Прочитај ми чланак

Како је Вучић купио и Партизанову и Звездину трибину

0

Дисцплиновање навијача и контрола њиховог деловања, један је од најважнијих елемената владавине Српске напредне странке. Од кад је преузео власт, 2012. године, лидер напредњака, Александар Вучић, значајан део времена је посветио смиривању јужне и северне трибине, односно спречавању погрдних скандирања на његов рачун. За то се, како можемо видети, не штеде државни ресурси и новац свих грађана Србије.

Сваки пут кад би се са трибина чуо погрдан узвик “Вучићу, педеру”, уследио би лом. Најпре на лицу места, односно трибинама, где подобни навијачи покушавају батинама да спрече остале гледаоце да вређају њиховог шефа. Лом је и на телевизијама које преносе уткамице и које су у потпуности под контролом газде који је мета прозивки с трибина. Због помињања газдиног имена, гледаоци крај малих екрана често имају проблема са губтком тона, јер снисходљиви власници медија по сваку цену желе да избегну непријатан позив с Андрићевог венца.

Лом је и у самим клубовима, којима шеф обезбеђује појачања, завршава лиценце за европска такмичења, опрашта пореске дугове и доводи спонзоре, па се често и пре краја утакмице појављује саопштење у ком руководиоци понизно моле шефа за опроштај и осуђују понашање сопствених навијача.

Да постоји “дебео” разлог за тишину навијача на трибинама, јужној и северној, показују пословни подухвати њихових вођа и комбинације који су многима постале прече од љубави према клубу.

Делије одавно ћуте, Гробаре тешко контролисати због различитих фракција

Имајући у виду да је и пре доласка на власт Српске напредне странке трајао сукоб подељених фракција међу навијачима Партизана, шефу напредњака, Александру Вучићу, далеко је било лакше да успостави контролу над монолитним севером и вођама Делија.

Најважнија ставка пословног ангажмана фирме Ултра коп, иза које стоји вођа навијача Црвене Звезде, Марко Вучковић Командант, није била наведена ни у једном од бројних уговора на основу којих је ова фирма добијала државне послове, већ је била усмена – “будите мирни и послушни”.

Према информацијама доступним јавности, Ултра коп је на државним пословима неколико пута био ангажован као подизвођач, а 2018. године добио је прилику да води посао вредан 840 хиљада евра заједно са Електроизградњом, фирмом у власништву Града Београда.

„Једно од највећих државних јавних предузећа – ЕПС расписало је јавну набавку за извођење радова на реконструкцији дела електромреже у Београду, а процењена вредност овог посла била је 100.000.000 динара, односно скоро 850.000 евра. За овај посао, судећи по објављеној документацији, стигла је само једна, заједничка понуда две фирме – једне у власништву Београда, некадашње ЕПС-ове фирме Електроизградња Београд и фирме Ултра коп из Београда. Цена коју је конзорцијум понудио била је тек око 20.000 динара, односно 170 евра, нижа од процењене”, наводи се у истраживању портала Инсајдер.

Против власника Ултра копа, Марка Вучковића, према истраживању Инсајдера, поднето је неколико кривичних пријава, али ниједна од њих није процесуирана или су поступци трајали годинама.

Управо се то десило у једином поступку који је покренут против Вучковића за наношење тешких телесних повреда комшиници Сави Милићевић.

Инцидент се догодио у октобру 2008. у насељу Сењак када му је, према кривичној пријави Полиције, Сава Милићевић пришла и рекла да више не продаје дрогу јер ће у противном позвати полицију. Вучковић је, према пријави, напао жену ударајући је рукама и ногама и том приликом јој нанео тешке телесне повреде.

После два суђења, 2014. Вучковић је првостепеном пресудом осуђен на седам месеци затвора, али је ову пресуду у марту 2015. године Виши суд преиначио у ослобађајућу. Он је ослобођен оптужби за тешке телесне повреде због недостатка доказа.

“Нема довољно доказа којим би се потврдили наводи оптужног акта да је тешко телесно повредио Саву Милићевић, а првостепени суд је своју осуђујућу пресуду базирао само на исказу оштећене” , навео је, између осталог, Суд образлажући укидање осуђујуће пресуде Вучковићу, преноси Инсајдер.

