Србија није само држава јефтине радне снаге - то не говоре само анализе, будући да се тиме и хвалио сам Александар Вучић. Политика ове власти и јесте да Србију дугорочно претвори у резерват јефтине радне снаге. Новорадикали су ушли у посао како да понуде више повластица инвеститорима и горе услове за радну снагу, како би се привукао страни капитал. Чињеница је да инвеститори, који се тренутно налазе у Србији, сав профит који овде остваре не реинвестирају у Србији, већ га износе. Рио Тинто је један од њих.
Чињеница је да је прве стране инвеститоре СНС дозвала рекламом на ЦНН-у којом нас продаје као квалификовану, али јефтину радну снагу. Они долазе овде да би остварили краткорочне циљеве и краткорочне профите. Сутра ће отићи у неку другу земљу, која ће им понудити сличне или боље услове. Овој власти је у интересу да има јефтину радну снагу, да грађане претвори у робове који ће бити послушни како газди на послу, тако и политичком ШЕФУ.
Образовна политика власти тренутно иде у смеру увођења такозваног дуалног образовања у коме ће ђаци, уместо на наставу, ићи на праксу у приватне фирме. То неће бити никакви сложени послови и они ће бити врло мало плаћени. Дакле, деца ће, док су још у школи, бити претворена у неку врсту јефтине радне снаге. То је дугорочна политика овог режима. Важна порука која се на тај начин шаље страним инвеститорима, јесте да ће држава, ако треба, погазити и законе само да заштити њихов интерес. Нема везе што напад на егзистенцију буквално долази са свих страна.
Ех, ти радници незахвални. Из тога је и настала капитална фрустрација председника, сукоб са било ким и било чим што је другачије саздано, другачије говори или мисли од армиране мисаоне позиције човека затвореног у заблуди о властитој свемоћи. Кад му било ко од оних који би могли да га изведу из недостижног председничког спокоја каже оно што не жели да чује, дошло би се до саме лозинке његове владавине, до одсудне одбране од нестишљиве владарске панике: „Срам те било, немој да лажеш!“
Председник Србије Александар Вучић говорио је на заједничкој конференцији за медије са немачким канцеларом Олафом Шолцом и потпредседником Европске комисије Марошем Шефчовичем о томе да ли он има интерес за ископавање литијума. Он се током обраћања јавности, објашњавајући како нема никаква интерес да угрожава живот грађана, запитао да ли је узео паре.
– Што би био мој интерес као председника Србије да на било који начин учествујем у нечему што је против нашег интереса? Што? Да ми нису дали паре? Да ме нису платили некад нечим, иако сам урадио више за овај пројекат него сви њихови запослени заједно? Па каква би то срамота за мене била, па пре бих се убио него што бих то урадио – рекао је Вучић пред гостима који су очигледно били затечени оним што су чули.
У Србији би руднике сместили у густо насељена подручја око Лознице и Ваљева. А шта би за то тровање добила Србија осим радних места и наплате рудне ренте која је мизерна – ништа. Бајке о развојној шанси и енормној заради и даље се причају иако би профит остајао у каси стране компаније. Дакле, ради осигурања међународне подршке спржиће се земља у долини Јадра сумпорном киселином. Тако режим може да се бави враћањем дугова својим западним партнерима. И изгледа да ништа неће бити од референдума на коме би се грађани Србије изјаснили јесу ли, или нису, за ископавање литијума у долини Јадра. Биће копања како тренд показује.
Тако ће на стотине младих бити спасено од нерада и улице и одведено у руднике.