Прочитај ми чланак

Како се бивши градски урбаниста богатио и извлачио из сукоба интереса

0

"Folic architects",фирма у којој је сувласник бивши градски архитекта Милутин Фолић родом из Приштине, недавно је добила посао на измени Плана детаљне регулације на подручју између три дорћолске улице у центру Београда.

Како је раније објавио КРИК, откако је ушао у градску власт та Фолићева фирма је увећала приходе за више од 13 пута, а док је био на функцији градског архитекте још једно његово предузеће “Goldman Capital Partners” добило је дозволу за градњу зграде такође у центру Београда, због чега је у јавности оптуживан за сукоб интереса.

Рад Милутина Фолића праћен је оптужбама медија, али и стручне јавности да се налази у сукобу интереса, а Агенција за борбу против корупције до данас није реаговала.

Добрица Веселиновић из Иницијативе Не давимо Београд данас је открио да је предузећу 
„Folic architects“ поверен посао измене и допуне Плана деталне регулације (ПДР) за подручје између улица Француске, Цара Душана, Тадеуша Коћушка и пруге на Дорћолу. Финансијер тог посла је фирма “Carski square”, а није искључено да је баш то предузеће ангжовало Фолићеву фирму.

Веселиновић је за Нова.рс рекао да је ово по њему “сива зона” сукоба интереса.

“Мислим да онај ко је имао везе са извршном влашћу не би требало да улази у однос са инвеститором у наредних три до пет година, а Фолић је био градски архитекта до почетка прошле године. Не може да се порекне да он и сада има везе у градским структурама власти”, навео је Веселиновић.

“Из авиона се види да је у сукобу интереса”

Још једно његово предузеће “Goldman kapital partners” зидало је пре пет година зграду код Депоа, у Средачкој улици у центру Београда. И тада је Фолић оптуживан у јавности да се налази у сукобу интереса.

Како су медији тада објављивали, грађевинска дозвола за тај објекат издата је 21. маја 2015. године, а у то време Фолић је већ годину дана био градски архитекта.

Душан Слијепчевић, члан Савета за борбу против корупције, изјавио је пре две године за “Блиц” да је и најобичнијем лаику јасно да је Фолић био у сукобу интереса, те да не зна зашто није реаговала Агенција за борбу против корупције.

“Случај је толико јасан, да се из авиона види да је Фолић у сукобу интереса. Просто је смешно да нам у Агенцији причају да ли је Фолић на јавној функцији или не, а не изјашњавају се да ли је у сукобу интереса”, рекао је Слијепчевић и додао да правдање Фолића да је предао управљачка права фирме када је постао градски архитекта не мења ништа.

“Нема то никакве везе када је и даље сувласник фирме. Просто јасно је да му је та позиција омогућила да његова фирма добије дозволу да гради зграду. Нема ту шта много да се мудрује”, изјавио је Слијепчевић.

У медијима су се помињале још неке сумњиве околности управо око зидање зграде у Средачкој улици. “Блиц” је објавио да је Фолићева фирма добила дозволу да на тој петоспратници изгради 150 квадрата више, а на основу тога што је градски архитекта у урбанистичком пројекту уписао да се зграда налази на углу са Нишком улицом, што није тачно.

Фолић је, како је писао Блиц, у потпуности прецртао приватну парцелу од 2,35 ари која се заиста налази на углу Средачке и Нишке, и то са читавом кућом и помоћним објектом.

Посао са контроверзним адвокатом Синише Малог

КРИК је објавио да је Фолић у време док је био градски функционер развијао приватни бизнис, те да је од уласка у градску власт “Folic architects”, фирма коју је основао са братом, увећале приходе више од 13 пута.

Бивши градски архитекта доводио се у везу са Игором Исаиловићем, контроверзним адвокатом који се помиње у сумњивим пословима са Синишом Малим, Звонком Веселиновићем… Како је писао Крик, они су два месеца након одласка Фолића са функције градског архитекте, ушли у посао посредовања у продаји неких од највреднијих некретнина у Београду. Исаиловић је касније напустио ту фирму коју сада води Фолић.

Како је открио КРИК, Фолић је са места првог градског урбанисте помогао да се саграде неки од највећих престоничких стамбених комплекса, а касније је посредством своје агенције продавао станове управо тих луксузних насеља – “Београда на води”, “K-distrikta”, “Taurunuma XXI”…

Ови станови су међу најскупљима у држави – квадрат кошта од око два до више од осам хиљада евра.