Прочитај ми чланакГодинама, тихо и "испод жита" пропада Градско саобраћајно предузеће (ГСП), без намере да градски функционери реше горуће проблеме и врате Београђанима јавни превоз достојан милионске престонице. Јавни превоз је потпуно уништен, није функционалан и нема довољно возача. Створени су дугови мерени милијардама динара, купују се возила која немају станице на којима може да се точи гориво, а свако ко из ГСП помисли на критику добија „по ушима“, или на крају остаје на улици. Уколико се "идиоти" систематски не униште и склоне из фирме, дугови ће прогутати некада великог гиганта, а јавни превоз постаће део заборава, будући да ће приватне фирме у потпуности преузети организацију превоза у Београду.
Да је стање у ГСП-у алармантно потврђују и финансијски извештаји предузећа који су јавно доступни. Само у 2021. години губитак фирме био је 1.481.113.000 динара, док је пре две године ГСП пословао у минусу две милијарде и двеста милиона динара.
Највише се дугује добављачима, а према подацима Центра за локалну самоуправу, потраживања су достигла укупну суму од 7 милијарди динара, од чега је 6,4 милијарди преко законског рока. Дугује се и за гориво 2,9 милијарди динара, а фирму оптерећују и спорови који се воде са бившим радницима.
Да предузећу прети катастрофа упозоравали су стручњаци, опозициони одборници, а о ситуацији у ГСП неретко говори и нови градоначелник Београда Александар Шапић. Он тврди да нема потребе подизати цене карата у превозу јер га свакако нико и не плаћа, а на последњој конференцији за штампу најавио је да ће Град раскинути уговор са турском фирмом “Кенткарт” која је прошле године добила посао наплате карата у јавном превозу.
“Наравно да ће бити пенала, израчунали смо да пенале које будемо платили су кап у мору онога што се даје и биће кап у мору уколико успемо да подигнемо квалитет услуге, а онда и наплату услуге. Највеће проблеме су правили до сада, што нису подигли проценат наплате карата”, истакао је недавно Шапић.
Директор Центра за локалну самоуправу (ЦЛС) Никола Јовановић, који је одличан познавалац прилика у Београду каже у изјави за „Нову“ да је захваљујући погрешним одлукама градских власти јавни превоз у слободном паду, нарочито од 2018. године.
„Као да се тада одустало од идеје да Београд личи на европску престоницу, већ се прибегло решењима које нас све више удаљавају од Европе и нормалног превоза. Први проблем је да се тада одустало од домаће индустрије и од 2018. године Град није купио ниједан Икарбус аутобус, нити је учинио била шта да подигне на ноге ову некада реномирану фабрику. Друго, уместо набавке возила која се возе по Европи, купују се 2019. године 240 турских и кинеских возила и то из буџета, да би се избегле европске процедуре за тендере“, подвлачи Јовановић за Нову.
Да је ситуација са ГСП-ом алармантна потврђују и возачи предузећа који зарађују 40.000 хиљада динара, возе неисправне аутобусе који лети неретко немају клима уређаје, док се зими заглављују у снегу. Радници који су се жалили на лоше услове организовали су протесте, а уместо разумевање и позитивне одговоре на њихове захтеве уследили су откази.
Троје радника добило је отказ због тога што су јавно указивали на проблеме, а последњи случај десио се у петак када је без посла остао Сима Шарик, награђивани возач са двадесетогодишњим искуством. Он је био један од говорника на протесту, због којег је постао технолошки вишак.
Годинама је систем пропадао, да би Град на крају одлучио и да се модернизује, па је потписао уговор о набавци 100 гасних аутобуса са турским БМЦ-ом, који су испоручени, али никада се нису нашли на улицама. Због чега? Одговор је сулуд, али истинит – немамо гасне станице који ће пунити резервоаре аутобуса.
„Већ смо видели штетне уговоре ГСП, које симболизује плаћање два милиона евра за сервис кинеских аутобуса која су под гаранцијом, до плаћања ремонта старог тројелбуса по јединичној цени од 80 хиљада евра. Град нема гасну станицу за пуњење аутобуса, а и цена гаса кога увозимо је отишла у небо. Сада део тих аутобуса стоји на паркингу увозника, а део није ни испоручен, а да гаранција у корист Града није активирана“, наглашава директор ЦЛС.
Поред гасних станица, пуних резервоара и квалитетних аутобуса ГСП нема ни довољно возача. Према процени синдиката радника ГСП тренутно недостаје око 1.000 возача како би саобраћај нормално функционисао. Радници одлазе у Немачку и друге западне земље, где су плате и услови далеко бољи.
„Само прошле године ГСП је напустио 221 возач, а огроман је притисак на возаче који су уморни и у позним годинама. Са друге стране, приватни превозници практично раде шта желе без икаквог надзора. Не прави се никаква рационализација мрежа и полазака, а неки линије и нису неопходне. Поред тога немамо ниједан нови тролејбус, није проширена трамвајска мрежа, да не спомињем да се већ касни са роковима за метро. потребни су нови људи, нова енергија, професионализација ГСП-а и враћање струке у градску управу. Градоначелник који је купио диплому и који се више бави чистком старих и довођењем својих кадрова, не може бити симбол таквих промена“, закључује наш саговорник.
О ситуацији са ГСП покушали смо у неколико наврата да разговарамо и са градоначелником Александром Шапићем, али одговоре нисмо добили. Судећи према ономе што први човек Београда говори о објективним новинарима, одговоре нећемо ни добити. Барем док је он на челу престонице.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 13, 2022
