Прочитај ми чланакВећ скоро заборављено "мигранстко питање", испод кога се крију многе велике мале игра политичких мафија са Балкана, Турске и земаља Блиског истока, поново је последњих месеци постало предмет појачаног обавештајног рада више западних тајних Служби. Да ли се ближи проглашење првог исламског калифата у Европи и колико је режим Александра Вучића помогао још помаже овај "пројекат".
Није давно било кад је на састанку турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и Александра Вучића, дошло до „сагласности“ око тога да „за Србију и Турску, које се налазе на рути мигрантског таласа, установљено да разговор о том питању представља важан корак у јачању билатералне сарадње, а све у циљу очувања мира и стабилности како у региону, тако и у целој Европи“, те да су мигрантска криза, уз растуће терористичке претње, безбедносни изазови са којима се суочавају и Србија и Турске. А, реч је била о једној другој политици, „мирној“ исламској инвазији на Европу, коју тероризам не би требао „да квари“.
Шта се последњих две године дешавало у вези са тим, јавност у Србији не зна, али знају све западне обавештајне службе међу којима постоје и разне фракције: од оних који подржавају „контролисано усељавање“ до оних који су жестоки противници те инвазије, која је већ довела до драматичне промене демографске слике у већини земаља Европске уније и око ње.
Њихови подаци говоре да је трговина мигрантима једна страна те слике, а друга је питање тактике и стратегије оних који из арапских, махом исламских земаља, систематски раде на покоравању Европе и промене њене културе, вере и традиције. То више није никаква тајна нити је у питању теорија завере, него чињеница коју исламски имами и „учитељи“ данас јавно проповедају, не само у верским објектима него сад и скоро свакодневним масовним окупљањима у највећим европским центрима. Циљ је „уништење неверника“ и то се чује гласно, од Лондона до Рима, од Белфаста до Берлина.
Ко ово још увек ингорише? По свему судећи, онај који би морао да донесе одлуку о одбрани Европе, свим средствима па и војним. Брисел је забављен антируском пропагандом и наоружавањем режима у Кијеву, док му кућа гори. Наиме, Брисел више није Белгија него са скоро 70 одсто афро азијског становништва, махом исламског, представља центар за ширење мржње према свему што је европско. У Бриселу се налазе неки од најмилитантнијих исламских центара, скоро па „идеолошке школе“ за обуку будућих терориста.
Слично, исто или још горе налази се у свим градовима у Холандији, Немачкој, а посебно Француској која може ускоро да прогласи Исламску државу на свом тлу.
Реџеп Тајип Ердоган, две хиљаде и двадесет и друге године, јавно је изјавио да је Европа „хришћанска тврђава“ и да је треба „променити“. Његови договори са српским дикататором Александром Вучићем довели су до тога да је на мапи исламског експанзионизма Србија постала „слободна зона“, а право је чудо да се до сада није десио неки већи напад исламских терориста на највеће градове, попут Београда, Ниша, Новог Сада.
Да се у Србији налазе и слободно се њоме крећу афро азијски мигранти, опште је позната чињеница. Али, шта се стварно дешава „испод радара“, јавност не зна. Тек понекад се чује нешто попут вести која је брзо обишла све европске медије говори да се десеторо миграната утопило се у Дрини ка да су чамцем покушали да пређуову реку код Љубовије, а службени извештај каже да се чамац са око 30 особа, међу којима је било и деце, преврнуо током ноћи између среде и четвртка (од двадесет другог до двадесет и трећег августа две хиљаде и двадесет четврте) Претрагом Дрине и спрудова у месту Врхпоље, пронађено је осам мртвих (услед дављења у реци) миграната, док је на територији Босне и Херцеговине пронађено још једно. У Дрини код села Лоњин (Србија), пронађена и десета особа. То није био коначан број. Сви они покушали су да пређу реку између места Дрлача и Орлице у општини Зворник. Сви су били држављани Сирије, осим двоје који су били из Египта.
Ово је само једна од бројних прича које дођу до јавности, а нове масе миграната и даље пристижу и то више није вест осим у овако ретким случајевима кад се ради о већим трагедијама. Годишње и данас пролази њих око 100000 кроз Србију и сви долазе преко корпумпираних влада у Бугарској (ређе преко Грчке).
Један од разлога доласка шефа америчке ЦИА у Сарајево и Београд, између осталог, била је њихова процена да ће исламски терористи кренути у нове акције, овај пут на територији Балкана због нерегистрованог уласка већег броја бивших авганистанских специјалаца који довозе мигранте преко Србије, обучавају их и наоружавају Босни и Херцеговини и „отели“ су се својим бившим „инструкторима“ из Сједињених Америчких Држава, па тренутно траје потрага за њима, мада се ради о екипама које су након повратка Талибана у Авганистан (уз помоћ америчке владе) побегли у Европу и добили ЕУ међународну заштиту на инсистирање Вашингтона.
Ових дана, потпуно беспомоћно је директор Службе за послове са странцима БиХ Жарко Лакета упозорио да ће бити хаос на овом делу Балкана, уколико се земље региона не освесте и уједине у одбрани од онога што је западну Европу већ задесило. Казао је и то да су бивши припадници посебних јединица авганистанске војске и полиције већ дуго „на терену“, како БиХ тако и Србије.