Политичка и заштита од кривичне одговорности, довољни су разлози да северна трибина буде мирна.

Југ под шапом режима, али искачу нове фракције

С друге стране, вође навијача Партизана, иако под директном контролом режима, нису успели у потпуности да исконтролишу дешавања на својој трибини.

Након што су погрдна сканидрања на рачун Вучића постајала све учесталија, одлучено је да се унајми вођа навијачке групе “Јањичари”, осуђени нарко дилер, бивши навијач Црвене Звезде, Александар Станковић познатији као Сале Мутави.

Логистика коју је добио Станковић омогућила му је да у кратком временском року дисциплинује навијаче Партизана, а за награду су судски процеси, који су се водили против њега, стављени на чекање.

Како је раније писао КРИК, несвестица, повреде врата, срчани и проблеми са мокраћним каналима, разлози су због којих су председнице Првог основног суда годинама одлагале служење затворске казне Салету Мутавом, који је слободу користио да ради као обезбеђење управе клуба Партизан, посећује утакмице, управља групом хулигана и учествује у тучама.

Овај портал је открио и везе Станковића са високопозиционираним полицијским функционерима, попут Ненада Вучковића Вучка, са којима је заједно одлазио на фудбалске утакмице.

Такође, члан Станковићеве навијачке групе “Јањичари”, Марко Тодоров, био је обезбеђење на инаугурацији председника Србије, Александра Вучића, кад су на насилан начин удаљавани новинари и грађани. Управо је он идентификован као нападач на новинаре Инсајдера и Вајса.

Спона између Станковића и власти СНС био је неколико пута помињани Александар Видојевић, познат под надимком Аца Рошави, који је такође био члан навијачке групе “Јањичари” и близак пријатељ Станковића, али и сина председника државе, Данила Вучића.

Након што је изрешетано возило у ком се налазио октобра 2016. године и пошто је Станковић подлегао повредама, на његово место је дошао дотадашњи “заменик” Вељко Беливук звани Веља Невоља, који је у свом исказу тужиоцу, који је објавио КРИК, описао на који начин је зауставио скандирање против Вучића.

„Видојевић ми је рекао да Шеф, тако смо звали Вучића, има велики проблем на Партизановој трибини који је настао услед мог одласка у притвор 2016. године. Да Андреј, брат Александров, има контролу над навијачком групом ‘Алкатраз’, али да они немају снаге да изнесу ништа ту, да контролише и део трибине навијача под називом ‘Кимијевци’, али да они само троше паре и не доприносе ничему, а да заправо немају никакву контролу. Идеја је била да се направи нова навијачка фракција која ће све то ујединити да би ситуација била као на Звездином стадиону. (…) Ми смо то урадили.“

Беливук је рекао и да су онемогућили певање на јужној трибини.

„Омогућавали смо то непевање, нескандирање њему, његовим члановима породице, његовим пријатељима, недизање парола, недолажење (хулигана) на геј параде, појављивање на (СНС) митинзима како би се омасовио скуп”.

На крају, услуге Беливука нису могле да буду довољна компензација за кривчна дела која му се стављају на терет, а пред којима је власт све ове године окретала главу, држећи га тако на својој страни. Због притиска страних обавештајних служби, али и ризика да пукне брука на међународном нивоу, уследио је обрачун са мафијом и хапшење човека за којег се везују најмонструзнија убиства.

Навијачима у замену за послушност одлагали робије

О везама навијача и Александра Вучића, својевремено је говорио и најтрофејнији тренер у историји КК Партизан, Душко Вујошевић. Он је истакао да је шеф српске државе превео навијаче на своју страну, те да им је заузврат одложио затворске казне.

“Пошто је овој власти, пре свега Александру Вучићу, врло битно да контролише навијаче, онда је он, иако мрзи Партизан, преко Новака Недића ступио у конктакт са вођама навијача и договорио се преко тих посредника да им одложи затворе, договорио им је неке послове и превео их на своју страну”, објаснио је својевремено Вујошевић.