алергијских инфекција, уништавање екосистема и економије (што ће се десити уколико се дозволи промет и дистрибуција ГМО) биле би најозбиљнији аларм за узбуну највишег степена. А шта се у Србији десило?
Колико „великих“ медија је направило било какав извештај или пренео макар и једну реченицу са ове конференције? НИЈЕДАН. Трагично је да никоме није медијски „интересантно“ да обавести јавност о новом Јасеновцу који кроз тровање храном прети Србији и њеним грађанима. Тужно је колико ниско је пала новинарска професија да нико из медија није нашао за сходно да обавести јавност о катастрофалним економским и еколошким последицама ГМО. Цео хорор око ГМО јасно показује колико је дубок морални пад интелектуалне, новинарске и политичке „елите“ која по овако важном питању и даље громогласно ћути.
Лобисти ГМО у Србији: Расим Љајић и Миодраг Костић
Сигурни смо да нико здравог разума и елементарног људског поштења, а ко је макар и површно имао прилику да се упозна са овом темом и проблематиком, не може да доводе у питање деструктивни и несагледиви утицај генетски модификованих организама.
Одговорно тврдимо да се само две групе људи могу залагати за увођење ГМО хране и семена у ланац исхране.
Прву групу представљају они који од тога имају директне финансијске, политичке и друге личне интересе и користи и који су ове интересе ставили директно испред интереса грађана. У ову групу људи који су ставили сопствени финансијски и политички ангажман испред здравља нације, спада министар спољне и унутрашње трговине Расим Љајић. Министар Љајић рече да се он не залаже за производњу ГМО, већ само за њен увоз и дистрибуцију!
Што је и од Љајића – много је. Ако се дозволи увоз и дистрибуција ГМ семена (за шта се он као брижни министар залаже) шта ли министар Љајић мисли за шта ће да служи ГМ семе које ће се увозити? Да ли он тврди да ће се то семе користити за сликање или, што је и логично, да ће се то семе користити за СЕЈАЊЕ по Србији? За шта ће се користити ГМ храна коју ће министар Љајић дозволити да се увезе? Да ли ће се користити за грађевинску индустрију или што шапуће здрав разум, за – ЉУДСКУ ИСХРАНУ. Миодраг Костић, власник МК групе је човек који је Монсантов партнер у Србији и који има директне пословне користи од генетске модификације грађана Србије. Он је „пословни“ представник стране која се залаже за ГМО у Србији.
Друга група оних који немају ништа против ГМО тровања је група корисних идиота. Једини ауторитет којем они верују је телевизија.
Двери ће пробити овај зид ћутања, јер је питање толико значајно да га је немогуће довека држати под медијским тепихом.
Из свих наведених разлога, Двери сматрају да је потребно објединити све здраве опозиционе снаге и народне иницијативе које би могле да ступе у заједнички фронт против ГМО у Србији. У том смислу позивамо Српску радикалну странку и Демократску странку Србије, као и Еколошки покрет из Новог Сада и друге невладине организације које се боре против ГМО да заједно осмилимо акциони план против ове лобистичке групе у власти која жели да изврши злочин против народног здравља увођењем ГМО у Србију.
Такође очекујемо од оних странака и појединаца који чине садашњу власт, а који имају довољно националне и социјалне одговорности, да се супротставе ГМО-лобистима попут министра Љајића и тајкуна Костића и на тај начин подрже нашу борбу.
(Двери)
