Прочитај ми чланак

Како напредњаци фалсификују резултате избора?

0

Опозиционе листе, после избора 2. јуна, навелико оптужују напредњаке да фалсификују резултате избора.

Примери се нижу широм Србије, а један о очигледнијих је на општини Врачар у Београду, где представници коалиције Бирамо борбу указују на то да је бирачки записник накнадно измењен.

Потпредседник Народног покрета Србије Милош Павловић изјавио је на конференцији за новинаре испред Општине Врачар да СНС није имала могућност да формира власт у тој општини, али да је дошло до „накнадног прекрајања изборне воље грађана“.

Отварање врећа и увид у комплетан изборни материјал је, како је саопштено из Изборне комисије Врачара, извршен, у складу са законом и од стране комплетне Изборне комисије, коју чине представници листа позиције и опозиције.

Зоран Алимпић, стални члан Градске изборне комисије и функционер Демократске странке, за Данас објашњава како напредњаци примењују изборни инжењеринг, наводно – мењајући изборне резултате.

– Чланови бирачког одбора који су учествовали у утврђивању резултата потписују се у записник. То је доказ да су они били тамо и учествовали, али то није гаранција да у записнику нема нека грешка. Дешава се да има – каже он.

Од 1.265 записника за изборе за Скупштину града Београда, додаје, у 70 записника је констатовано да има тзв. лаких и тешких грешака и онда њих исправља Градска изборна комисија, односно чланови ГИК задужени за пријем материјала за на појединим општинама – координатори ГИК за територију одређене општине.

– Догађа се и да заједно са председницима и члановима бирачких одбора који су добили материјал поново бројимо да утврдимо тачно стање. Уколико постоји тешка грешка која се не може исправити, а то је да има вишка листића у кутији у односу на број бирача који су се потписали у изводу из бирачког списка онда се избори на том месту понављају. Понављају се и ако у донетом материјалу нема контролног листића јер то може значити да је неко у међувремену заменио чутаву врећу са материјалом или кутију – истиче саговорник Данаса.

Што се тиче фалсификата, напомиње, они се могу утврдити веома једноставно.

– Листе које имају своје примерке записника могу упоредити те примерке са оригиналним примерцима који се чувају у изборној комисији и који се скенирају и објављују на сајту републичке изборне комисије. Уколико је на том првом примерку који је у комисији неки број прецртан па уписан други а на копијама које поседују листе није – то значи да је записник накнадно, након потписивања од стране чланова бирачког одбора преправљан – прецизира саговорник Данаса.

То је, назначимо – кривично дело из члана 161 Кривичног законика.

Члан 161. „Фалсификовање резултата гласања“:“Члан органа за спровођење избора или референдума или друго лице које врши дужности у вези са гласањем, који додавањем или одузимањем гласачких листића или гласова при пребројавању или на други начин измени број гласачких листића или гласова или објави неистинит резултат гласања, казниће се затвором од шест месеци до пет година”.

Када је реч о процедури за потпис на бирачки записник, по закону, довољно и неопходно је да га потпишу бар три.

– Право на копију записника имају прве четири листе. Прва копија оригинална иде у изборну комисију. Друга треба да се залепи на врата бирачког места да сви могу да виде. Пошто има шест копија, остале четири иду најбоље пласираним листама по реду. Али, те карбон копије су лошег квалитета и последње две три се обично не могу ни прочитати а нарочито не скенирати – закључује Зоран Алимпић.