Pročitaj mi članakLokalni front iz Kraljeva nedavno je objavio da je došao u posed baze podataka koju vodi Srpska napredna stranka, a u kojoj se nalaze podaci, kako kažu, oko deset hiljada članova i nekoliko hiljada kapilarnih glasova. Iako sve političke partije sakupljaju podatke o svojim biračima radi kampanje, izvršna direktorka NVO Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović tvrdi da je zakonitost te prakse uvek upitna, dok je u konkretnom slučaju bitno ne deliti dalje tu bazu podataka.
Владан Славковић из Локалног фронта рекао је за Н1 да то што су добили ту базу података говори да се СНС систем распада изнутра.
– Сама база података је сама по себи недозвољена ствар, бар не на начин на који смо је ми видели, а то су не само подаци као што су име, презиме и број чланске карте, већ и број телефона, адреса, број личне карте, ЈМБГ, а то су базе података које су недозвољене – објашњава.
Како је Славковић истакао, поред података гласача СНС, ту се налазе и подаци капиларних гласова, затим људи који не желе да гласају за СНС, али и социјалних случајева.
– Такође, имамо и онај најпроблематичнији, најбезобразнији део, а то је баратање подацима социјалних случајева. Сви социјални случајеви по месним одборима су пописани и као такви вероватно су они најдиректнији плен уцене и оне, да кажемо, социјалне помоћи и свега осталог, такозване куповине гласова за мали новац – рекао је он.
Ана Тоскић Цветиновић, извршна директорка НВО Партнери Србија, каже за Данас да је уобичајено да политичке партије скупљају податке о потенцијалним бирачима и онима који их подржавају као и симпатизерима, али истиче да је питање у којој мери је то законито.
– Причам о свим политичким партијама, али посебно о оним које су на власти које притом имају и приступ бирачком списку – каже Тоскић Цветиновић.
Она истиче да се њена организација у неколико наврата обраћала поверенику да изврши надзор над политичким странкама јер за обраду података мора постојати правни основ попут закона или пристанка лица.
– Једно је ако је неко симпатизер странке и дао је све своје податке, друго је ако странка скупља податке о људима за које она претпоставља да они јесу или нису њени подржаваоци – каже саговорница.
Говорећи о томе за шта се ти подаци користе, Тоскић Цветиновић истиче таргетирање људи у оквиру кампање, приступом од врата доврата, телефонским позивима, па све до, у екстремним ситуацијама, одређених притисака када је реч о људима који не подржавају странку.
– Значи, странка мора као и свако други ко обрађује податке о личности да има правни основ. У случају симпатизера, или онога ко подржава странкуи прављења било какве базе која није заснована на закону, ту мора постојати пристанак лица – појашњава и додаје да не верује да су они који нису симпатизери странке дали свој пристанак.
Она скреће пажњу и на чињеницу да ове базе података садрже и много више података од онога што је потребно да би се неко идентификовао.
– Ту су и неки подаци који су осетљиви, тако да је ту врло, врло упитна законитост података – каже Тоскић Цветиновић.
Говорећи конкретно о подацима оних који нису ни чланови ни симпатизери СНС-а, али и оних који не желе да гласају за њих, наша саговорница каже да је отворено питање на који начин се до њиховх података дошло.
– То може у мањим срединама бити и питање неког непосредног сазнања и информације које се прикупљају и од комшије и тако даље – каже она и додаје нема институције која има податак о томе ко је за кога гласао.
Ипак, она појашњава да је једно прикупљати информације о томе што се о некоме сазнало као неки устисак, а друго ако се прикупљају званични, тачни лични подаци попут адресе, броја личне карте.
– Велико је питање на који начин се до тога долази – тврди она.
Иако је законитост тих база битно питање и мора се испитати, Тоскић Цветиновић истиче да је веома битно да се подаци до којих се дошло даље не објављују и не деле.
– Ту апелујем и на оне који су дошли до сазнања о тој бази. Видела сам да круже снимци на којима се види име и презиме, и број чланске карте, али стварно је битно да се ти подаци даље не излажу јавности, довољно је што су дошли до тог сазнања и поставили питање законитости база – закључује саговорница Данаса.
