Ових дана навршава се тачно две године од како су Двери после 12 година рада у НВО сектору закорачиле у политику – објављивањем предлога Новог народног договора 10. фебруара 2011. године.

За ове две године велики број наших идеја је брутално покраден, што не би било проблем када би се нека од њих и остварила од стране других политичких организација, а не само маркетиншки злоупотребљавала.

Свима је више него јасно да су старе странке, потрошене и излизане за ових више од 20 година вишестраначја, по ко зна колико пута рециклиране и пресвучене, потпуно уморне и безидејне. Долазак једине нове политичке опције оличене у Дверима уздрмао је српску политичку сцену и нове теме и идеје ушле су у српску политику.

Данас је посебно трагикомично гледати актуелне политичаре, узрочнике пропасти српске привреде и државе, како покушавају да се накалеме на нове политичке идеје: од Динкићеве департизације, преко Дачићеве бриге о наталитету, Ђиласове стратегије за Србе у региону, Вучићевог Закона о испитивању порекла имовине…

Посебно је занимљиво пратити како Динкић након 12 година открива кризу Запада и могућности Истока, како Дачић открива белу кугу, Ђилас да постоје породице које немају ниједног запосленог, а Вучић заборавља да констатује да Закон испитивању порекла имовине који предлаже СНС су једино Двери имале у предизборном програму. Иако су годинама радили све супротно ономе што сада причају, не бисмо имали ништа против када би бар нешто од ових покрадених идеја и применили на делу. Тако би смисао политичког ангажмана Двери био остварен већ и самим изласком на политичку сцену, чак и без узимања власти.  

Пола Ђиласових мера преписано из програма Двери
Последњи пример на коме ћемо се задржати јесте преписивање више дверјанских идеја у „Прилозима за нови програм ДС” са којима је недавно изашао Драган Ђилас. Од 15 мера Ђилас је 7 узео директно из предизборног програма Двери.

У тачки 3 ових „Прилога” Драган Ђилас предлаже: „Држава треба да формира Развојну и извозну банку Србије, зато што су убрзани развој и извозна оријентација наше привреде кључни за излазак земље из кризе”. Лепо, г. Ђиласу, али изречено још пре две године у Новом народном договору, (као и од стране других шплитичких организација) занимљиво такође у тачки 3: „Најпреча државна одлука требало би да буде формирање Развојне инвестиционе банке и државног Фонда за одрживи развој који би финансирали поједине битне сегменте привреде, пре свега пољопривредну производњу. Двери дају приоритет домаћим банкама, домаћој штедњи и улагањима у производњу и извоз”.

Ђиласова тачка 6: „Инвестиције у самозапошљавање и развој породичних фирми (до 10 запослених) у стратешки важним областима за земљу, потребно је у првих 5 година ослободити свих намета, осим оних за обавезно здравствено и пензијско осигурање”, неодољиво подсећа на део предизборног програма Породичне политике Двери који говори о „помоћи државе отварању породичних фирми” и где једна од мера јасно каже: „Свим подстицајним средствима и пореским олакшицама омогућити отварање породичних фирми…”

У тачки 7. Ђилас каже: „Неопходно је да унапредимо услове пословања и изједначимо позицију свих инвеститора у Србији, домаћих и страних, великих или малих, зато што је свако радно место важно”. Шта ово тачно значи, зашто изједначити позицију страних и домаћих инвеститора код Ђиласа се не може прочитати, али може у предизборном Економском манифесту Двери: „Покрет се залаже за моментално прекидање субвенционисања отварања нових радних места од стране страних фирми и њихово преусмеравање на отварање радних места у домаћој привреди у стратешки битним гранама”.

У тачки 10. Ђилас каже: „Морамо да забранимо даљу продају пољопривредног земљишта и осталих необновљивих природних ресурса у власништву државе”. Једино предизборна кампања Двери говорила је о катастрофалним последицама распродаје природних богатстава Србије: извора чисте пијаће воде, речних токова, лековитих бања, пољопривредног земљишта… Више него јасно о томе каже предизборни програм Двери „Реалног и одрживог развоја Србије”: „Апсолутно смо против продаје пољопривредног земљишта странцима”. Поставља се питање, г. Ђилас, по ком основу је до сада била дозвољена продаја пољопривредног земљишта странцима за време Вашег режима?