Према подацима Међународне организације за миграције (ИОМ) у протеклих десет година, скоро седамдесет хиљада миграната смртно је страдало у покушају да дођу до „сигурних земаља“, и то на територијама земаља региона. Ко је за тај податак до сада чуо и да ли је негде објављен? А, ради се о документованим случајевима. Америчка и све европске владе имају податке да ова масовна „миграција“ није спонтана него диригована, да је исламски Џихад јачи од сваке исламске владе и да је апстрактна Исламска држава уствари исламски покрет који има за циљ да од Европе направи исламски калифат, што се у случају Лондона, Марсеља, Ротердама и многих других европских градова може рећи да је успело.
Уједињене нације (УНХЦР) имају податак да је 93% одсто афро азијских миграната, углавном муслимана, мушка популација до 30 година старости, а само 7% чине женска популација у такозваној репродуктивној доби.
Бугарска и Северна Македонија и даље остају главне улазне тачке у Србију. У овом узорку, 63 % њих ушло је илегално из Бугарске а 28 % из Северне Македоније. Преосталих девет посто ушло је из разних суседних земаља.
Међународна организација Кобо Тоолбоxа прикупља податке о старости, полу и националности испитаника, податке о њиховим путовањима кроз Србију, податке о евидентираним бројевима и модалитетима кретања унутар земље. Већина тих података потпуно је супротна званичним подацима власти у Србији!
Подаци су прикупљани од током јула две хиљаде и двадесет четврте године у прихватним и азилним центрима (АЦ Сјеница, АЦ Тутин, АЦ Крњача, АЦ Обреновац, ПЦ Бујановац, ПЦ Прешево, ПЦ Пирот), говоре да је масовност миграната већа него у првом великом таласу у време мандата бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел. Пораст ове углавном нерегистроване масе говори све супротно од изјаве „званичне Србије“, где се каже да је „забележен пад илегалних миграција за 72 одсто у односу на претходну годину“, док је, истовремено Србија остала једна од две кључне државе које отворено примају и „шаљу даље“ масе из азијских и афричких држава које покушавају да се домогну ЕУ.
Исламски центри у пребогатим земљама попут Катара, Саудијске Арабије, Емирата, озбиљно већ годинама раде на културном „преобликовању“ Европе. Чини се то у два смера. Богати шеици то раде куповином великих корпорација, инвестицијама у грађевини, пољопривреди, авио и ауто индустрији и другим гигатским пословима, попут кредитирања сиромашних држава (као што је Србија), стављањем „тапија“ на читаве градове (као у западној Европи), а са друге стране, слањем („дистрибуцијом“) стотинама хиљада младих из исламских земаља који долазе на буџет социјалних установа на европском континенту и чекају сигнал за велику исламску револуцију о којој њихови имами јавно говоре на улицама највећих европских градова.
Сирија, Авганистан, Турска, Мароко и Пакистан земље из којих у највећој мери ова инвазија долази преко Србије, Бугарске и Македоније. Три велике мафије из ових земаља зарађују годишње милионе евра и долара, њихови „босови“ су у самом државном врху, од њихове толеранције према исламским миграцијама коју арапске државе плаћају великим новцем, зависе њихове владе. Александар Вучић је вероватно најочитији пример овог „савеза“, који је Србију већ довео у ситуацију да су највеће куповине пољопривредног и грађевинског земљишта у рукама богатих арапских шеика. Заједно са Кинезима, потпуно држе под контролом све кључне пројекте Вучићевог режима, па чак и њега лично и његову политичко-криминалну заједницу под именом Српска напредна странка.
Званични подаци МУП-а Србије говоре да је у првих шест месеци прошле године евидентирано 54014 лица, и то као незаконити преласци, односно уласци. Подаци УН служби говоре да их је било двоструко више, а да једна трећина њих остаје у Србији! Оваквим подацима допринела је сарадња аустријске и мађарске полиције.
Упркос свему реченом, корумпирана и озбиљно криминализиована администрација у Бриселу кажњава Мађарску јер штити своје границе. Усрусла Фон Дер Лајен већ на почетку другог мандата на челу Европске комисије, покушава на сваки начин да је натера да прихвати 7000 миграната годишње, и запретила је кажњавањем што је потврдио и мађарски државни секретар за послове ЕУ Пал Жигмонд објавом на мрежи X.
Турски председник Ердоган, који јавно заговара повратак „османизма“ и ислама („као једине религије“) у Европу врло често прети масовним пуштањем миграната преко Босфора, уцењује где год може, а последњи пут је то урадио у вези са истраживањем нафте у кипарским водама.
последицама новог и много масовнијег таласа миграната који је известан, у Србији нико од одговорних не размишља нити постоји нека стратегија за одбрану земље и њених грађана у околностима које су могуће већ за неколико месеци.
Шта је и због којих услуга потписивао Александар Вучић са Ердоганом, а у вези масовне инвазије исламског света из афро азијских земаља, показаће време. Једно је сигурно: ниједан арапски долар није дошао у буџет Вучићевог режима, а да један од услова није био несметан пут Исламске државе према Европи.
