Прочитај ми чланак
(Новости)
Шта значи договор о стратешкој сарадњи Москве и Београда. Руски експерти критикују Путинову власт за пасивност
Најава да ће председници Русије и Србије до лета потписати договор о стратешком партнерству разочараће оне који би били најсретнији да сунце излази на западу. Али поставља се и питање зашто на договор, који је могао бити потписан почетком лета 2011, кад су министри спољних послова Сергеј Лавров и Вук Јеремић усагласили текст, тада нису стављени потписи.
Председник Борис Тадић је јако желео да потпише Договор о стратешкој сарадњи, али су њега тад били „отписали“ у Кремљу. Више није тајна зашто су у Москви били љути на Тадића. И Ивица Дачић је сада објаснио да се он није држао обећања да ће руководство у Русији, као најпоузданији партнер, прво сазнавати какве ће потезе вући Београд око Косова. Прворазредна је привилегија то да Србија може без царине да извози не само у Русију, већ и Белорусију и Казахстан. Србија и Русија имају упрошћени визни режим па грађани могу без виза да путују до месец дана.
– Стратешко партнерство се разликује од обичних добрих економских односа, јер ми помажемо једни другима на светској арени, усаглашавамо позиције, настојимо да заштитимо једни друге – рекао је Димитриј Медведев.
Русија има „стратешко партнерство“ са већином бивших совјетских република, затим са Кином, Индијом, али и са Шпанијом.
Минуле недеље у Москви је боравила делегација Скупштине Србије, која је учествовала и на округлом столу на који су позвани и експерти.
– Србија треба да следи пример Швајцарске и да буде војно неутрална, да не буде у НАТО. Србија не треба да буде Северна Кореја, али никако да улази у НАТО, јер народ то не жели – каже др Невен Цвјетичанин.
Много се говорило и о будућности Косова и Метохије.
– И нас Русе као пријатељску земљу занима коју је цену спремно да плати српско руководство да би ушло у ЕУ, питао је Алексеј Пушков председник Комитета за међународне односе Руске Думе.
Милош Алигрудић, председник Комитета за међународне односе српског парламента, каже да је ЕУ, посредник у односима Београда и Припштине, пристрасна и да је бивше руководство Србије одлучило да се преговори са Приштином пребаце на ниво ЕУ иако тамо ми немамо јаког савезника.
Др Јелена Гускова сматра да је преговорима са Приштином руководство Србије ушло у слепу улицу.
– Последњих двадесетак година Запад стално тражи само уступке од Србије и стално поставља ултиматуме. Циљ је јасан – желе да смањење територију Србије и увуку је у НАТО. Један од главних циљева је и да удаље Србију од Русије, раздвоје два православна народа.
Андреј Маслов Директор четвртог департмана Министарства спољних послова Русије, који покрива Балкан, није се сложио да је српско руководство у ћорсокаку.
– Суверено је право српског руководства да тражи излаз из садашње ситуације. Русија је спремна да прихвати било коју одлуку руководства у Београду – рекао је Маслов.
Бивши руски дипломата Олег Џиџа, директор Балканског образовног центра трговинско-економске сарадње, критиковао је оне који мисле да се односи Русије према Београду треба темељити на ставу „не треба да будемо већи Срби од Срба“.Русија мора помоћи Србији, јер ми видимо да Американци кад затреба могу бити већи Албанци од Албанаца.
Џиџа сматра да је била велика грешка руског руководства које се својим понашањем удаљавало од Србије.
– Мислим да је и садашњи став руских дипломата лош. Јасно је да Србија не може без јаког савезника да реши проблеме које има – рекао је он.
Ана Филимоновна, из Центра за изучавање саврене балканске кризе при Институту за Балкан РАН, на примеру Црне Горе илустровала је како Запад, преко НВО, ствара климу за улазак у НАТО. И сад већ 30 одсто грађана Црне Горе сматра да би земља требало да постане чланица НАТО. Филимонова истиче да је број НВО у Србији далеко већи.
Валериј Шујков директор Одела за међународну делатност Министарства за ванредне ситуације је рекао да су Русе оптуживали на Западу да праве војну базу у Нишу. Сличан центар за помоћ при непогодама на Балкану намерава на Косову да направи НАТО.
Др Љубиша Стојмировић је казао да „Србији треба братска пријатељска рука помоћи“. Он сматра да ЕУ тешко може да прими „проруску Србију“.
– Надам се да Русија има визију свог присуства на Балкану. Ово што се сада догађа личи на велику шаховску партију у којој је Србија мали секундант Русији – рекао је Стојмировуић.
На то се надовезао Леонид Калашњиков, који је рекао да и Србија има велике шахисте и да садашњу партију морамо играти заједно. Калашњиов сматра да Москва треба подржавати снаге које желе већу сарадњу. Ако Русија не повећа конкретну помоћ Србији може се догодити као са Бугарском, која је већ у НАТО.
Стојмировић је испричао да је за време недавне посете НАТО питао једног од домаћина да ли би он дошао да се извине Србима за жртве од бомбардовања. Тај представник НАТО је одговорио: – Да ,али ако се ви извинете за претерано коришћење силе.
Др Јелена Пономарјова, професор на Московском државном институту за међународне односе, говорила је о великој важности како медији информишу о сарадњи двеју земаља. Он сматра да је потребан нови „информациони пробој“. Подсетила је на присуство Ал џазире у Сарајеву.