Као један од највећих тајкуна и монополиста у Србији Ђилас добро примећује у тачки 11: „Потребно је да пропишемо мере и развијемо институције које ће укинути монополе у привреди и обезбедити малим и средњим произвођачима бољи положај на домаћем тржишту”. Само што о овој теми нико није смео да каже ни реч пре избора, јер су сви део Уједињених монопола Србије, о којима су једино Двери говориле слободно у свим својим програмским документима, од Новог народног договора до предизборног програма. Ево одломка са почетка Новог народног договора из фебруара 2011: „Србија се налази у ланцима неколико доминантних монопола који контролишу комплетан друштвени и државни живот, и својом тежином готово нас онемогућавају да слободно дишемо. То је удружена монополска доминација западних амбасада, зеленашких страних банака, домаћих тајкуна, корумпираних политичара и контролисаних медија, која немилосрдно експлоатише Србију као своју колонију. Зато се залажемо не само за промену режима већ и за промену комплетног система у Србији”.

А ево шта каже већ помињани Економски манифест Двери пре избора, готово дословно преписан од стране Ђиласа: „Да би се то остварило Влада би морала да се обавеже на разбијање уједињених монопола и обезбеђивање нормалних тржишних услова за мала и средња предузећа”.

У тачки 14. Ђилас, односно његов преписивачки тим каже: „Потребно је да укупан ниво издвајања послодаваца за лична примања запослених не прелази 50% нето зараде”. Тачно онако како стоји у Економској предизборној политици Двери: „Залажемо се за увођење простијег обрачуна пореза и доприноса на зараде и прелазак са бруто на нето тип обрачуна те увођење јединствене стопе за све врсте доприноса која треба да буде снижена на 50%”.

Што се тиче тачке 15: „Држава у условима рекордне незапослености има обавезу да створи услове који ће омогућити да у Србији нема породице у којој нико није запослен”, она као да је буквално преписана из мера Породичне политике Двери: „При запошљавању дати предност кандидатима који долазе из породица у којима ни један члан није запослен, или су из породица са више деце…”.

Грешка у преписивању

Ђиласова тачка 8 гласи: „Потребно је да пређемо на фиксни курс динара, јер он одговара произвођачима и грађанима, за разлику од тренутног који пре свега одговара увозницима, банкарима и држави.“

Ђиласови преписивачи се овде нису добро снашли и правилно преписали јер говоре о преласку на фиксни курс уместо на реалан курс кроз напуштање политике прецењеног курса. То би суштински помогло извозницима и грађанима који би нашли запослење услед субституције увоза.

Ђилас и његови преписивачи не схватају да би то одговарало и држави. Кроз реалан курс би се створили услови за субституцију увоза, па би тиме директни приходи (порези и доприноси на личне доходке) остајали у земљи и пунили наш буџет, уместо да пуне буџете страних земаља каква је сада ситуација са масовним увозом. Кроз повећавање запошљавања расла би и агрегатна тражња па би се буџет додатно пунио индиректним пореским приходима кроз ПДВ.

Поред мале групе независних економиста који су се залагали за напуштање политике прецењеног курса динара, Двери су једина политичка опција која је то ставила у свој програм.  У вези са овом тачком питамо господина Ђиласа да ли је свестан шта се све мора урадити како би се ово суштинско питање решило? Зашто није навео да је поред осталог потребно укинути кредите који су индексирани у страној валути и применити друге мере које су навеле Двери како би се извршила темељна реконструкција банкарског система. Знамо и зашто није. Ђилас не жели да се замера страним банкама већ само жели да обмањује грађане. Он  и не жели да након избора спроводи оно зашта се залагао пре избора.

Кад би бар остваривали нешто од украденог
Претпостављамо да г. Ђилас и сви други поменути рачунају на медијску блокаду којој су Двери годинама изложене и немогућност да шири слојеви становништва уопште чују за програмске мере Двери, па тако мисле да ће ова крађа идеја остати неприметна. Опет понављамо: Покрет Двери не сматра да су политичке идеје приватно власништво и врло радо смо спремни да их поделимо, али не са онима који су годинама радили све супротно, а и данас их као истрошене политичке опције узимају само маркетиншки док у пракси слабо шта чине да их и примене. Било је толико прилика да се покажу док су били на власти, па ниједну од ових идеја нису применили. Прихватамо и могућност да се људи и странке мењају, схватају где су грешили и раде другачије, али се поставља питање ко ће да одговора за њихове претходне заблуде и погрешке и зашто никада нису спремни да кажу истину ко се пре њих залагао за њихове нове идеје и од кога су их узели.

Треба констатовати да је остало пуно идеја из политичког програма Двери које политичари не смеју да преузму јер би се директно замерили Уједињеним монополима Србије. Нама остаје да одбранимо истинску примену ових покрадених и свих других идеја Двери у пракси, што ћемо надамо се учинити већ након ванредних републичких избора који су све ближе.

(Двери)

Oznake: Đilas pokrao Dveri, Dragan Đilas, Ekonomski manifest Dveri, NVO, SNS, Srpski pokret Dveri