Pročitaj mi članak

Jutarnji list: Vučić okreće Srbiju od Rusije ka Zapadu, NIS predaje Orbanu

0

Ono što se šuškalo, ipak se dogodilo – SAD uvode sankcije najvećoj srpskoj naftnoj kompaniji NIS (Naftna industrija Srbije), ako se Beograd ne odrekne celog ruskog vlasničkog udela koji iznosi 56,15 odsto (Gaspromnjeft, kao sestrinska kompanija Gasproma, ima 50 odsto, a sam Gasprom 6,15 odsto procenat).

Вашингтон је одбио понуду Александра Вучића да купи тек толико акција да Србија има већинско власништво и инсистирао да Руси морају да спакују кофере и оду заувек.

Многи су мислили да Вучић због новонастале политичке ситуације „гњави“, јер када је изашао у јавност, амерички амбасадор Кристофер Хил, који му је иначе веома симпатичан, рекао је да не зна ништа о томе, односно да није било баш тако. И испоставило се да јесте. Вучићу је сада остала једна мала нада, да ће после скорог устоличења Доналда Трампа са њим покушати нешто да „смисли“, макар да продужи рок до којег треба да протера Русе. Домаћи задатак мора бити завршен до краја фебруара или ће почети криза, несташице и проблеми, пише хрватски Јутарњи лист.

Друга опција коју користи да поправи надолазећу штету је да у своју причу пусти „брата Сија” (Си Ђинпинг), због чега се одмах састао са кинеским амбасадором у Београду Ли Мингом. Опција са Кинезима је за њега прилично натегнута и траљава, поготово ако рачуна на Трампа, јер су му Кинези највећа црвена крпа, већи од Путина. Међутим, ако се руски Гаспром не одрекне свог удела у српском НИС-у, Београду ће бити уведене санкције, изјавио је за руски портал News.ru Владимир Демидов, независни стручњак за тржиште нафте и гаса.

Према његовим речима, Србија ће престати да добија нафту нафтоводом из Хрватске. Због тога ће, како предвиђа руски аналитичар, а самим тим провучићеви медији све више плаше становништво, у Србији доћи до несташице бензина и престаће са радом највећа панчевачка рафинерија.

Прорежимски руски пословни лист РБК објавио је да мета ових санкција није Србија, вец́ Русија и њен енергетски сектор. Од самог почетка је било јасно да Русија мора да изађе из власништва највеће српске нафтне компаније. Није јасно зашто Вучић раније није реаговао, пита се Демидов. Мислим да ће и сам Александар Вучић разговарати са руским председником Владимиром Путином како да откупи удео да сви буду задовољни“, сматра Демидов.

Портал наводи да је Београд спреман да за ово издвоји 700 милиона евра (српски медији преносе 600 милиона), али под условом да то желе Руси, а према ономе што се може прочитати из руских прорежимских медија, Кремља, да је, Гаспром, веома тајновит шта намерава да уради и да ли уопште жели да прода свој удео.

Како пишу и српски и руски медији, то Москви не одговара јер губи последње „политичко упориште“ у овом делу Европе, а Вучић је ослобођен зависности од Русије. Српски аналитичар и бивши амбасадор у Белорусији Срећко Ђукић рекао је за београдски Данас да је увођење санкција НИС-у „почетак краја Србије која седи на две столице, између Запада и Русије, али да то не значи и сам крај, већ наговештај фразе „хоћемо, извини““. Истовремено, Владимир Демидов наводи да повлачење Русије са европског тржишта прети губитком утицаја у региону.

Ипак, и поред шкргута зуба, Москва ће се, по његовом мишљењу, на крају вероватно одлучити на тај корак јер нема другу опцију. Али питање је шта ће Вучић за то морати да обећа Владимиру Путину, јер се Путин сигурно неће лако предати. Према Ђукићевом мишљењу, продаја НИС-а – испод цене – Русима била је политички, а не пословно. Овим је, како каже, плаћено „старатељство“ Русије над Косовом, односно плаћен вето Русије у СБ УН. Сада је ђаво однео шалу јер наша политика није у стању да предвиди политичка дешавања и да прави сигурне послове“, истиче Ђукић.

Поједини српски медији, али и руски прорежимски портали, наводе да су се 27. јануара због овога Вучић и Путин могли чути, ако не и видети. Наиме, Путин би волео да Вучић дође и пољуби му прстен јер га већ дуже време позива у Москву, а није да му је опростио што је летос у Казању одбио да дође на самит БРИКС-а, иако је јавно позвао (Путину се то баш и не свиђа). Стога је сада добра прилика да га спасемо. Уз то, Путин има важног кеца у рукаву за Вучића – Косово, јер „патриотска“ опозиција ионако јуриша на Вучића, да би губитком подршке Русије Србија остала сама пред „притисцима“ Запада по овом питању, па чак и да би га стиснули око уласка у НАТО.

Међутим, то би могао да буде и почетак Вучићевог дефинитивног окретања Западу, односно ЕУ, и то не само зато што се тиме смањује руски утицај и притисак, што је био главни циљ досадашње америчке политике, и због тога на њега се често гледало презриво (рецимо, Србија никада није увела санкције Русији, па је прошла „неоштећена“), али и зато што вероватно мисли да у овом шкакљивом тренутку, када се протести котрљају њеним улицама, Вашингтон и Брисел могу „ радије га задржи на власти, ако то учини службе, али Москва, која тренутно нема много полуга да му помогне. Вучић би тако могао да постане „наш драги диктатор“, па би и са литијумом и муницијом Украјина могла да зажмури пред њим. Међутим, сатеран је у ћошак и мора нешто да уради са руским делом НИС-а.

Али треба поменути још једну интригантну игру. Одмах се поставило питање ко ц́е од страних нафтних компанија по одласку Руса похрлити у НИС, па су српски медији стидљиво помињали многе западне нафтне компаније, од ЕНИ-ја, Шела и Тотала до ЦНПЦ-а. Али, некако се најчешће као могући стратешки партнер појављује – спорни мађарски МОЛ, који је слабо кренуо, јер би управо због братских односа Вучића и Виктора Орбана могао да улети у тај празан простор.

Осим пословног, ово би био и значајан „политички упад“ на Балкан. Мађари би тако практично контролисали енергетско тржиште овог дела Европе, а како ц́е ИНА проц́и у оваквом коначном исходу, питање је дана. Међутим, многи српски аналитичари сматрају да је ова опција тренутно дуга јер би нови стратешки партнер НИС-а, када Руси оду, највероватније могла да буде америчка компанија.

Поготово што је Џејмс О’Брајан, „координатор за санкције“, поручио Београду да не би требало да буде проблема са снабдевањем Србије нафтом. Међутим, Орбанов министар спољних послова Петер Сијарто напао је енергетске санкције САД против Русије, наводећи да ће највише страдати земље Централне и Југоисточне Европе и да ће довести до повећања цена нафте на светском тржишту. Према московском РБК, чак две хиљаде нафтних компанија широм света има одређени „руски удео” и циљ најновијег пакета мера је да се „сведе на нулу”. НИС је први на реду. Вучић има још 40 дана. Уз то, студентски бунт не јењава, а његово време истиче.