Прочитај ми чланак

Како је једна киша оголила СНС и Вучића

0

Опсесија да буде вољен и слављен давно се изјаловила. Не постоји ниједан разлог за изливе љубави, нити дела за славу. Чак су и аплаузи на киши били усиљени. Владавина актуелног председника Србије поткопана је двема пуцњавама у којима је страдао велики број деце. Друштво погођено највећим трагедијама које могу да га задесе, тешко ће се вратити “на старо”.

Господару Александру Вучићу прорадио је онај познати его трип, који му је рекао како његов митинг наде мора бити “већи”, јер је он тај који је на прошлогодишњим председничким изборима добио 2,2 милиона гласова. Ништа од тога. Само кичерај кишног перформанса испред Скупштине. Све у свему, некако је све личило на нешто што је на заласку, нешто за шта није крива само киша која је неумољиво падала и само појачавала тај основни утисак.

У Београду је на десетине хиљаде људи било на улицама бранећи вредности у које се не сме дирати – „Србија против насиља“. Ако никако другачије, тако се контролише власт и укида њена самовоља. Али за Вучића већ давно не постоји политички циљ, јер он зна да ниједан од њих не може достићи. Како је онда успео да препозна пораз, ако већ није искусио победе. Реално, најзанимљивији Вучићев предговорник, била је једна Бошњакиња. Сабина Шего Јуховић. Она се, после 17 година рада у Холандији, вратила у Србију и поручила како данас Србија унапређује односе својих грађана, како није савршена, али може бити “ако се сви потрудимо”.

Вучић није пропустио да похвали њену и одлуку њене породице, али и да истакне како је у Требињу ухапшен одбегли полицајац који је осумњичен да је недавно у Прибоју у једном локалу убио 35-годишњег мушкарца бошњачке националности.

И сада, када долази крај ваља кренути од почетка: разумети живот са оним чега нема. Али, страствена борба за гомилањем моћи, која је све непотребнија уколико је више има. Шта би он уопште могао да учини са њом? Да поново освоји Косово? Да заведе облик тираније који би могао да опстане? Да буде командант најмоћније војске на Балкану? Да докаже поданицима како уме да разуме и оне који га мрзе? Или, да пригрли ону певаљку која јача идеју смешног култа, који се и међу ревносним љубитељима лика сматра уздрманим. Вучићева опсесија да буде вољен и слављен давно се изјаловила. Не постоји ниједан разлог за изливе љубави, нити дела за славу. Чак су и аплаузи на киши били усиљени.

Савршено је јасно да је Александар Вучић одавно претворио свако демократско изјашњавање у изјашњавање о себи самом. Он нас и сам на ово подсети када прекорева своје чланство да без њега не би били ту где јесу. Свако гласање, од избора за месне заједнице до парламентарних избора, Вучић је претворио у изјашњавање о себи, јер у супротном ни један једини напредњачки кандидат нигде не би освојио већину. Вучић је десет година радио на потчињавању не само државе, већ и сопствене странке, свом култу личности и последица је да данас у СНС-у више не постоји нико, осим њега самог, ко ужива било какво поверење грађана. Све до кишног петка.

Владавина актуелног предсједника Србије поткопана је двема пуцњавама у којима је страдао велики број деце. Друштво погођено највећим трагедијама које могу да га задесе, тешко ће се вратити “на старо”. И они буквално покисли људи, сада траже мало више од сендвича и кока коле које добију да би ишли на скупове Српске напредне странке.