Pročitaj mi članakS tri godine zakašnjenja, pod plaštom nazovi “borbe protiv korupcije”, juče su uhapšeni predsednik Opštine Obrenovac Milorad Grčić i kontroverzni biznismen Aleksandar Papić. I jedan i drugi su prepoznatljiva lica režima u Srbiji, a sad bi njihova hapšenja trebalo da nas ubede da je predsednik Aleksandar Vučić odlučan u nameri da se obračuna sa korupcijom u svojim redovima. E pa u vezi toga, ima nekoliko ozbiljnih primedbi.
Већ пуна три месеца студенти од надлежних институција у Србији траже да раде свој посао и да се процесуирају одговорни за пад надстрешнице у Новом Саду и смрт 15 људи. Исто толико они подсећају председника Србије Александра Вучића на његова уставна овлашћења и поручују му да за испуњавање њихових захтева није надлежан. С обзиром на то да су се сви његови покушаји са регистраторима и објављивањем непотпуне документације показали јаловим, Вучић је посегнуо за добим, старим триком – борбом против корупције.
То је најавио у Новом Саду, кад је одржан први велики протест због пада надстрешнице и када се уместо испред Градске куће, појавио испред просторија СНС. Исто је поновио и недавно, а епилог смо видели јуче.
С обзиром на ситуацију у земљи, те чињенице да готово нема места у Србији у којем претходних месеци није било протеста подршке студентима, било би за очекивати да јучерашња акција полиције има везе са разоткривањем корупције у вези реконструкције Железничке станице. Уместо тога, сервирани су нам бивши в. д. директор ЕПС Милорад Грчић, који се сматра одговорним за колапс енергетског система 2022. године и Александар Папић, човек који годинама важи за блиског сарадника овог режима.
Ту лежи и први проблем.
Закаснили неколико година
Ако се на овај начин покушава смирити ситуација у земљи, главна порука би била да студенти нису спомињали ни Грчића, ни Папића. Овај двојац је за оно што им се ставља на терет требало да буде приведен давних дана.
Зато ово сада изгледа као “изнуђен потез” власти, која показује спремност да жртвује своје сараднике само кад мора да гаси пожар већи од оног који су сами направили.
Други проблем је то што се овим хапшењима скреће пажња са оних који очито носе велику одговорност за пад надстрешнице.
Ту би требало подсетити на сведочење в. д. директорке Инфраструктуре железница Србије Јелене Танасковић на саслушању у тужилаштву, када је пребацила сву одговорност за пројекат Железничке станице Нови Сад на бившег министра Горана Весића.
“Усаглашено са министром”
Танасковић је у исказу пред тужиоцем, како је објавила Нова економија, тврдила да је Весић инсистирао да он води све пројекте јер се тако договорио са председником Србије, Александром Вучићем.
“Министар Весић ми је рекао да је то једини услов да будем директор, да прихватим да он апсолутно управља и води све пројекте, јер је он наводно договорио са председником да се сви пројекти искључиво тако воде”, рекла је Танасковић.
То показује и инструкција коју је Весић послао Јелени Танасковић, а коју је пре неколико дана такође објавила Нова економија.
“Доносим Инструкцију на начин да све фазе и кораке у реализацији Пројеката железничке инфраструктуре у којима је укључена ‘Инфраструктура железнице Србије’ а.д, као једна од уговорених страна, морају бити претходно усаглашене и потврђене од стране Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, односно Министра, у својству председавајућег [Радне групе]“, наводи се у директиви.
Подсетимо, Виши суд у Новом Саду је крајем новембра укинуо притвор Горану Весићу, објашњавајући да нема основане сумње да је бивши министар извршио кривично дело тешко дело против опште сигурности. Затим је Више јавно тужилаштво у Новом Саду 30. децембра подигло оптужницу против 13 особа, укључујући и Весића и Танасковић. Недуго по притварању, Весић је почео штрајк глађу након чега је ванпретресно веће Вишег суда у Новом Саду саопштило да му се притвор укида и наложило да одмах буде пуштен на слободу.
Јасно је и да су јучерашња хапшења покушај скретања пажње са актуелног проблема и са студентских захтева.
О ненадлежном председнику
Како за Нову каже адвокат и бивши повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, овај потез васти је заправо у супротности с оним што студенти траже.
“Не верујем да и сама власт мисли да оваквим потезима може скренути пажњу са студентских захтева. Ако то заиста мисли онда је потпуно изгубила осећај за реалност. Суштински значај антикорупцијских захтева студената далеко превазилази значај некаквих “пикантних” вести о хапшењу једног или неколико објективно другоразредних припадника елите, поготово имајући у виду да је коначни исход поступака против тих људи сасвим неизвестан. Заправо реч је о потезу који је у потпуној супротности са захтевима студената”, каже Шабић.
Он подсећа да студенти траже да институције раде свој посао и да га раде у складу са Уставом и законима.
“А сасвим обрнуто, имамо прво најаве хапшења од стране и по Уставу и по Законику о кривичном поступку потпуно ненадлежног председника и одмах потом брзо поступање тужилаштва, што све заједно потврђује да је Уставом и законима гарантована самосталност тужилаштва илузија и да тужилаштво делује као трансмисија политичке власти у складу са њеним дневнополитичким интересима”.
На послетку, не треба заборавити ни да је за два дана Сретење и да ће тада бити организован митинг напредњака, те да је потребно појачати “позив” грађанима и симпатизерима. А куд ћеш бољу позивницу од оне у којој пише да је Александар Вучић испунио обећање о беспоштедној борби против корупције, те је похапсио бивше сараднике власти.
Привид борбе против корупције
Кад се подвуче црта и постави питање шта се овим покушава постићи, Родољуб Шабић каже:
“Не бих да спекулишем, али један од разлога је извесно покушај стварања привида, представе о некаквој “енергичној” борби против корупције. Мислим да је то унапред осуђено на неуспех иако ће вероватно у ту сврху уследити још нека слична хапшења и бити максимално подржана од стране таблоида. Али понављам, не верујем да то може дати било какве иоле озбиљније ефекте. Исувише добро је познато да је мање више истим речима “жестока” антикорупцијска борба најављена и пре 12 година у време доласка на власт али су се дешавале сасвим супротне ствари” каже Шабић и подсећа:
“На очиглед народа “елита” се богатила на потпуно необјашњив начин, чак и не кријући енормна богатства од јавности али антикорупцијска агенција, МУП, тужилаштво, Пореска управа, Управа за спречавање прања новца, су затварале очи пред тим. Типичан, а трагикомичан пример, је Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу који је власт у време доношења најавила као моћно антикорупцијско средство, а по коме је за четири године донела једно једино решење”.
Он закључује да сви релевантни показатељи говоре да за 12 година актуелне власти не само да није било резултата у борби против корупције, него је из године у годину стање бивало све горе и горе.
“Недавно објављени Индекс перцепције корупције, са до сад најгором оценом и најлошијим пласманом, то је још једном потврдио”, закључује Шабић.
